Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 1996.
1	Петак
2	Субота
3	Недеља
4	Понедељак
5	Уторак
6	Среда
7	Четвртак
8	Петак
9	Субота
10	Недеља
11	Понедељак
12	Уторак
13	Среда
14	Четвртак
15	Петак
16	Субота
17	Недеља
18	Понедељак
19	Уторак
20	Среда
21	Четвртак
22	Петак
23	Субота
24	Недеља
25	Понедељак
26	▶ Уторак
27	Среда
28	Четвртак
29	Петак
30	Субота
31	Недеља

На 6. часу

Књига пророка Исаије (40,18-31)

18. С ким ћете дакле изједначити Бога? И каку ћете му прилику наћи? 19. Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. 20. А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вешта уметника да начини резан лик, који се не помиче. 21. Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? 22. Он седи над кругом земаљским, и њени су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 23. Он обраћа кнезове у ништа, суде земаљске чини да су као таштина. 24. Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло не укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. 25. „С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он?” вели свети. 26. Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 27. Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: „Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мога?” 28. Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму његову нема мере. 29. Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крепост. 30. Деца се море и сустају, и младићи падају; 31. али који се надају Господу, добију нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (15,1-15)

1. После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: „Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.” 2. А Аврам рече: „Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а на ком ће остати моја кућа то је Елеезер овај Дамаштанин?” 3. Још рече Аврам: „Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.” 4. А гле, Господ му проговори: „Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.” 5. Па га изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звеезде, ако их можеш пребројити.” И рече му: „Тако ће ти бити семе твоје.” 6. И поверова Аврам Богу, а он му прими то у правду. 7. И рече му: „Ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.” 8. А он рече: „Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?” 9. И рече му: „Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.” 10. И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птица. 11. А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше. 12. А кад сунце беше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. 13. И Господ рече Авраму: „Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. 14. Али ћу судити и народу којем ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. 15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Приче Соломонове (15,7-19)

7. Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 8. Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнех угодна му је. 9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 11. Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. 12. Потсмевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима. 13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14. Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако. 16. Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17. Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 18. Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 19. Пут је ленога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Никифор, патријарх цариградски. Управљаше, мудро и ревносно, црквом светом као највећи архипастир цариградски. Када Лав Јерменин уста против икона, он се успротиви цару, и најпре цара саветоваше а по том изобличаваше. Зато га нечестиви цар прогна на острво Проконис. На том острву беше манастир, који сам Никифор беше саградио у част светог Теодора. И ту проведе овај исповедник вере православне тринаест година, а потом представи се и оде ка Господу 827. године. Пошто изгибоше сви цареви иконоборци, и на царски престо седе Михаил с мајком Теодором, а на патријаршијски би повраћен патријарх Методије, тада (846. године) пренесоше се мошти светог Никифора са Прокониса у Цариград, и беху положене прво у цркву свете Софије, из које је за живота и изгнан био, а после у цркву Светих Апостола. Главно празновање овога великог јерарха бива 2. јуна, а 13. марта празнује се откриће и пренос његових нетљених моштију. Беше свети Никифор изгнан из Цариграда 13. марта, и опет 13. марта, после деветнаест година, мошти му пренете у престоницу.

2. Света мученица Христина Персијанка. За непоколебљиво исповедање вере Христове била љуто мучена у Персији у IV веку. Толико су је мучитељи шибали бичевима, да је изнемогла и скончала. Душа њена растави се од измученог тела и усели у вечну радост Христа Цара и Господа.

3. Свештеномученик Публије. Овај свештеномученик беше прејемник у епископству славнога Дионисија Ареопагита у Атини. Као епископ мучен од неверника и посечен у II веку. За кратко време муке наследи живот вечни.

Од паганства и јереси свет си исцелио.
Многомучен, неубијен, ти још прошо ниси.
И земљом ти и небом ти слава одјекује:
Сваки крштен захвалност ти велику дугује.

РАСУЂИВАЊЕ
Велики хришћани су они који имају велику љубав према Христу. О како су у истини велики хришћани били богоносни оци и мученици! У наше време многима је то немогуће себи и представити. Ево шта један од њих, св. Симеон Н. Богослов, исповеди у свом манастиру пред свима монасима. Говорећи из свога искуства о томе како су се на њему обистиниле речи Господње: иго мое благо и бреме мое легко ест, он вели: „Верујте ми, кад сам прибегавао к Богу Спаситељу моме нисам сретао ништа жалосно, тешко и неподношљиво… Велику и неподношљиву жалост имао сам ја сам због тога, што нисам могао наћи довољно повода да умрем ради љубави Христове.“ Нису ли овакве душе као пламенови затворени у земљаним судовима? Пламенови вазда усправљени и к небу устремљени! Само скине ли се заклопац, пламен излеће навише.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду пред Иродом и то:
1. како Ироду најпре би врло мило што виде Исуса не из неке потребе душевне него из радозналости,
2. како се Ирод надаше да види неко чудо од Исуса, но превари се у том, јер Господ ћуташе на сва његова запиткивања,
3. како се Ирод са својима наруга Господу, и како га обуче у белу хаљину.

БЕСЕДА
о измирењу злих ради зла

И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом;
јер прије бијаху у завади. (Лк. 23. 12)

И у срамоти и понижењу своме праведник чини добро непријатељима својим. Он их измирује. Истина, у овом случају, њихово измирење није значило заједнички рад на неком добром делу него заједничко гоњење праведника. Али бар пламен њихове међусобне мржње утуљавао се и гасио. И то је праведнику плата. Пилат и Ирод беху непријатељи. Но онога дана, када Спаситељ би изведен на суд и код једног и код другог, они се измирише. Кнез Мира донесе мир међу завађене, мир који поможе отесати крст за Њега. Но Он и дође да буде драговољна жртва за грехе многих.
И данас се међусобни противници мире кад треба напасти и осудити Господа. Пуно их је који се кољу међу собом док им не поменете име Господње. А чим чују то име, постепено се мире међу собом ради напада на то свето име. Лакше неправедник подноси неправедника него праведника. Лакше се неправедник с неправедником разуме и мири него ли с праведником.
Чак и партије у неким државама, најзавађеније међусобно, мире се кад треба пресудити, какво место да се да Господу Исусу Христу у држави, да ли прво (како Њему и доликује) или последње? На таквом питању крвни непријатељи мире се међу собом, да би само Господу доделили последње место. Тако исто се у време оно завађене партије фарисеја и садукеја, измирише и удружише против Христа. А зашто Најчистији и Најпотребнији да буде на последњем месту? Зато – по њиховој памети – да би за њих остала прва места. Иста побуда измирења била је и код фарисеја и садукеја, крвних противника, кад требаше тражити да се Христос убије. Иста та побуда проузроковала је измирење између Пилата и Ирода, када је требало пресудити да се Христос убије.
О браћо моја, не тражимо никад мир с неправдом против правде. Него увек тражимо мир с Богом, и са савешћу. Боже, помози нам да такав мир увек имамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо