МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица Педесетнице
Понедељак седмице седме
27.05.1996
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1996.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27  ▶ Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Дела светих апостола, зачало 45 (21,8-14)
8. А сутрадан изиђосмо, Павле и ми који бејасмо са њим, и дођосмо у Кесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо код њега. 9. И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху. 10. Док смо онде боравили много дана, сиђе одозго из Јудеје неки пророк по имену Агав; 11. И дошавши к нама узе појас Павлов и веза своје руке и ноге и рече: "Тако говори Дух Свети: човека којега је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудејци, и предаће га у руке незнабожаца." 12. А када чусмо ово, молисмо га и ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. 13. А Павле одговори: "Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја сам готов не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса." 14. А кад га не могосмо одвратити, умирисмо се рекавши: "Воља Господња нека буде."
Јеванђеље Јован, зачало 49 (14,27-31;15,1-7)
27. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји. 28. Чусте да вам ја казах: 'Идем, и доћи ћу вама.' Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене. 29. А сада сам вам рекао, пре него се збуде, да верујете када се збуде. 30. Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога света, и у мени нема ништа. 31. Него да зна свет да љубим Оца, и као што ми заповеди Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде! 1. Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. 3. Ви сте већ чисти због речи коју сам вам говорио. 4. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод јер без мене не можете чинити ништа. 6. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. 7. Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Исидор. У време царовања Декијева овај Исидор беше узет са острва Хиоса силом у војску. Он се одмалена држаше вере Христове и живот свој провођаше у посту, молитви и добрим делима. Па кад се у војсци проказа као хришћанин, узе га војвода на одговор и саветоваше му да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Одговори светитељ: „Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власти. Ја имам истинитог и живог Бога Исуса Христа, који и сад у мени живи и по смрти мојој биће са мном; и ја сам у Њему, и остаћу у Њему, и нећу престати да исповедам Његово свето име докле је дух у телу моме“. Нареди војвода, те најпре бише Исидора воловским жилама, а потом одсекоше му језик. Но и без језика Исидор Духом Божјим говораше и исповедаше име Христово. Међутим, војводу постиже казна Божја, и он на једанпут занеми. Нем војвода даде најзад знак да посеку Исидора. А Исидор се обрадова тој пресуди, па хвалећи Бога, изађе на губилиште, где му глава би одсечена 251. године. Његов друг Амоније погребе тело његово, но зато и сам пострада и прими венац мученички.

2. Преподобни Серапион Синдонит. Синдон значи крпа платна. Синдонитом назван би овај светитељ, јер своју телесну наготу скриваше само једном крпом платна. У руци носаше Јеванђеље. Живљаше Серапион као птица без крова и без бриге, прелазећи с једног места на друго. Свој синдон даде једном беднику, који дрхташе на мразу, а он оста сасвим наг. Кад га неко упита: „Серапионе, ко те обнажи?“, он показа на Јеванђеље и рече: „Ово!“ Но потом и Јеванђеље даде за откуп некога дужнога човека, кога поверилац му гоњаше у тамницу за дуг. Једном у Атини четири дана не једе ништа, јер немаде, и поче викати од глади. Кад га упиташе философи атински, зашто виче, он одговори: „Тројици бејах дужан; двојицу подмирих, а трећи ме још мучи. Први зајмодавац јесте телесна похот, која ме мучаше од младости; други среброљубље, а трећи трбух. Она двојица ме оставише, још ме овај трећи мучи“. Дадоше му философи златник да купи хлеба. Он оде хлебару, узе један хлеб само, остави цео златник, и оде. У старости представио се мирно Господу, у V веку.

3. Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради. Немац пореклом. Дошавши у Ростов заволи веру православну, па не само да постаде члан Православне цркве, него узе на се тешки подвиг јуродства. Ноћиваше у једној колиби од грања, што сам беше направио у неком блатишту. Велика и страшна чудеса показа овај светитељ и за живота и по смрти. Једноме трговцу, који беше избачен из лађе и дављаше се у мору, јави се Исидор идући по води и изведе га на обалу. У књаза Ростовског пресушише одједном сви судови с вином, када слуге његове отераше Исидора испред врата и не дадоше му ни поискану чашу воде. Када умре, 1484. године маја 14. у својој колиби, сав Ростов замириса неким дивним мирисом. Онај трговац, кога Блажени спасе на мору, подиже му цркву на оном месту где му беше колиба.

Исидор блажени са собом се рво
Док бестрастан поста као сухо дрво,
Но и сухо дрво пчеле медом пуне,
И из сухе стене каткад извор груне.
Тело блаженога Духом напуњено
Медом благодати срце заслађено.
Извор Божје силе у сулуду телу,
Скривено богатство у бедну оделу,
Исидор чудесни на ђубришту лежа,
По улицам’ вика, и скака, и бежа,
Без крова и крува и без пријатеља,
Нo под оком будним свога Створитеља
Он поука беше сујетним људима
И укор – за земљу скотски везанима:
Он животом својим к’о да хтеде peћи:
– Људи, бриге ваше одводе несрећи.
Срећан није онај ко Божије краде,
Но ко Бога самог к’о благо имаде.

РАСУЂИВАЊЕ
Грех који служи другима на саблазан, двојни је грех. Благоразуман човек пашти се, да својим греховним примером не саблазни ма кога и нe наведе на грех. Св. Амвросије похваљује такву благоразумност рано упокојеног цара Валентинијана, наводећи ове примере из његовог живота: „Чувши цар да се говори по Риму o њему као страсном ловцу и љубитељу зверова – што он у ствари није био – и као да та страст одвлачи цара од државних послова. Он одмах нареди, да се побију сви зверови у његовој башти. Чувши опет како неки злобници шире глас o њему, као да рано ручава (хотећи тиме да га представе прождрљивим), он наложи на себе врло тврд пост и тајно и јавно. При јавним обедима ретко се виђао да неки залогај метне у своја уста. Кад су се опет сестре његове спориле c неким човеком око неког имања, цар, и ако је имао права да он спор пресуди, упути тај предмет јавном суду, да му се не би пребацила пристрасност.“ – Заиста овај побожни цар са великим страхом држао је реч Господњу: Тешко оном ко саблазни једног од ових малих.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Дух Свети води апостоле кроз све скорби и муке испуњујући срце њихово утехом и радошћу,
2. како Дух Свети чини те расте и успева семе јеванђелско, које апостоли сеју пo свету, чак и тамо где изгледа узалуд бачено.

БЕСЕДА
о Христу као изданку Давидову

У те дане и у то вријеме учинићу да проклија Давиду изданак прави, који ће чинити суд и правду на земљи. (Јерем. 33, 15)

Овим речима прориче свети пророк Јеремија долазак Спаситеља света из колена Давидова. Изданак прави јесте сам Господ Исус Христос. Ни на кога се другог не могу ове речи односити, пошто у време доласка Господа Исуса на престолу јерусалимском не сеђаше више кнез из колена Давидова но странац, Ирод Идумејац. Нити пак од тада до данас би неки други знаменит изданак од Давида, ни као владар светски ни као владар духовни. У време рођења Христова беше само још неколико лица из племена Давидова, и то незнатна и осиротела. У ове се убрајаху и Пресвета Дјева и праведни старац Јосиф дрводеља. Јасно је, дакле, да за минуле хиљаде година, откако је ово пророчанство изречено, није се појавио неки други величанствен изданак из колена Давидова, осим самога Господа Исуса. Ово постаје још јасније из следећих речи: као што се не може избројати војска небеска ни измјерити пијесак морски, тако ћу умножити сјеме Давида слуге својега и Левита слугу својих. Ове речи се могу однети само на духовне потомке Давидове кроз Христа Господа, тј. на хришћане, јер само се број хришћана (а никако телесних потомака Давидових, којих уопште и нема никако) за ових 20 векова може мерити са звездама на небу и са песком у мору.
О браћо моја, радујмо се што и ми хришћани спадамо у овај безбројни народ Божји, у овај највећи народ у историји света, како по броју, тако и по карактеру. Радујмо се још више, што и ми припадамо овоме божанском Изданку Давидовом, који нас крвљу Својом искупи од туђина, и посвоји, и учини наследницима и санаследницима Царства вечнога. Господе преблаги, Ти си избавио нас, блудне синове, од свињарског понижења и гладовања, и учинио си нас синовима Царским. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024