МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Петак 3. седмице Великог поста
07.03.1980
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1980.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7  ▶ Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (13,2-13)
2. На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 3. Ја сам заповедио изабраним својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. 4. Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 5. Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу. 6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега. 7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечије растопити се. 8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен. 9. Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истриеби из ње. 10. Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и месец неће пустити светлости своје. 11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. 12. Учинићу да ће човек више вредити него злато чисто, више него злато Офирско. 13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (8,4-21)
4. те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. 5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првога дана десетог месеца показаше се врхови од брда. 6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7. и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 10. И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега. 11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. 13. Шест стотина прве године века Нојева први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 14. А другога месеца двадесет седмога дана беше сва земља сува. 15. Тада рече Бог Ноју говорећи: 16. „Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17. све звери што су с тобом од сваког тела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.” 18. И изађе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изађоше из ковчега. 20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: „Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.

Приче Соломонове (10,31-32; 11,1-12)
31. Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.

1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна му је. 2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост. 3. Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 5. Правда безазленог управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 12. Безумник се руга ближњем свом, а разуман човек ћути.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети свештеномученик Поликарп, епископ смирнски. Овај велики муж апостолски родио се беше као незнабожац. Свети Јован Богослов уведе га у веру Христову и крсти га. У раном детињству Поликарп оста сироче и према неком сновиђењу, прими га једна племенита удова, Калиста, која га као сина подиже и васпита. Беше Поликарп од детињства благочестив и милосрдан. Старао се да подржава животом светог Вукола, тадашњег епископа у Смирни, а и свете апостоле Јована и Павла, које је познавао и слушао. Свети Вукол га рукоположи за презвитера, а пред смрт означи га за свога наследника у Смирни. Апостолски епископи, који се сабраше на погреб Вуколу, хиротонисаше Поликарпа за епископа. Од самога почетка би Поликарп обдарен силом чудотворства. Тако, изгна злог духа из слуге некога књаза, заустави молитвом страшни пожар у Смирни. Видећи ово многи незнабошци сматраху га једним од богова. Низвођаше кишу у сухо време, исцељиваше болести, прозираше, прорицаше итд. Пострада за време цара Марка Аврелија. На три дана пред смрт прорече свети Поликарп: „Кроз три дана ћу бити сажежен на огњу ради Господа Исуса Христа!“ И кад га трећи дан војници ухватише и поведоше на суд, он узвикну: „Нека буде воља Господа Бога мога!“ А када га судија саветоваше да се одрече Христа и призна римске богове, рече Поликарп: „Не могу променити боље за горе!“ Нарочито Јевреји мржаху Поликарпа и настојаваху да се Поликарп спали. Када га везана ставише на ломачу, он се мољаше дуго Богу. И беше врло стар, и сед, и светао као ангел Божји. И видеше сви људи, како га пламен обавија, али њега не додирује. Устрашени таквом појавом незнабожне судије наредише џелату да га копљем кроз пламен прободе. И када би прободен, из њега истече веома много крви, тако да се сав огањ погаси, а тело његово оста цело и неопаљено. По наговору Јевреја нареди судија да се мртво тело Поликарпово спали по обичају јелинском. И тако спалише нечастиви мртвог онога кога живог нису могли спалити. Пострада свети Поликарп 167. године на Велику Суботу.

2. Преподобни Дамјан. Преподобни Дамјан, монах манастира Есфигмена на Светој Гори. Био савременик и друг великог Козме Зографског. Подвизавао се на гори Самарији, између Есфигмена и Хилендара. Упокојио се мирно 1280. године. Када се упокојио, из његовог гроба кроз 40 дана исходио је диван и благоухан мирис.

Чува Господ своје избранике
Да не згину до суђена дана,
Да не згину док пoc’o не сврше.
Светац Божји и старац Поликарп
Са ђаконом својим путоваше,
Заноћише у друмскоме хану.
Ђакон спава a старац се моли.
Док се старцу ангел Божји јави
И нареди хитро да се дижу,
И излазе из друмскога хана,
Јер хан скоро има да се сруши.
Буди старац младога ђакона,
Али ђакон умopaн па спава.
У том опет ангел се појави,
Опет исту опомену даје,
Опет старац свог ђакона буди,
Али ђакон тешким сном савладан
Час се тргне, час у сан потоне.
И трећи пут ангел се појави.
И трећи пут опомену даје.
Виде светац да то није прелест,
Но истинска Божја опомена.
Скочи светац и ђакона диже.
Па из друмског хана искрочише.
Тек из хана што су искрочили,
Сва се кућа сруши до темеља,
Изгибоше сви што у њој беху
Због некаквих скритих безакоња.
Млади ђакон страхом се испуни,
A светитељ у молитви ћути.
Вишњем Богу хвалу одадоше
Испод звезда пут свој наставише.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Поликарп пише Филибљанима о неком свештенику Валенту, који је пао у грех среброљубља и утајио црквене новце, следеће: „Много сам се ожалостио због Валента, који је некада био код нас презвитер, што је тако заборавио дани му чин. Зато вас молим, чувајте се среброљубља, и будите чисти и праведни. Уздржавајте се од свакога порока. Ко се сам не може уздржати, како ће учити другога уздржању. Ко се предаје среброљубљу, скрнави себе идолослужењем и убраја себе у ред незнабожаца. Ко не зна суда Божијега? или зар не знамо, да ће свети судити свету? (I Кор. 6, 2) – као што учи Павле. Ја, уосталом, нисам ништа сличнога приметио у вас, нити сам што чуо у вас, међу којима се подвизавао блажени Павле и о којима се он с похвалом одазива у почетку своје посланице (Филибљанима). Вама се он хвали по свима црквама, које су у то време познале Бога; а ми Га још не бесмо познали (тј. Поликарп и житељи Смирне). Зато се ја врло жалостим, браћо, због Валента и његове жене. Нека им да Бог да се истински покају. А ви будите у томе благоразумни, и не сматрајте их за непријатеље (II Сол. 3, 15), но постарајте се да их исправите, као страдајуће и заблуделе чланове, да би све тело ваше било здраво. Поступајући тако, ви сами себе назиђујете.“ Тако су светитељи поступали с грешницима: обазриво и болећиво; обазриво, да би друге предупредили од сличнога греха, и болећиво, да би грешнике исправили и спасли.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са женом Самарјанком (Јов. 4) и то:
1. како је ум женин најпре сав закоровљен телесним мудровањем,
2. како кротки Господ постепено узводи њен ум ка вишем и духовнијем умовању,
3. како се тај сусрет завршава обраћањем многих ка Христу,
4. како бачено семе Господње најпре као трули у телесном уму, па како после васкрсава, расте, сазрева и доноси многи плод духовни.

БЕСЕДА
о пословима Христовим

Послови које ми даде отац да их свршим,
ови послови које ја радим свједоче за мене
да ме отац посла. (Јов. 5, 36)

Какви су то послови Христови, браћо? То су послови Домаћина који се вратио с пута и нашао кућу опљачкану и опустошену. То су послови Лекара који је ушао у најкужнију болницу и донео лекове и почео да лечи. То су, даље, послови Цара који се вратио у државу своју и нашао је подељену и разваљену и поданике своје као робље у туђини. То су послови старијега Брата који је отишао у даљину да потражи млађу браћу, одлуталу и заблуделу, осиромашелу и подивљалу. То су још послови Учитеља, и Пастира, и Јунака, и Хранитеља. Ваистину, то нису мали послови! Обичан човек, са највећом светском ученошћу и умешношћу и храброшћу, не би могао свршити ни за три хиљаде година оне послове које је Христос свршио за три године. Не један човек, него сви људи свију времена заједно не би могли посвршавати Христове послове ни за сву вечност.
Како је Господ посвршавао толике послове? Помоћу пет главних чуда: понижењем, речју, делом, крвљу и васкрсењем.
Шта сведоче послови Христови? Сведоче, прво, да Га није земља послала него небо; друго, да Га није послао ангел, него Сам Отац небески; треће, да за такве послове нико није довољан осим Онога који је велики колико и Бог, мудар колико и Бог, моћан колико и Бог, милостив колико и Бог – да, који је сам раван Богу.
Како су сви наши послови незнатни према пословима Христовим! Само једно зрно Христове доброте и ревности, вредноће и истинитости, и ми наше послове можемо свршити савршено. Подари нам то зрно, Господе Исусе, јер га ми не можемо на земљи ни наћи нити заслужити. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024