МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Уторак сиропусне седмице
20.02.1996
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1996.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20  ▶ Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 77 (1,1-10)
1. Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за веру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапред записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вероваше; 6. и анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вечним под мраком, 7. као што Содом и Гомор, и градови око њих који се беху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим телом, стоје као пример, подвргнути осуди огња вечног. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом телу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: „Господ нека ти запрети!” 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)
39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови. 40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.\" 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се 42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!\" 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!\" 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!” 48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?” 49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?\" 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.\" И дохвативши се уха његовог, исцели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.” 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.\" 58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.\" А Петар рече: „Човече, нисам.\" 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.\" 60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.\" И одмах док он још говораше запева петао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.\" 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?\" 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.\" 70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?\" А он им рече: „Ви кажете да сам ја.\" 71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.\" 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
Охридски пролог
1. Свети Партеније, епископ лампсакијски. Син некога ђакона из града Мелитопоља. Још као дете добро памтио речи Јеванђеља, и трудио се да их испуни. Насели се украј једног језера где је ловио рибу, продавао и делио сиромасима. По Божјем промислу би изабран за епископа лампсакијског. Очисти град од незнабоштва, храмове идолопоклоничке затвори, многе цркве сагради и благочешће утврди. Молитвом лечаше сваку болест, а нарочито силан беше над злим дусима. Једном када хтеде изагнати злог духа из неког лудог човека, мољаше га зли дух да га не изгони. „Даћу ти ја другог човека, у кога можеш ући и у њему обитавати“, рече му Партеније. Упита зли дух: „Ко је тај човек?“ „Ја сам тај човек“, одговори му светитељ, „уђи и обитавај у мени!“ Чувши то, зли дух побеже као огњем опаљен, вичући: „Како бих ја могао ући у дом Божји?!“ Дуго поживе свети Партеније и показа на делу своју обилну љубав према Богу и људима. Преселио се у вечни покој Христов у IV веку.

2. Преподобни Лука Јеладски. Родом из Касторије. Још као дете никад није хтео окусити меса, и увек провођаше живот у чистоти и молитви. Једном пође на њиву са семеном жита да сеје. Но успут раздаде сиромасима већи део семена, а мањи део, што му преостаде, посеја. Даде Бог те се од то мало семена сабра већи род неголи раније од свега семена. По том Лука одбегне од своје мајке удове у манастир. Ожалошћена мајка усрдно се молила Богу да јој пројави тајну где се њен син налази. И Бог услиша молитву мајке. Игуман онога манастира сања три ноћи узастопце, да га нека жена оштро напада што јој је узео сина јединца. Тада игуман нареди Луки да одмах иде својој мајци. Лука оде, виде се с мајком, но опет се од ње удаљи, сада бесповратно. Испаштао се на тзв. Јовановој Гори. Ноћу се молио Богу, а дању је радио у башти и на њиви, не себе ради, него ради сиромаха и посетилаца. Он пак хранио се само јечменим хлебом. Бог га обдарио даром чудотворства. Упокојио се мирно 946. године. Из моштију његових с времена на време истицало миро.

3. Преподобна Мастридија. Живела у Јерусалиму и строго се подвизавала. Неки млад човек загледа се у њу и почне јој досађивати. Да би спасла и себе и тога младог човека од греха, Мастридија узме у једну котарицу мало наквашена боба и удаљи се у пустињу. У пустињи проведе седамнаест година, и за све време, по сили Божјој, нити јој је нестало боба, нити јој је хаљина овештала. Упокојила се мирно око 580. године.

4. Хиљаду и три мученика у Никомидији. Пострадали у време Диоклецијана.

Град Никомидија кано звезда сија,
Ка’ звезда Даница, источна столица.
Ал’ једног дана. вољом Дуклијана,
Посечена беху четири дворјана,
Евсевије, Baca, Евтихије смели
И Василид чудни, славом неувели.
Посечени беху за Христово име
И Никомидија замрачи се тиме.
Те четири главе не беху крај страве
Ни тек прво цвеће покошене траве:
Хиљаду робова, слугу, послушника,
Што служаху верно четири мученика,
Хиљаду ко Један, и тројица више,
Ко да вина пише, грају направише,
He, не пише вина, опи их истина,
И крв, и победа Божјега Сина. –
Хришћани смо и ми, царе нечастиви,
Хришћани смо и ми, што ти воља чини!
И ми сви желимо тамо да ходимо
Куд одоше наши дични господари.
О’ чудне смелости! O дивне верности!
Ал’ то не умањи царске свирепости.
И хиљада душа земљу оставише,
Рајска им се врата широм отворише.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Исидор Пелусиот овако тумачи неке речи Св. Писма: Од двојице који мељу, један ће се узети а други оставити (Мат. 24, 41) значи: многи се посвећују духовном животу но с различитим умишљајем: једни искрено и истрајно, а други лабаво и сујетно. Први ће се узети у царство Божје, а други ће се оставити.
Шта значи молитва о Чаши? И зашто се Господ молио да га мимоиђе чаша страдања (Мат. 26, 42)? Значи, да нико не треба да тражи опасност, али кад опасност дође, хришћанин треба да је прими и издржи храбро.
О пет лудих девојака (Мат. 25) св. Исидор вели: све су оне заиста чувале девство, али нису имале остале врлине, нарочито милосрђе. А само девство није довољно за улазак у царство Божје. Не помаже девство, ако је девственица горда и себична.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као сејача и то:
1. као сејача, чије семе лагано но сигурно расте,
2. као сејача нове науке, нове силе и новога поретка,
3. као сејача нове духовне хране, којом ће се род људски хранити до краја времена.

БЕСЕДА
о тесногрудим, којима је злочин ближи од љубави Божје

Гледате да ме убијете,
јер ријеч моја не може у вас да стане. (Јов. 8, 37)

Зашто реч Христа није могла да стане у старешине јеврејске? Зато што су они били потпуно испуњени злобом те у њима није било места за божанско семе, за божанску благовест. Све што је расло у души њиховој, то је био усев сатански, антихристовски. Зато су они и гледали да убију Христа. Кроз благодатног Псалмиста Господ говори: испразните се и разумите да сам ја Бог (Пс. 46, 10). Треба се, дакле, прво испразнити од свега богопротивнога, тј. од свега онога што смета да се у нама настани светлост богопознања. Када се човек од тога испразни, онда, и тек онда, може он разумети, да је Бог – Бог. А докле год човечју душу испуњавају богопротивне мисли, богопротивни осећаји и богопротивна хотења, дотле човек уопште не може да слуша ни да прима реч о Богу. Ко год пак нема Бога у себи, тај се труди, по неком пакленом нагону, да искорени Бога из душе онога, ко га има. Гледате да ме убијете. Зашто? Зато што ниједна божанска реч Христова није могла наћи склоништа ни пријема у безбожним срцима њиховим. Немајући ничега сличног са Христом Господом, јеврејске старешине нису могли имати од самог почетка никакве пријатељске везе с Њим.
О Господе Исусе, благи Спаситељу наш, помози нам испразнити се од свега греховног семена у нама, да би реч Твоја света могла уселити се у нас, и обасјати, и оснажити, и васкрснути нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024