МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица митра и фарисеја
Уторак седмице митара и фарисеја
14.02.1989
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1989.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14  ▶ Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 60 (3,10-22)
10. Јер који хоће да љуби живот и да види дане добре, нека уздржи језик свој од зла, и усне његове да не говоре преваре; 11. нека се уклања од зла и нека чини добро; нека тражи мир и нека му стреми. 12. Јер очи Господње обраћене су на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње против оних који чине зло. 13. И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра? 14. Него ако и страдате правде ради, блажени сте. А страха се њихова не бојте, нити се плашите; 15. но Господа Бога освећујте у срцима својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде, 16. имајући добру савест, да се у ономе за што вас клеветају као злочинце постиде они који куде ваше добро владање у Христу. 17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. 18. Зато и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен телом, а оживевши духом; 19. којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. 20. Ови некада беху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, 21. која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање телесне нечистоће, него обећање Богу добре савести васкрсењем Исуса Христа, 22. који, отишавши на небо, са десне је стране Бога, и потчињени су му анђели и власти и силе.
Јеванђеље Марко, зачало 55. (12,18-27)
18. И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: 19. „Учитељу, Мојсеј нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.' 20. Седморо браће беше: и први узе жену, и умре без порода. 21. И други је узе, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. 22. И узеше је седморица и не оставише порода. А после свих умре и жена. 23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, кога ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.” 24. И одговарајући Исус рече им: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? 25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима. 26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: 'Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?' 27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Трифун. Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

2. Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима. У време цара Септимија Севера беху сви бачени у тамницу као хришћани. Света Перпетуа била је рода племићког, и она је храбрила све остале сужње у тамници, да се не устраше пострадати за Христа. У сну виде Перпетуа лествицу од земље до неба, сву начичкану оштрим ножевима, мачевима, копљима, удицама, ексерима, и другим смртоносним оруђима. А на дну лествице лежаше страшна змија. И виде, како Сатир први устрча уз лествицу до врха неповређен, па са врха довикну Перпетуи: Перпетуа, чекам те, хајде, но чувај се змије! Охрабрена тиме Перпетуа стаде на главу змијину, као на први степен, па редом брзо устрча до врха. Па кад се успе до врха, уђе у небеса и виде прекрасне дворе небеске, и би веома радосна. Кад исприча свој сан, сви сужњи протумачише да им предстоји скора смрт, и то прво Сатиру, што се брзо обистини. Први би убијен Сатир, па Перпетуа, па остали редом. Као јагањци поклани за Христа, Јагње Божје. Они од Христа и примише вечну награду у царству светлости. Пострадаше сви за Христа 202-203. године.

3. Преподобни Петар Галатијски. У седмој својој години напустио дом родитељски Христа ради, и повукао се у пустињу. Ту се постом и молитвом толико усавршио да је многа чудеса чинио силом Духа Божјега. Око 429. године преселио се у вечно царство Христово, у својој деведесет деветој години.

Расло дрво златограно
С три златне гране,
На њему се беле птице,
Беле, снежане.
Па падоше беле птице,
Доле дубоко,
Оста светло златно дрво,
Дрво високо.
У дубини смрт и тама,
Тамно тамнило,
Злоба и глад, жалост и јад,
Глупост, бунило.
У црну се смолу птице
Све заронише;
Не могаху никад више
Летет’ навише.
Сажали се златно дрво
Бедним птицама,
Па разговор наста тајни
Међу гранама.
Тад се сав једна грана
Страшном понору,
Те подиже јато птица
Врху на гору.
Тако Христос, златна грана,
К земљи се сави
И подиже пале људе
К Тројичиној слави.
И сад расте златно дрво
С три златне гране,
На њему су беле птице,
Беле снежане.

РАСУЂИВАЊЕ
Предсмртна молитва светог Трифуна: „Господе Боже богова и Цару царева, Најсветији од свих светих, богодарим Ти што си ме удостојио да завршим подвиг без колебања. И сад Ти се молим, да ме се не додирне рука демона невидљивог, да ме не свуче у дубину погибељи. Него, нека ме свети Твоји ангели уведу у красна насеља Твоја, и учини ме наследником царства Твог жељеног. Прими душу моју, и услиши молитву свих оних који буду Теби приносили жртве за спомен мој; погледај на њих из Твог светог обиталишта; даруј им обилне и нетрулежне дарове. Јер Ти си једини благ и милостив Дародавац во вјеки вјеков, амин.“ Како св. Трифун пострада у Никеји, и како се над његовим мртвим телом догодише многа чудесна исцељења, хтедоше га грађани никејски ту у своме гробљу сахранити. Но светитељ се јави некоме у визији и изрече своју жељу да га пренесу у његово село Кампсаду где је некад гуске чувао, и тамо сахране.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као свеж и здрав ваздух душе и то:
1. као свеж и здрав ваздух, којим душа дише и од трулежи се спасава,
2. као свеж и здрав ваздух, који су пророци, апостоли и светитељи удисали и здрави душом били,
3. као свеж и здрав ваздух душе моје, који изгони задах греха у мени и чини ме свежим и здравим душевно.

БЕСЕДА
о речи Божјој која као огањ чисти

Ви сте већ очишћени ријечју, коју вам говорих. (Јов. 15, 3)

Речју је Господ свет створио, речју свет обновио, речју грехе праштао, болести лечио, зле духове изгонио, буре и ветрове утишавао. Речју Својом светом Он и сада људе чисти, да би очишћени већи плод донели. Као лозе кад се сасеку и очисте, Реч је Господња силна, јер од Свесилнога излази. Речју Господњом небеса се створише (Пс. 33,6). Реч је Господња светла као сунце, но кад треба и ватрена као сунце, те сажиже све оно што иде против Господа. Реч је Господња слатка као мед, но кад треба и горка као лек. Реч је Господња добродошла као пријатељ који куца на врата баш кад је најпотребнији, но кад треба реч је Господња као судија који затиче у греху и суди не допуштајући изговора. Реч је Господња истинита, праведна, мудра, милостива: за то је тако свесилна. Нико и ништа јој не може противстати ни на небу ни на земљи. И реч човечја је моћна кад је истинита, праведна, мудра и милостива. Но као што једнога дива болест може да изнури и ослаби тако да постане немоћнији од детета, тако лаж, неправда, лудост и немилост онемоћава реч човечју те постаје ништа као шкљоцање лисице против месеца. Ко штеди речи, тај их кује од чистога сребра. А ко их немилице расипа, тај мора да меша земљу са сребром. Реч је Твоја, о Господе, живот и истина. Очисти нас речју Твојом свесилном, као што си очистио апостоле. Да многи род родимо, и царства се Твога удостојимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024