МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Четвртак 6. седмице Великог поста
27.03.1980
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1980.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27  ▶ Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (65,8-16)
8. Овако вели Господ: „Као кад ко нађе вина у грозду, па рече: \'Не квари га, јер је благослов у њему\', тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свих, 9. јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их избраници моји, и слуге моје населиће се онде.” 10. А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи. 11. А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и левате налев Менију, 12. вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи. 13. Зато овако вели Господ Господ: „Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети. 14. Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.” 15. И оставићете име своје избранима мојим за у клин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. 16. Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (46,1-7)
1. Тада пође Израиљ са свим што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака. 2. И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: „Јакове! Јакове!” А он одговори: „Ево ме.” 3. И Бог му рече: „Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик. 4. Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.” 5. И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. 6. И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. 7. Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

Приче Соломонове (23,15-35; 24,1-5)
15. Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени; 16. и играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право. 17. Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем вазда. 18. Јер има плата, и надање твоје неће се затрти. 19. Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје. 20. Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. 21. Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. 22. Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари. 23. Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. 24. Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега. 25. Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја. 26. Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. 27. Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена. 28. Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима. 29. Коме: јаох? Коме: куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране ни за што? Коме црвен у очима? 30. Који седе код вина, који иду те траже растворена вина. 31. Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче. 32. На последак ће као змија ујести и као аспида упећи. 33. Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. 34. И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава наврх једра. 35. Рећи ћеш: „Избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.”

1. Не завиди злим људима нити жели да си с њима. 2. Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 4. И знањем се пуне клети свакога блага и драгоцена и мила. 5. Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Бенедикт. Рођен у Нурсијској области у Италији 480. године, од родитеља богатих и знаменитих. У школи се не задржа дуго, јер сам увиде да због књижног учења може изгубити „велики разум душе своје“. И изиђе из школе „ненаучен мудрац и разуман незналац“. Побегне у неки манастир где га инок Роман замонаши, после чега повуче се у једну врлетну гору где у пећини оста преко три године на великом труду око своје душе. Роман му доношаше хлеба и спушташе са врлетне стене на канапу до пред пећину. Кад се прочу по околини, он, да би избегао славу од људи, удаљи се из те пећине. Беше према себи врло суров. Једном кад га нечисти бес телесне похоти спопаде, он се скиде наг и ваљаше по коприви и трњу, док не одстрани од себе и сваку помисао о жени. Обдари га Бог многим даровима духовним: прозираше, исцељиваше, изгоњаше зле духове, васкрсаваше мртве, јављаше се другима и на јави и на даљини у сну. Једанпут прозре, да му је наслужена чаша вина с отровом. Он прекрсти чашу, и чаша прште. Основао дванаест манастира, у свакоме у почетку по дванаест монаха. Доцније се створио нарочити ред бенедиктинаца, који и данас постоји у Римокатоличкој цркви. На 6 дана пред смрт он нареди да се отвори његов гроб, раније припремљени, јер светитељ прозре да му је крај близу. Сабра све монахе, посаветова их и предаде дух свој Господу, коме је верно послужио у сиромаштини и чистоти. Његова рођена сестра, Схоластика, живела је у једном женском манастиру, па угледајући се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства. Кад свети Бенедикт испусти душу своју, два монаха, један на путу, а други опет у некој удаљеној ћелији на молитви, видеше истовремено исту визију: пут од земље до небеса застрт скупоценим тканинама и осветљен по странама редовима људи; на врху тога пута стајаше неки човек неописане красоте и светлости, који им рече, да је тај пут спремљен за Бенедикта, Богу омиљенога. По тој визији та два брата сазнадоше да је њихов добри игуман отишао из овога света. Скончао мирно 543. године и преселио се у вечно царство Христа Цара.

2. Свети Евсхимон, епископ лампсакијски. У време иконоборачко трпео гоњење и тамновање. Упокојио се у време цара Теофила иконоборца (829-842).

3. Свети Теогност, митрополит кијевски. Грк по пореклу и наследник светог Петра Кијевског. Страдао много у монголској хорди од Џинибека. Јер беше оклеветан код монголског цара од својих људи, Руса, како не плаћа цару никакав данак на свој чин. Кад га цар дозва и упита о том, он рече: „Христос Бог наш искупио је цркву Своју од незнабожаца чесном крвљу Својом. Нашто сад плаћати данак незнабошцима?“ Најзад се некако ослободи и поврати дома. Управљао црквом двадесeт пет година. Упокојио се у Господу 1353. године.

Бенедикт бејаше чудотворац силан,
Богомољац плачан и садруг умилан.
Духом Божјим вођен, вером правоверан
Вођ љубазан, крепак, одлучан и смеран.
Плакида му беше послушник млађани:
Па Плакида једном на воду урани.
Свети отац у том Богу се мољаше,
Но на једном дух му даљину смотраше:
Гле поток надошо, камење котрља,
Плакида већ у смрт у бујицу срља,
Зграбио га поток, па се игра њиме,
Чује светац јаук, чује своје име.
Tу je нужна вера али и потера.
Брзо старац шаље Мавра калуђера.
Мавро хитним скоком у поток ускочи,
Водом као друмом Плакиди прискочи,
И не знаде Мавро да водом хођаше,
Свечева молитва врхом га држаше.
Кад стигоше старцу Мавро и Плакида
Љубе старцу руке а Плакид зарида:
– Видех тебе старче, изнад моје главе,
Кад ми срце беше препуњено страве,
За власи ме узе и над воду диже,
Докле у том Мавро у помоћ ми стиже!
Молитвама светог Бенедикта оца
Бог и Мавра јави као чудотворца.

РАСУЂИВАЊЕ
Тешко можемо наћи бољу поуку о томе како не треба да се ленимо и да одлажемо молитву и посао за сутрашњи дан, него што нам је даје св. Јефрем Сирин овим примером: „Једноме брату внушена је (од врага) помисао: данас дај себи одмор, а сутра устај на бдење!“ Но он одговори помислу: „Ко зна, можда сутра нећу ни устати, зато треба да устанем данас.“- Тако и при послу внушена му је помисао: дај себи одмора данас, па сутра поради! Он опет одговори: „Не, него ја ћу данас да порадим, а о сутрашњем дану брине се Господ.“ А свети Антоније учи: „При расвитку свакога дана подешавај живот свој тако, као да ти је тај дан последњи на земљи, а сачуваћеш се од греха.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса пред Пилатом и то:
1. како Господ ћути пред Пилатом,
2. како Јуда у то време баца сребрнике у цркви и веша самог себе,
3. и опет како Пилат пита, а Господ ћути.

БЕСЕДА
о Христовом пророчанству славе Своје

Отселе ћете видјети сина човечјега
гдје сједи с десне стране силе
и иде на облацима небескијем. (Мат. 26, 64)

Ко неће да види Бога као милостивог Самарјанина на земљи, видеће Га као Страшног Судију на небу. Толико су заслепљени били главари јеврејски, да у Христу Господу нису могли видети не само Бога, нити Месију, нити Пророка, него ни обичног доброг човека. Они га стављаху испод обичних добрих људи. Па не само то: него га стављаху ниже и од разбојника. Они Вараву ослободише а Христа осудише! Они исмеваху, правише са Њиме маскараду, као са неком ствари јевтином и непотребном. Но баш у часу кад се Јевреји злобно играху Христом као неком јевтином и непотребном ствари, заћутали Господ наједанпут отвори уста и проговори: „Отселе ћете видјети сина човечјега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацама небескијем!“ Колика раздаљина између онога што Христос у истини јесте, и онога за што Га Јевреји држаху!
Син човечји који седи с десне стране силе, јесте Син Божји Господ наш Исус Христос, као што Га је ускоро потом видео св. архиђакон Стефан и многи, многи други. Син човечји који иде на облацима од ангела и безбројних сила и војинстава небеских, јесте опет тај исти Син Божји Господ наш Исус Христос, као што га је видео и у своме Откровењу описао св. Јован Богослов и Јеванђелист.
О браћо моја, не заводите се обмањивим причама оних људи који говоре: кад будемо видели Христа на небу као Бога, онда ћемо Га и веровати! Доцкан ће та вера бити, и узалудно то виђење. Ми треба вером нашом да видимо Христа као Бога у ономе пониженом и попљуваном и изубијаном и искрвављеном и исмејаном човеку у двору Кајафином; у ономе ћутљивом осуђенику, кога су Јевреји сматрали за ствар јевтину и непотребну и с којим су правили маскараде. То је вера, која се цени на небесима. То је вера, која је до сада однеговала и на небо пресадила читаве војске најсветлијих душа, најмоћнијих карактера, најиздржљивијих јунака и најсветлијих умова.
Господе понижени, узвиси нас до ове вере. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024