МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Понедељак 2. седмице Великог поста
05.03.1990
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1990.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5  ▶ Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (4,2-5; 5,1-7)
2. У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљеву. 3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 4. кад Господ опере нечистоту кћери Сионских и из Јерусалима очисти крв његову духом који суди и сажиже. 5. Господ ће створити над сваким станом на Гори Сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон.

1. Запеваћу сада драгоме свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родну брдашцу. 2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 4. Што је још требало чинити винограду мом што му не учиних? Kад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази; 6. упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажда на њ. 7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (3,21-24; 4,1-7)
21. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22. И рече Господ Бог: „Ето, човек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.” 23. И Господ Бог изагна га из врта Едемског да ради земљу, од које би узет; 24. и изагнав човека постави пред вртом Едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: „Добих човека од Господа.” 2. И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога; 4. а и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 5. а на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 6. Тада рече Господ Кајину: „Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.”

Приче Соломонове (3,34-35; 4,1-22)
34. Јер потсмевачима он се потсмева, а кроткима даје милост. 35. Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.

1. Слушајте, децо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост. 2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мог. 3. Кад бих син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 4. он ме учаше и говораше ми: „Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од речи уста мојих. 6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 17. Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 18. А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути. 20. Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свога. 22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њихову.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Лав, епископ катански. Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.

2. Свети свештеномученик Садок. Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: „Јуче ја, данас ти!“ Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: „Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити“. Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: „Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!“ И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти, а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године.

Шта је сунце? око што не види.
Шта је огањ? слуга без памети.
Цар Сапоре Садоку говори:
Поклони се сунцу и пламену,
Боговима што владају светом,
По науци мудрог Зороастра. –
Садок цару благо одговара:
– Здравље теби, царе, и весеље,
Но где умни клања се безумном?
Где словесни слави – бесловесног?
Сунце – красно како твар Божија,
Пламен – диван како слуга људи;
Но твар може л’ Творца заменити?
Може л’ мртвац место живог бити?
Je ли слика боља од сликара?
Је ли рало скупље од орача?
Један Бог је, царе, на небеси,
Уман, красан, добар и свемоћан,
Творац света видног и невидног,
Промислитељ свакога створења,
Дародавац свих добрих дарова,
Сведржитељ и човекољубац,
Њега јави Син јединородни.
Он нас спасе персијске заблуде,
Научи нас стати врх природе,
И лицем се Творцу устремити,
Целом душом к небу узвисити,
Тамо где је наша домовина,
Домовина ангела и људи –
Садок рече – Сапор га посече.

РАСУЂИВАЊЕ
Финија је вода од земље; финији огањ од воде; финији ваздух од огња; финија електрика од ваздуха. Па ипак је ваздух дебела стихија према духовном свету; и електрика је дебела стихија према духовном свету.
Врло је фина електрика, но глас је финији од електрике, мисао је финија од гласа, дух је финији од мисли.
Фини је ваздух, и спроводи глас на велику даљину. Фина је електрика, и спроводи светлост на велику даљину. Како ли тек свако дело и свака реч и свака мисао твоја бива спровођена до свих крајева духовнога царства. О како је страшно учинити грешно дело, и рећи грешну реч, и помислити безумну мисао! До како неизмерне даљине набирају се од тога таласи на мору духовном! Но не иди у далеке појединости света непознатога. Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Никодимом (Јов. 3) и то:
1. како Никодим, иако учитељ у Израиљу, савршено не схваташе духовне ствари,
2. како Господ намерно отпочиње разговор питањем духовног рођења – питањем најнеприступнијим уму Никодимову – да би тиме привео Никодима смерности, а потом даље га обделавао као добру земљу,
3. како је Никодим у почетку са снебивањем и стидом прилазио Христу (као и данас што многи из учених чине), а после све одважније.

БЕСЕДА
о суду и осуди

Који Њега (Христа)
вјерује, не суди му се,

а који не вјерује, већ је осуђен. (Јов. 3, 18)
Не суди се ономе ко верује Христа Господа, јер он сам себе суди и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај ко верује Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота.
А онај ко не верује – већ је осуђен. То јест, онај ко нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа, осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и изукрштаним путевима, на порок, на очајање, а можда и на самоубиство. Осуђен је у два света: у овоме свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака!
Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога и ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од таме, греха и смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024