МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 11. по Духовима.
Субота 11. по Духовима
29.08.1992
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 1992.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29  ▶ Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 123 (1,3-9)
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 4. Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу, 5. што се у свему обогатисте у њему, у свакој речи и сваком знању, 6. као што се сведочанство Христово утврди у вама; 7. тако да не оскудевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате откривење Господа нашега Исуса Христа, 8. који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа. 9. Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свога Исуса Христа, Господа нашега.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 78. (19,3-12)
3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу? 4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? 5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело, 6. Тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човјек да не раставља. 7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти? 8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. 9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу. 10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се. 11. А он им рече: Не могу сви примити ту реч до они којима је дано. 12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Нерукотворена икона Господа Исуса Христа. У оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима, беше у граду Едеси, на обали Еуфрата реке, кнез неки Авгар, сав прокажен губом. Он чу за Христа, Исцелитеља од сваке муке и болести, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори, да не може доћи, јер се приближаваше време Његовог страдања – узе убрус, убриса Своје лице, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком, да ће се кнез од њега исцелити, али не сасвим, због чега ће Он њему доцније послати посланика, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус кнез Авгар га целива, и губа спаде са свега његова тела, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се неће постидети, ко се у Тебе нада“. Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.

2. Св. муч. Диомид. Лекар из Тарса, од знаменита рода. Лечећи народ учио га вери Христовој. Цар Диоклецијан нареди те му главу одсекоше у Никеји 298. год. Они који му одсекоше главу и донеше цару ослепише, а када главу вратише к телу и помолише се, оздравише.

3. Преп Јоаким Осоговски. Подвизавао се у другој половини XI века у планини Осоговској на месту званом Сарандопор, у једној пећини. На томе месту доцније подигне цркву један други подвижник, Теодор са Овчег Поља, коме се на сну јавио св. Јоаким. Многа чудеса кроз векове догађала су се од моштију преп. Јоакима, а и данас догађају.

4. Св. муч. Стамат. Сељак, родом од Волоса у Тесалији. Када неки нечовечни ага скупљаше од народа царске данке, и веома злостављаше народ, пође Стамат с неколико другова у Цариград, да се тамо жале везиру. Но својим оштрим оптужбама аге Стамат се замери великашима султановим, и ови га ухапсе. Најпре га хтедоше ласкањем потурчити обећавајући му богатство, славу и чест. На то мученик узвикну: „Mоје богатство, слава и чест, то је Христос мој!“ Тада га Турци мучише и најзад пред Светом Софијом посекоше 1680. год. Тако се овај војник Христов увенча венцем мученичким.

Боже благи, који тајне јављаш,
Дивне тајне, никад неслућене,
Ти објави некад крај језера
Да ће многи незнабожни људи
Од истока широм до запада
За трпезу сести са Аврамом
А неверни синови Јеврејски
Изгнати се у најкрајњу таму
А због срца свог окорелога.
Тајну рече, и тајна се стече:
Јевреји Ти у лице гледаху,
Иза леђа смрт Ти готовљаху.
А кнез Авгар из далеких страна,
Губав телом, прокажен и душом
Од лажљиве вере незнабожне,
Чу за Тебе од уста до уста,
Чу за Твоје речи и чудеса
Чу за Тебе и верова у Те
Слику виде Твог пречистог лица
Са сузама слику Ти пољуби
Здрав постаде и телом и душом
Душа му се у Рај уселила
С Аврамом се вечно веселила.

РАСУЂИВАЊЕ
Православна црква надмашује све остале хришћанске групе богатством свога Предања. Протестанти желе да се држе само Светога Писма. Но ни Свето писмо не може се протумачити без Предања. Сам апостол Павле заповеда: браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте ријечју или из посланице наше (II Сол. 2, 15). Предање о кнезу Авгару несумњиво је апостолско предање, мада га апостоли не помињу у својим списима. Апостол Тадеј уопште није ништа написао, те према протестантском мишљењу он ништа није ни говорио, нити вернима предао. По чему је он онда био апостол Христов? Предање о кнезу Авгару спомиње св. Јован Дамаскин у својој одбрани иконопоштовања. Како је дивно и дирљиво писмо Авгарево Христу. Пошто му је претходно написао, да је чуо о чудесној моћи Његовој да болне исцељује и пошто га је умолио да дође и њега исцели Авгардаље пише: „чујем још и ово, да Јевреји Тебе мрзе, и да Ти спремају неко зло. Ја имам град, невелик али красан и обилан сваког добра: дођи к мени, и живи са мном у моме граду, који нам је обојици довољан за сваку потребу“. Тако је писао један незнабожачки кнез, док су кнезови Јерусалимски спремали смрт Господу Човекољубцу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну Божју помоћ Јонатану сину Сауловом (I Сам. 13 – 14), и то:
1. како Филистејци усташе на Јевреје, и беше војска Филистејска као пијесак на бријегу морском.
2. како Јонатан са својим момком нападе Филистејце, уздајући се у Бога, и како их збуни и победи;
3. како и ми треба да познамо истинитост речи Јонатанових: Господу не смета избавити с множином или с малином.

БЕСЕДА
о божанском изданку из корена Јесејева

Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева
и изданак из коријена његова изникнуће. (Иса. 11, 1)

Код оваквих јасних пророчанстава о Христу Господу, зашто Јевреји не повероваше у Њега као Месију? Због безумне гордости своје, и због безумних злочина својих над светим и праведним људима. Ко је та шибљика из стабла Јесејева други до Господ Христос? Јесеј је био отац Давида цара, а из колена Давидова очекивао се Месија. Из колена Давидова Он се јавио, и из Витлејема града Давидова. Шибљика из стабла Јесејева означава телесно происхођење Господа од Деве Марије, потомкиње Јесејеве и Давидове, а изданак из корена његова – Јесејева – означава у Њему пројављену ону правду, која је од многих царева из дома Давидова била погажена. Погажена правда је као осушен пањ. Но из корена таквог пања понекад никне зелен изданак. Такав самоникли изданак биће и Господ Исус. По матери Он ће бити из колена Давидова, но по божанском Зачећу Своме Он ће бити од Духа светога. У вечности од Оца без матере, у времену од Матере без оца. У вечности идеја очовечења, стајала је под покривалом Божанства; у времену Божанство Његово пак стајало је под покривалом човечанства. Пилат је узалуд гледао у ту шибљику из стабла Јесејева и узвикнуо је: Гле, човека! Као кад би неко видео жицу спроводницу електричне силе међу многим обичним жицама, и узвикнуо: Гле, жице! Нити овај познаје електричну силу у жици, нити је онај познао Бога у човеку.

О Господе Исусе, Богочовече човекољубиви, учини нас Богољубивим, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024