МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Субота седмице друге
20.04.1980
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1980.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20  ▶ Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Дела светих апостола, зачало 15 (5,21-33)
21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. 22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, 23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо." 24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима. 25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ." 26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. 27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: 28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека." 29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима. 30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво. 31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. 32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају." 33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.

Јеванђеље Јован, 19. зач. (6,14-27)
14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет." 15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. 16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, 17. и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ беше пао мрак, а Исус не беше дошао к њима. 18. А море се подизаше од великога ветра. 19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. 20. А он им рече: „Ја сам; не бојте се!" 21. И хтедоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. 22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, виде да онде не беше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; 23. а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога места где једоше хлеб када Господ заблагодари. 24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. 25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: „Рави, када си дошао овамо?" 26. Исус им одговори и рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видели, него што сте хлеба јели и наситили се. 27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човечији, јер овога потврди Бог Отац.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Георгије исповедник. Због велике добродетељи, коју задоби дугим подвигом, би овај Георгије изабран и постављен за митрополита Митиленског. И управљаше светитељ стадом словесним ревносно и мудро до старости своје. Но када наста гоњење под Лавом Јерменином, који попираше иконе свете, би и овај свети старац позват од цара у Цариград на сабор епископа, који требаше, по жељи царевој, да уништи иконопоштовање. Но Георгије не само не учини по жељи злобнога цара него са још неким храбрим епископима устаде у заштиту светих икона. За то би поруган и од цара прогнан у пределе Херсона, где у телесној беди и свакој невољи проведе остатак земног живота свога. Сконча и пресели се у бесмртни живот око 816. год. Би чудотоворац и за живота и по смрти због велике праведности своје и љубави према Господу Исусу.

2. Преп. Нил Сорски. Један из великих отаца руске цркве. Оснивач скитског живота монашког у Русији. Скончао мирно 1508. год. Мошти му почивају у Сорском манастиру. Његов Устав скитског живота представља духовно и практично дело првога реда.

3. Св. муч. Калиопије. Јединац син, од Бога исплакан, некога сенатора из Перге Памфилијске. Благочестива му мајка Теоклија научила га беше у раној младости богопоштовању и чистом животу. Беше Калиопије још младић када наста страшно гоњење хришћана под царем Максимијаном. Да би га спасла смрти, мајка га метну у лађу, даде му довољну суму новаца, и отпрати га у град Помпеопољ. Но другчије беше устројено Промислом Божјим. Искрцав се у Помпеопољу, Калиопије попаде усред неке бурне многобожачке светковине. Па када он, на наваљивање залуделе светине, не хте узети учешћа у томе глупом пиру, би догуран војводи Максиму, коме исповеди да је хришћанин. Војвода нареди те га бише оловним штаповима, и на огњу пекоше, па најзад свега рањава у тамницу вргоше. Чувши за мучење свога сина, мајка Теоклија раздаде све своје имање бедним и невољним, а она с нешто мало новца пожури у тамницу своме сину. Ушав у тамницу, она се поклони пред својим сином и зави му ране. Најзад војвода изрече коначну пресуду, да се Калиопије распне на крст. У срцу мајчином мешаше се радост с болом. Када јој поведоше сина на губилиште, она дотури џелатима пет златица, да би распели сина њеног не као Господа него наопако. То учини из смерности пред Господом. На Велики Четвртак Калиопије би распет наопако, и мајка му стајаше под крстом благодарећи Бога. А када га други дан мртва спустише с крста, она паде на њега и сама издахну. Тако обоје изађоше пред престо Цара славе. Чесно пострадаше 304. год.

4. Преп. Данило Перејаславски. Имао је као нарочити подвиг старање о мртвима. Кадгод би чуо да се нашао неко замрзнут или другим начином умртвљен, он би журио, да га пристојно сахрани и за њега се Богу помоли. Мирно скончао 1540. год. Мошти његове целе почивају.

5. Преп. Григорије Синаит. Велики светитељ и подвижник Синајски и Атонски. (Види 8. август).

Отпутуј тамо где смрти није! –
Мајка му збори и с њим се прашта,
О срећи свога јединца мaшта.
*
Калиопије младић прекрасни
Војводи веру своју објасни:
– Христос ми живот, пут и истина,
Христос ми жеља, жеља једина!
*
Калиопија распећу воде,
За њим гомиле народа ходе.
Он блед и миран, увезан круто,
Корача тихо, измучен љуто.
Мајка му шапће: Калиопије!
– Путујем, мајко, где смрти није!
*
Мученик Христов, мученик славни,
Крст прими тежак и стрмоглавни.
Над телом мртвим мајка се свија:
Сузама мије Калиопија,
И шапће тихо: Калиопије!
– Ево ме, мајко, где смрти није!

РАСУЂИВАЊЕ
„Духовни началници треба да се одликују од подначалних колико и пастири од оваца“. Тако говори св. Исидор Пелусиот (тумачећи I Посл. Тимотеју). Живот свештеника увек служи примером, било добрим било злим. Добрим животом свештеник потврђује Јеванђеље, а злим одриче га. Нико у свету није у стању ни тако потврдити истину Јеванђеља ни тако одрећи је као свештеник животом својим. Добар свештеник разликује се по дејству своме од злог свештеника не мање него пастир од вука. Зато ће удео добрих свештеника бити са синовима Божјим, а удео злих са зверовима таме. Добри пастири Цркве и при самом издисају своме бринули су о стаду свом, које остављају после себе. На самртној постељи св. Јосиф Песмопевац молио се Богу: „Сачувај стадо Твоје, о Сине Божји, све саздано десницом Твојом заштити до краја времена. Буди помоћник возљубљеним синовима Цркве Твоје. Дај невести Твојој (Цркви Светој) мир вечан и тишину безбурну“. А св. Антипа, горећи у усијаном бакарном волу, мољаше се Богу: „не само мене, но и оне који буду после мене учини учасницима милости Твоје!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:
1. како жене мироносице с мирисима приступају гробу, да намиришу Онога који је благоухани мирис неба и земље;
2. како им ангел објављује васкрсење Господа речима: што тражите живога међу мртвима?

БЕСЕДА
о тражењу Живога међу мртвима

Што тражите живога међу мртвима? (Лк. 24, 5)

Ангел Божји пита мироносице жене као с чуђењем: што тражите живога међу мртвима? Тајновидац Бога и силе Божје као да хоће да каже: како сте могли и за тренутак помислити да је Он плен смрти? Не знате ли да је Он началник живота? Не знате ли да је сав живот кроз Њега, и да ниједан живи створ не може ни с које друге стране позајмити ни једну кап живота? Зар вам Он није довољно показао на земљи Своју власт над животом и над смрћу? Ко даде живот мртвоме Лазару? Ко узе живот неплодној смоковници? О браћо моја, престанимо и ми тражити Живога међу мртвима. Ако неко од нас још увек тражи Христа међу умрлим, нека престане с тим душегубним трудом. То је узалудни труд Јевреја, и безбожника, и нехришћана. Ми знамо да Господ Животодавац није у гробу него на престолу славе на небесима. Дух непомрачен грехом гледа у небо и не види гроб; и дух помрачен грехом гледа у гроб и не види небо. Грех и добродетељ управљају духовним видом човечјим и откривају му свако свој свет противположан један другом. Грех обара вид духа к земљи и открива му свет трулежи; добродетељ уздиже вид духа к небу и открива му свет бесмртни и – Христа васкрслога као Цара у томе свету.
О браћо моја, не тражимо живот од створења него од Створитеља. И не чинимо још тежи грех, наиме: не тражимо Створитеља на гробљу створења, ни светлосног Бесмртника у тами смртној. Господе Исусе, Победниче смрти, к Теби вапијемо: васкрсни и нас у живот вечни из трулежи и таме смртне. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024