МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 6. по Духовима
Среда 6. по Духовима
27.07.1994
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 1994.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27  ▶ Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 127 (2,9-16; 3,1-8)
9. Него као што је написано: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.” 10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 11. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијег. 12. А ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога; 13. Што и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући. 14. А телесни човек не прима што је од Духа Божијег, јер му је лудост, и не може да разуме, јер се то испитује духовно. 15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује. 16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов. 1. И ја, браћо, не могох вам говорити као духовним него као телесним, као малој деци у Христу. 2. Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете, 3. пошто сте још телесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку? 4. Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте телесни? 5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које поверовасте, и то како Господ свакоме даде? 6. Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. 7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залива, него Бог који чини да расте. 8. А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду.
Јеванђеље Матеј, зачало 53. (13,31-36)
31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. 32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.” 33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.” 34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше. 35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.” 36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. апостол Акила. Један од седамдесет апостола. Као Јеврејин живео најпре у Италији са својом женом Прискилом. Када цар Клаудије нареди да се сви Јевреји протерају из Рима и Италије, тада се Акила пресели у Коринт, где га апостол Павле први пут упозна, и оста у дому његову годину и по, крсти њега и жену његову. Горећи ревношћу према вери Христовој Акила и Прискила отпратише Павла до Ефеса, и помагаху му у делу његовом апостолском. Из Ефеса написа Павле прву своју посланицу Коринћанима, у којој при крају каже: поздрављају вас много Акила и Прискила с домашњом црквом својом (16, 9). По смрти цара Клаудија би дозвољено Јеврејима да се врате у Италију, и Акила с Прискилом се врати у Рим. Пишући по том посланицу Римљанима из Коринта апостол поздрави старе пријатеље и сатруднике своје: поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову (16, 3-4). Доцније опет видимо Акилу у Ефесу, где делује заједно са св. Тимотејем. Окован у Риму пише Павле Тимотеју у Ефес: поздрави Прискилу и Акилу (II Тим. 4, 19). Као епископ Акила многе крсти и вером просвети, идоле скруши, храмове сазида, свештенике постави и пронесе међу људима славу Сина Божјег ваплоћеног. Најзад би убијен од озлобљених незнабожаца, и пресели се у царство Христово.

2. Преп. Елије. Монах Мисирски из IV столећа. Из ране младости посветио се монашким подвизима у пустињи тако да је животом својим и моћним чудесима изазивао дивљење и монаха и световњака, и ако је бегао од славе људске, није се могао сакрити. Имао велике борбе са прелестима ђаволским, нарочито за време дуготрајног поста. Ђаво му је представљао час мед час красне јабуке, али се он није дао обманути. Прозирао је у срца људска и погађао свачију страст и свачију помисао не због тога да би показао своје тајанствено знање него да би људе исправио.

Буктиња светлости што са неба сиђе
Апостол’ма најпре у срца униђе,
Апостоли њоме људе просветише,
Наследнике своје њоме укрепише.
Буктињом се овом и Акила свети
Од великог Павла духовно просвети,
И жена му верна, блажена Прискила,
И кућу им крсна сву испуни сила.
Оставише злобе и таште проводње,
Па кретоше у свет на дело Господње.
Послужише Павлу, сужњу инокосу,
Помогоше вољно светом Аполосу
И брат Тимотеју, Павловоме чаду;
Приведоше многе Христовоме стаду.
Благословне жртве блажене Прискиле,
Благословне ране светога Акиле,
Свуд се прославише, родом уродише –
Трудбеници царство Божје наследише.

РАСУЂИВАЊЕ
Хришћани се морају оклопити против саблазни овога света. Они морају бити оклопници против свих удара и свих искушења, тако да се свако зло од њих одбија. Оклоп се не ствара за дан ни за два него се брижљиво и трудно кује дугим вежбањем. Шта вреди сва наша врлина, ако подлегнемо првој саблазни? Говорећи о томе св. Григорије Ниски наводи пример са неким мајмуном у Александрији. „У Александрији, вели, неки вештак научио мајмуна да врло окретно представља играчицу на бини. Посетиоци позоришта хвалили су мајмуна, који је, обучен као играчица, играо по такту музике. Но док су гледаоци били заузети посматрањем за њих тако новог призора, неки шаљивџија хтеде да покаже свима, да мајмун није ништа друго до мајмун. Док су сви клицали и пљескали вештини мајмуна, шаљивџија, веле, баци на бину оне слаткише, које мајмуни нарочито воле. Чим мајмун смотри те слаткише, он заборави и игру, и пљескање, и скупоцено одело, и јурне са шапама на слаткише; а како му је хаљина сметала, он је почне ноктима цепати, старајући се да је збаци са себе. И место похвале и дивљења наста код гледаоца смех.“ Јер се кроз поцепану маску „играчице“ показао мајмун.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам праведну казну коју Бог посла на Кореја, Датана и Авирона (IV Мој. 16), и то:
1. како ова тројица узбунише народ против Мојсеја и Арона и потражише да сви буду вође;
2. како се отвори земља и прогута Кореја, Датана и Авирона, и остале с њима;
3. како земља тела гута душе свих оних који телесно мисле, и мислећи тако буне се против закона Божјег.

БЕСЕДА
о тврђи вере

Браните се од њега тврђом у вјери,
знајући да се такова страдања догађају
вашој браћи по свијету. (I Пет. 5, 9)

Најглавнија тврђа душе човекове, браћо, јесте тврђа вере. На ту тврђу ђаво најјаче напада свима стрелама својим и свима лукавствима својим. Јер зна дух нечисти и злобни да кад ту тврђу разори, заробио је душу људску за увек. Зато се апостоли свети мољаху Господу: дометни нам вјере (Лк. 17, 5). Помолимо се и ми, браћо, сваки дан, да нам Господ дометне вере, да нам усили и укрепи веру нашу. Змија највише чува главу у опасности, зато ју је сам Господ назвао мудром. Чувајмо и ми тако главу нашег духовног живота, а то је вера. Ништа у свету не може заменити веру у Бога: ни философија, ни наука, ни богатство, ни слава, ни сав свет с краја у крај са свима пролазним прелестима својим. То ђаво зна, зато највише и напада на веру нашу, наводећи сумњу на нас, колебајући нас, збуњујући мисли наше, узнемирујући срце наше. Па кад ђаво зна, да је вера главна ствар, тим пре треба ми то да знамо. Јер због нас Христос сиђе на земљу, због нас пострада на крсту, нама предаде завет спасоносне вере.
А веру не можемо ни утврдити ни увећати до кроз страдање. Зато многострадални апостол Петар и вели: такова страдања (као и ваша) догађају се нашој браћи по свијету. Из смерности апостол не говори о свом страдању него говорио страдању наше браће по Христу. Заједничари вере заједничари су и страдања. Не трпите само ви, браћо, за веру праву него трпе и остала браћа ваша исте вере.
То нека вам блажи муке ваше. Но највише нека вам блажи муке Првенац у страдању, сам распети Господ наш Исус Христос.
О Господе Исусе, Страдалниче над страдалницима и Победниче над победницима, дометни нам вјере, и укрепи нас силом благодати Твоје као што си укрепио апостоле Твоје свете. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024