МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Четвртак месопусне седмице
18.02.1982
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1982.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18  ▶ Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 74 (4,20-21; 5,1-21)
20. Ако ко рече: „Љубим Бога", а мрзи брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог кога види, како може љубити Бога, кога није ведио? 21. И ову заповест имамо од њега: „Који љуби Бога, да љуби и брата свог. 1. Сваки који верује да Исус јесте Христос, од Бога је рођен; и сваки који љуби родитеља, љуби и рођеног од њега. 2. По томе знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и заповести његове држимо. 3. Јер ово је љубав Божија - да заповести његове држимо; а заповести његове нису тешке. 4. Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет - вера наша. 5. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији? 6. Он је тај што дође водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, него водом и крвљу; и Дух је онај који сведочи, јер Дух је истина. 7. Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова тројица су једно. 8. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и ово троје су уједно. 9. Ако примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер ово је сведочанство Божије које је посведочио о Сину свом. 10. Који верује у Сина Божијега има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио га је лажом, јер није веровао сведочанству којим је Бог посведочио о Сину свом. 11. И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот је у Сину његовом. 12. Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота. 13. Ово написах вама који верујете у име Сина Божијега, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијега. 14. И ово је смелост коју имамо према њему да нас послуша ако што молимо по вољи његовој. 15. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да имамо тражено што смо искали од њега. 16. Ако неко види брата свом где греши грехом не на смрт, нека се моли, и даће му живот; онима који греше не на смрт. Има грех на смрт, за њега не кажем да се моли. 17. Свака неправда је грех; а има грех не на смрт. 18. Знамо да сваки рођени од Бога не греши, него који је рођен од Бога чува себе, и нечастиви га се не дотиче. 19. Знамо да смо од Бога, и да свет сав у злу лежи. 20. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни. 21. Дечице, сачувајте себе од идола! Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 66 (15,1-15)
1. И одмах ујутру учинише веће првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату. 2. И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: „Ти кажеш." 3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа. 4. А Пилат га поново упита говорећи: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!" 5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше. 6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали. 7. А беше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство. 8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше. 9. А Пилат им одговори, говорећи: „Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?" 10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници. 11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву. 12. А Пилат опет одговарајући рече им: „А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?" 13. А они опет повикаше: „Распни га!" 14. А Пилат им рече: „А какво је зло учинио?" А они још јаче викаху: „Распни га!" 15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Агатија. Ова славна девица и мученица Христова роди се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних. Када цар Декије подиже гоњење на хришћане, би и Агатија света ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена. Виде судија Агатију, прекрасну у лицу, и пожели је имати за жену. Када он то предложи Агатији, одговори му Агатија да је она невеста Христова, и да не може бити неверна своме обручнику. Судија је стави на тешке муке: Агатија буде шибана, ругана, уз дрво везивана и бијена до крви. По том јој судија поново посаветује, да се одрекне Христа, и да тако избегне даље муке, на што невеста Христова одговори: „Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама“. Тада мучитељ нареди те јој се одсеку женске груди, па је онда баце у тамницу. У тамници јој се јави свети апостол Петар и поврати јој целост телесну и здравље. Поново би изведена на мучење, и поново бачена у тамницу где и предаде душу своју Богу, 251. године у граду Катани, а у време цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пође да заграби имање њено. Но успут се разбесне коњи под њим и под војницима, те га свега изгризу по лицу, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо постиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом.

2. Света мученица Теодула. Пострадала за Христа у време Диоклецијана, нечастивог цара римског. При мучењу, Теодула уразуми једног од мучитеља, Еладија, и приведе га вери Христовој. Када Еладије јавно исповеди своју веру у Христа, би мачем посечен. Теодула се држаше врло храбро на суду, због чега је судија назва безумном. Рече му на то Теодула: „Безумни сте ви који заборависте јединог истинитог Бога, па се клањате мртвом камењу“. Судија је врже на муке љуте које Теодула јуначки издржа, и својим јунаштвом на мукама многе задиви и ка Христу обрати. Међу онима беху и два угледна грађанина, Макарије и Евагрије. Са овом двојицом и многим другим Теодула би бачена у усијану пећ где чесно сви скончаше и Христовог се царства удостојише.

3. Свети Полиевкт, патријарх цариградски (+ 970. године). Због свог високог ума, ревности верске и часноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крсти 957. године. Патријарх ју је крстио, а цар јој био кум. Пророчки јој рекне свети Полиевкт: „Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела светлост и одбацила таму, благосиљаће те синови руски до последњег колена“. Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на престолу патријаршијском до своје смрти 970. године.

Тамна је тамница, светла мученица,
У тами се сија света Агатија,
Над тамницом двори, светлошћу облити,
Ту мучитељ живи, срамотом покрити,
Агатији деви нове муке смишља,
Мрачан сред светлости, мучи се, премишља..
Ko сe c Христом венч’о, тамница му сјајна,
A душману правде – палата очајна!
Тамна је тамница, светла мученица,
Чим је Христа чула света Теодула,
За Христом је пошла, чиста голубица.
Због Христа је руља у тму низринула,
Ал’ весела стоји света Теодула,
Ал’ весела стоји, никог се не боји.
Док душмани њени злобом испуњени,
Сред дворова бајних бедници очајни,
Само o злу мисле, само злоби служе,
И све им je празно, и на све се туже,
Јер немају Бога, јер Христа не знају,
Све тајне живота погрешно читају!

РАСУЂИВАЊЕ
Питали монаси великога авву Исхириона:
– Шта смо ми урадили?
– Ми смо испуњавали заповести Божје, – одговори Исхирион.
– А шта ће радити они што после нас дођу?
– Они ће радити ово што ми радимо, но упола мање.
– А они после њих?
– Они при свршетку времена неће никако држати монашко вежбање, но њих ће постићи такве напасти и таква искушења, да ће они кроз трпљење тих напасти и искушења показати се у царству Божјем већим од нас и од отаца наших.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као јединог истинитог просветитеља и то:
1. као просветитеља сваког појединог човека,
2. као просветитеља, следствено, и друштва и васцелог човечанства,
3. као просветитеља који осветљава непролазном светлошћу и ум
и срце и вољу човекову.

БЕСЕДА
о смрти као спавању

Лазар, наш пријатељ, заспа;
него идем да га пробудим. (Јов. 11, 11)

Господар живота назива смрт спавањем. О каква неисказана утеха за нас! О каква слатка новост за свет! Смрт телесна, дакле, не значи уништење човека него само заспалост од које може пробудити Онај који је и прву прашину пробудио у живот речју Својом.
И кад Господ викну: Лазаре! човек се пробуди и оживе. Господ зна име свакоме од нас. Кад је Адам знао име свакоме створењу Божјем, како не би Господ знао свакога од нас по имену! Не само да зна, него Он нас и виче по имену. О слатког и животворног гласа Јединог Човекољупца! Тај глас може од камења створити синове Божје! Како да нас не пробуди од сна греховнога!
Неки човек беше дигао камен да убије брата свога. Но у том тренутку учини му се да чу глас мајке где га зове по имену. Само чу глас мајчин – и рука му задрхта. Он испусти камен и застиде се од греха намераваног. Глас мајчин пробуди га од смрти греховне. Па кад глас мајчин спасава и буди од смрти, како ли тек глас Створитеља и Животодавца!
Кад год је Господ викнуо некога ко је био мртав само телом, сваки се пробудио и устао. Но није се сваки пробудио и устао од оних који су били умрли душом, кад их је Господ викнуо. Јер за ово пробуђење, за ово васкрсење, треба и сагласност воље умрлога. Јуда! зар целивом издајеш? Тако викну животворни глас, но мртвац оста мртвац, и грешник се не пробуди. Савле, Савле, што ме гониш? викну исти животворни глас, и успаван грехом пробуди се, и мртви оживе. Ваистину, дубљи је сан греховни од смрти, и спавач се не буди лако.
Слатки Господе, пробуди нас од сна греховног, пробуди Господе! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024