МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Сретење Господње
15.02.1998
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1998.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15  ▶ Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота


Вечерња
Друга књига Мојсијевa (12,51; 13,1-3; 10-12; 14-16; 22,29)
51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховим.

1. И рече Господ Мојсију говорећи: 2. „Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.” 3. И Мојсије рече народу: „Памтите овај дан, у који изађосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.

10. Зато врши закон овај на време, од године до године. 11. И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 12. одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу.

14. А кад те запита син твој у напредак говорећи: ‘Шта је то?‘ реци му: ‘Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога. 15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човечијег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. 16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.‘

29. Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

Трећа књига Мојсијева (12,1-4; 6; 8)
1. И рече Господ Мојсију говорећи: 2. „Кажи синовима Израиљевијем, и реци: ‘Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста. 3. А у осми дан нека се обреже дете. 4. А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.

6. А кад се наврше дани чишћења њена ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха.

8. Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и очистиће је свештеник од греха њена и биће чиста.”

Четврта књига Мојсијева (8,15-17)
15. А послије нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос. 16. Јер су мени дани између синова Израиљевијех; за све што отвора материцу, за све првенце између синова Израиљевијех узех њих. 17. Јер је мој сваки првенац међу синовима Израиљевијем и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи Мисирској, посветио сам их себи.

Књига пророка Исаије (6,1-12)
1. Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема лећаше. 3. И викаху један другоме говорећи: „Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.” 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: „Јаох мени! погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. и дотаче се уста мојих, и рече: „Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.” 8. Потом чух глас Господњи где рече: „Кога ћу послати?" и „Ко ће нам ићи?" А ја рекох: „Ево мене, пошљи мене." 9. А он рече: „Иди, и реци томе народу: 'Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати'. 10. Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: „Докле Господе?” А он рече: „Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти, 12. и докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи."

Књига пророка Исаије (19,1; 3-5; 12; 16; 19-21)
1. Бреме Мисиру. Гле, Господ седећи на облаку лаку доћи ће у Мисир; и затрешће се од њега идоли Мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима.

3. И нестаће духа Мисиру, и намеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсенаре и враче и гатаре. 4. И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама. 5. И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се.

12. Где су? Где су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знају што је наумио за Мисир Господ над војскама.

16. Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрхтати од руке Господа над војскама кад замахне на њих.

19. У то ће време бити олтар Господњи усред земље Мисирске, и споменик Господњи на међи њеној; 20. и биће знак и сведочанство Господу над војскама, у земљи Мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их. 21. И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то време, и служиће му жртвама и дарима, и заветоваће завете Господу, и извршиваће.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 8 (2,25-32)
25. И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. 26. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега. 27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, 28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: 29. „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; 30. јер видеше очи моје Спасење твоје, 31. које си уготовио пред лицем свих народа. 32. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.”


Литургија
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 316 (7,7-17)
7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега. 8. И тако овде десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се сведочи да живи. 9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама, 10. Пошто он још беше у бедрима оца када га срете Мелхиседек. 11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову? 12. Али када се мења свештенство, мора се променити и Закон. 13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од кога нико није приступао жртвенику. 14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству. 15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник, 16. који није постао по закону телесне заповести, него по сили живота неуништивога. 17. Јер Писмо сведочи: „Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.”

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40Апостол зач. 135. (1. Кор. 6,12-20))
22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа - 23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу - 24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: две грлице или два голубића.



Јеванђеље Лука, 79. (15,11-32)
11. И рече: Човек неки имађаше два сина, 12. И рече млађи од њих оцу: „Оче, дај ми део имања што припада мени.” И он им подели имање. 13. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. 14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. 15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. 16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. 17. А кад дође себи, рече: „Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади! 18. Уставши отићи ћу оцу свом, па ћу му рећи: 'Оче, сагреших небу и теби, 19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.'" 20. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. 21. А син му рече: „Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.” 22. А отац рече слугама својим: „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 24. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.” И стадоше се веселити. 25. А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње. 26. И дозвавши једнога од слугу питаше: „Шта је то?” 27. А он му рече: „Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.” 28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изађе отац његов и мољаше га. 29. А он одговарајући рече оцу: „Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. 30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.” 31. А он му рече: „Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. 32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.”
ТРОПАР: Похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој. Спаситељу не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богаство милосрђа Твога. Јер Теби Господе у умилењу вапијем: сагреших Оче небу и Теби.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Сретење. Приликом Сретења Господа окружују, с једне стране, праведност која не очекује спасење од саме себе – Симеон, и строг живот у посту и молитвама, оживљаван вером – Ана; а с друге стране, суштинска, свестрана и непоколебива чистота – Дјева Богомајка, и смирена и ћутљива послушност и преданост вољи Божијој – Јосиф обручник. Пренеси сва та духовна настројења у своје срце, па ћеш и ти сусрести Господа. Сусрешћеш га не док га носе, већ ће ти сам прићи. Прими га у наручје срца и запевај му песму која пролази небеса и весели све анђеле и свете.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024