МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Велики понедељак
24.04.1989
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1989.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24  ▶ Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља


Јутрења
Јеванђеље Матеј, зачало 84 (22,18-43)
18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери? 19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар. 20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?” 21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.” 22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше. 23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој. 34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. 35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: 36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37. А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.“ 38. Ово је прва и највећа заповест. 39. А друга је као и ова:„Љуби ближњега свога као самога себе.“ 40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“ 41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус 42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?“ Рекоше му: „Давидов.“ 43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:

На 6. часу
Књига пророка Језекиља (1,1-20)
1. Године тридесете, месеца четвртога, петог дана, кад бeјах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 2. Петога дана тога месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузеву, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. 4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бeјаху налик на човека; 6. И у сваке бeјаху четири лица, и четири крила у сваке; 7. И ноге им бeјаху праве, а у стопалу бјеху им ноге као у телета; и севаху као углађена мед. 8. И руке им бeјаху човечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бeјаху на четири стране. 9. Састављена им бeјаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. 10. И лице баше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 11. И лица им и крила бeјаху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 12. И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. 13. И на очи бeјаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И кад гледах животиње, гле, точак један баше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 16. Обличјем и направом бeјаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18. И наплаци им бeјаху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.


На вечерњи
Друга књига Мојсијевa (1,1-20)
1. Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе: 2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа, произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8. Тада наста нов цар у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем: „Гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље (наше).” 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. И жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. И још заповеди цар египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а другој Фуа, 16. и рече (им): „Кад порађате Јеврејке, и видите да је мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо.” 17. Али се бабице бојаху Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: „Зашто учинисте тако, зашто остављате мушку децу у животу?” 19. Рекоше бабице фараону: „Нису жене јеврејске као жене египатске: јаче су, док им дође бабица оне већ роде.” 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се намножи и укрепи веома.

Књига о Јову (1,1-12)
1. Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3. И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: „Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом.” Тако чињаше Јов сваки пут. 6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони: „Од куда идеш?” А Сотона одговори Господу и рече: „Проходих земљу и обилазих. ” 8. И рече Господ Сотони: „Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна, Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла.” 9. А Сотона одговори Господу и рече: „Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити?” 12. А Господ рече Сотони: „Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје.” И отиде Сотона од Господа.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свешт. муч. Антипа епископ Пергамски, у Азији. Спомиње се у књизи Откровења као Антипа вјерни сведок мој (2, 13), који би убијен код вас, гдје живи сотона, т. ј. у граду Пергаму. Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; беху робови страсти, опадачи, насилници, крвосмешници, речју слуге сатанске. И ту посред њих живљаше Антипа „као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата“. Добрим и праведним сматраше се онај, ко би некога хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату. Устрашени од Антипе као од огња, демони се јаве жречевима у сну и исповеде, како се они боје Антипе, и како морају због њега да беже из тога града. Жречеви дигну гомилу народа против Антипе, и почну овога истјазавати и нагонити да се одрекне Христа и поклони идолима. Рекне им Антипа: „кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човека, и морају да беже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вера заблуда:“ И још им говораше светитељ о вери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној. Но они се разјарише као зверови и довукоше старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божјега. Св. Антипа, унутра у огњеном волу, слављаше Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту или три отрока у пећи огњеној. И мољаше се Антипа за паству своју и за сав свет све док му се душа не растави од трошнога тела и не узлети међу ангеле у Царство Христово. Сконча у мукама и увенча се славом неувелом 92. год.

2. Св. муч. Прокес и Мартинијан. Беху тамничари на римској тамници, у којој тамноваху апостоли Петар и Павле. Чувши речи и видећи чудеса апостолска, они се крстише, и пустише апостоле из тамнице. Апостоли изиђоше из Рима, но Петру се јави Господ на путу ходећи ка Риму. „Куда идеш, Господе?“ упита Га Петар. А Господ одговори, да иде у Рим на ново распеће. Постиђени апостоли вратише се у град, где буду ухваћени и убијени. С њима буду посечени и ова два храбра мученика, Прокес и Мартинијан.

У огњеном волу к’о у светлом храму
Антипа хришћанин не трпи осаму:
У срцу му чистом Господ обитава,
Нит га огањ пече, нити га је страва
Трпељиво светац све за Христа сноси,
Па молитве Христу из огња узноси:
– О свесилни Христе, Царе свих векова,
Сто пута Ти хвала за страдања ова!
Нек сагори огњем све грешно у мени,
Да бих скупљи био по небесној цени.
Молим Ти се, Спасе, чувај паству моју
У овоме граду, у страсноме гноју!
Крв нека ју моја у вери укрепи,
И срце јој Твојој љубави прилепи.
И за незнабошце молим Ти се, Блаже,
Отргни их једном од демонске лаже;
И за све грешнике што Твој закон руже,
Упути их Теби једином да служе.
Гле, све је у власти Твоје свете воље,
Најзад још те молим: нек је цркви боље!

РАСУЂИВАЊЕ
„Нема покоја на земљи онима који желе спасење“, говори св. Јефрем Сирин. Борба је непрестана, било споља било изнутра. Непријатељ дејствује час видљиво кроз људе и друге твари, час невидљиво кроз помисли. Час се он приказује отворено као непријатељ и дејствује сурово, час под видом ласкавог пријатеља заводи лукавством. Оно што се дешава у рату између две противничке војске, дешава се и сваком човеку појединачно у борби са прелестима овога света. Ваистину „нема покоја на земљи онима који желе спасење“. А кад дође спасење, дође и покој.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како Симон Петар и други ученик брзо дотрчаше ка гробу да провере вест о васкрсењу Господа;
2. како један за другим уђоше у гроб и видеше хаљине и убрус;
3. како обојица видеше и вероваше, и по том сведочише и за своје сведочанство умреше.

БЕСЕДА
о два Адама: смртотворном и животодавном

Јер како по Адаму сви умиру, тако
ће и по Христу сви оживљети. (I Кор. 15, 22)

По Адаму сеје се у срамоти, по Христу устаје у слави. Од Адама је грех, од Христа правда. Од Адама немоћ и смрт, од Христа сила и живот. Сходно Адаму сви ћемо помрети, сходно Христу сви ћемо оживети. Оно је човек земаљски, ово је човек небески. Оно је човек телесни, ово је човек духовни. Христос није васкрсао ради Себе него ради нас, као што није ни умро ради Себе него ради нас. Ако Његово васкрсење не значи и наше васкрсење, онда је Његово васкрсење горчина а не сласт. Где би онда била љубав Божја? И где смисао свега нашег земаљског бедног битисања? и где смисао Христовог доласка на земљу? Онде где Адам скончава, Христос почиње. Адам скончава у гробу, Христос почиње васкрсом из гроба. Адамово колено, то је семе под земљом, које гнили и трули, и не види сунца и не верује, да оно може изаћи испод земље и развити се у зелену биљку са лишћем, цветом и родом. Христово колено, то је озеленела њива, на којој пшеница расте, и зелени се, и листа, и цвета, и доноси род многи.
По Адаму не значи само да ћемо ми једнога дана умрети, него значи да смо ми већ мртви – мртви сви до једнога. По Христу не значи само да ћемо ми једнога дана оживети, него да смо већ оживљени, т. ј. семе је почело у земљи клијати и на светлост сунца избијати. Но потпун израз смрти је гроб а потпун израз живота бесмртног у Царству Божјем. Ум Адамових синова саглашава се са смрћу, мири се са трулењем, и тоне све дубље у земљу. Ум Христових синова буни се против смрти и трулежи и све се више упиње да исклија човека у светлост, чему и благодат Божја помаже. О васкрсли Господе, отрезни ум свих синова људских, да би бегали од таме и пропасти, и пружали се ка светлости и животу вечном, који је у Теби. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024