МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Недеља 4. седмице Великог поста
24.03.1985
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1985.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24  ▶ Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 314 (6,13-20)
13. Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. говорећи: „Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.” 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да наследницима обећања што поузданије покаже неизменивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. да бисмо у двема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утеху ми који смо прибегли да се држимо наде која је пред нама; 19. њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завесе, 20. где као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавек по чину Мелхиседекову.
Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 229 (5,9-19)
9. јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива светлошћу се обелодањује; јер све што је обелодањено излази на светлост. 14. Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.” 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, 16. користећи време, јер су дани зли. 17. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним, певајући и појући Господу у срцу своме;
Јеванђеље Марко, зачало 40 (9,17-31)
17. И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох теби сина свог у коме је дух неми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.” 19. А он одговарајући рече: „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.” 20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. 21. И упита оца његова: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Из детињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.\\\" 23. А Исус му рече: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.” 24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: „Верујем, Господе, помози мом неверју!\" 25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистом говорећи му: „Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!\\\" 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: „Умре.\\\" 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истерати?\\\" 29. И рече им: „Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.\\\" 30. И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна, 31. јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
Јеванђеље Матеј, зачало 10 (4,25; 5,1-12)
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. блажени који плачу, јер ће се утешити; 5. блажени кротки, јер ће наследити земљу; 6. блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; 9. блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Софроније, патријарх јерусалимски. Рођен у Дамаску од знаменитих родитеља. Сабравши светску мудрост, он не буде ипак задовољан него пође да сабира и чисто духовну мудрост. У лаври светог Теодосија нађе се са иноком Јованом Мосхом, кога узе себи за учитеља, те заједно са њим крете да обиђе манастире и подвижнике у Мисиру. Лозинка му беше: сваки дан научити више духовне мудрости. Све што су сазнали, записали су и после издали у две књиге под именом Лимонар или Цвећник. Доцније су отишли у Рим где Мосха умре оставив аманет Софронију да га пренесе или на Синај или у лавру Теодосијеву. Софроније испуни жељу свога учитеља и пренесе му тело у лавру Теодосијеву, а потом задржа се у Јерусалиму, који баш у то време би ослобођен од Персијанаца. Присуствовао је повратку Часног Крста из Персије, кога је цар Ираклије на својим леђима унео у Свети Град. Стари патријарх Захарија, повраћен такође из ропства, не поживе дуго, па кад се пресели у онај свет, замени га Модест, а после овога (+ 364) замени блажени Софроније. Са особитом мудрошћу и ревношћу он управљаше црквом десет година. Устајаше у одбрану Православља од монотелитске јереси, коју он на свом Сабору у Јерусалиму осуди пре него што она би осуђена на VI васељенском сабору. Написао је житије свете Марије Египћанке, саставио чин великог водоосвећења, и увео у разна богослужења неке нове химне и песме. Када арапски калиф Омар освоји Јерусалим, умоли га Софроније да поштеди хришћане, што Омар притворно и обећа. Када убрзо Омар поче да пљачка и злоставља хришћане у Јерусалиму, Софроније се са многим вопљем мољаше Богу да га узме између живих на земљи, да не гледа оскрвњење светиња. И услиша Бог молитву његову, и узе га к себи у дворе Своје небесне 644. године.

2. Свети мученици Пионије и други с њим. Свештеник смирнски. Пострада у Смирни у време Декијевог гоњења. Осудише га на распеће, чему он би веома рад. И чим војници склопише крст и положише по земљи, Пионије сам леже на крст, испружи руке и заповеди војницима да му прикују ексере у руке. Крст буде усађен у земљу наопако, и под главом мучениковом наложена ватра. Беше много народа унаоколо. Пионије затвори очи и у себи мољаше се Богу. Чак ни косу му не могаше огањ упалити. Када се најзад огањ угаси, и кад сви мишљаху да је он мртав, Пионије отвори очи и радосно узвикну. „Боже, прими дух мој!“ и издахну. Овај светитељ написао је житије светог Поликарпа Смирнског, с ким се сада заједно весели у царству Христовом. Пострада и прослави се 250. године.

3. Преподобни Георгије Синаит. Игуман горе Синајске. Велики подвижник и праведник. Пасхалне ноћи ангел Божји пренео га у Јерусалим на службу Божју, и вратио истог дана назад на Синај. Упокојио се мирно у VI веку.

Пионије збори на мукама:
– O грађани знамените Смирне,
Суграђани чувеног Омaра.
Ја знам оно што свак од вас знаде.
Ви ниједан оно што ја знадем:
Ја знам слатку сладост умирања
И још слађу – у Христа надања.
Ја знам да ме смрт умртвит неће
Но тек тело раздвојит од душе:
Ја знам да ме ангели чекају
У дворове цара небеснога,
И ангели, пророци u свеци,
Многе војске Божјих угодника,
И за Христа дивних мученика.
Ја знам да се враћам домовини,
Одакле сам и доспео амо.
Ја циљ знадем мојега страдања.
(Ви не знате зашто ме мучите!)
Спас ме чека у чертог небесни.
Кључај, злобо, на мене и бесни!
Спас мe чека раширених руку,
Удрите ме све на већу муку.
Тежа мука, раније свануће,
Смрт хитнија, душа веселија.

РАСУЂИВАЊЕ
„Никакво добро не свршава се само нашим трудом, но силом и вољом Божјом. Ипак Бог и од нас изискује труд, саобразан вољи Његовој.“ Ово су речи Св. Варсонуфија и Јована. Мало речи, но много речено. Ми се морамо трудити на обделавању и припремању свакога добра, а да ли ће неко добро нићи, узрасти и плод донети, то jе од Божје силе и воље. Ми бразде оремо, а Бог сеје, ако хоће. Ми судове духа чистимо, а Бог улева духа у те судове, ако хоће. И Он све хоће што одговара највишој мудрости и целисходности, тј. Његовом домостројству људскога спасења. Тумачећи речи Господње: Будите мудри као змије и незлобиви као голубови (Мат. 10, 16), св. Златоуст пише, да је ту заповест дао Господ ученицима „да би и они сами нешто сарађивали, те да се не покаже све као дело саме благодати, и да се не помисли, да су они добили венце славе бадава.“ И тако двоје је неопоходно за наше спасење: наш труд и Божја благодатна сила.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду код Кајафе и то:
1. како првосвештеник јеврејски држи Господа унутра у дому свом окружена људима скоро исто онако рђавим као и сам он,
2. како Петар седи напољу у дворишту код ватре, и како се пред слугама три пут одриче Господа Исуса.
3. како и данас бива, да се неки хришћани из страха од света одреку Господа на тај начин, што се и они направе као да нису хришћани, да не знају заповести Господње и не маре за Господа.

БЕСЕДА
о другом доласку Христовом

А кад дође син човечји у слави својој
и сви свети анђели с њиме,
онда ће сјести на пријестолу славе своје. (Мат. 25, 31)

Овако рече Господ, и то баш пред само најужасније понижење Своје, пред везивање, пљување, шамарање, исмевање и распеће. У најцрњим часовима Он говори о најведријем и најславнијем часу Своме. Пред ужасни и бедни излазак Свој из света Он говори о Своме поновном доласку у слави Својој. Најпре је дошао из пећине Витлејемске, скромно и невиђено, а идући пут доћи ће на облацима од ангела Својих. Први пут је као никао из земље, а други пут ће се јавити с неба. Први пут је стајао и клечао на земљи, а други пут ће да седи на пријестолу славе своје.
И кад поново дође у слави Својој, неће бити невиђен ни за кога. Нико неће питати, као звездари при Његовом првом доласку: где је Цар? Сви ће овога пута видети Цара и познати Га као Цара. Но то виђење и познање некима ће бити на радост а некима на страх и ужас. Замислите радости оних који су Његову заповест испунили, који су у Његово име молитве и добра дела вршили, а нарочито оних који су за Његово име пострадали! И замислите страх и ужас оних који су га пљували и шамарали и распели у Јерусалиму, као и свих оних који се кроз векове подсмевају чудесима Његовим, ругају имену Његовом, газе заповести Његове!
Господе милостиви, опрости свима нама који име Твоје призивамо а по немоћи грешимо, опрости нам пре онога величанственог и судбоносног часа када се будеш јавио у слави Твојој, са свима светим ангелима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024