МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица Педесетнице
Субота седмице седме
21.06.1975
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1975.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21  ▶ Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак

Дела светих апостола, зачало 51 (28,1-31)
1. И кад се избавише с лађе који бејаху с Павлом, тада сазнадоше да се острво зове Малта. 2. А мештани нам указиваху не мало човекољубље, јер наложивши ватру све нас примише због кише која падаше и због зиме. 3. И када Павле скупи гомилу грања и наложи на ватру, изиђе змија од врућине и уједе га за руку. 4. А када видеше мештани змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: „Свакако је овај човјек убица, јер га избављеног од мора Правда не остави да живи." 5. А он отресе змију у ватру, и не претрпе никакво зло. 6. А они очекиваху да ће он отећи или одједном пасти мртав. Но кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се и говораху да је он бог. 7. Око места пак онога бејаху имања поглавара од острва, по имену Публија, који нас прими и љубазно угости три дана. 8. А догоди се да отац Публијев имаше грозницу и срдобољу и лежаше. Њему Павле уђе, па помоливши се Богу и положивши руке на њега, исцели га. 9. Када се пак то догоди, и други на острву који бејаху болесни долажаху, и исцељиваху се. 10. И они нам указиваху велике почасти, а кад пођосмо спремише што нам је било потребно. 11. А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура. 12. И допловивши у Сиракусу, остасмо онде три дана. 13. А оданде обилазно приспесмо у Ригију; и после једнога дана, када дуну југо дођосмо други дан у Потиоле. 14. Онде нађемо браћу и они нас замоле те останемо код њих седам дана, и тако дођосмо у Рим. 15. И тамошња браћа, начувши за нас, изиђоше нам у сусрет до Апијева трга и Три крчме. И кад их виде Павле, заблагодари Богу и охрабри се. 16. А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али Павлу се допусти да живи засебно с војником који га чуваше. 17. После пак три дана сазва Павле прваке јудејске. И кад се они скупише, говораше им: „Људи браћо, ја ништа не учиних против народа или обичаја отачких, а предан сам из Јерусалима као сужањ у руке Римљанима." 18. Они пак испитавши ме, хтедоше да ме пусте, јер се не нађе на мени ни једна смртна кривица. 19. Али кад се Јудејци успротивише, био сам принуђен да се позовем на ћесара, не као да бих имао свој народ за нешто оптужити. 20. Из тога разлога затражих да вас видим и поразговарам; јер због наде Израиљеве окован сам у ове ланце." 21. А они му рекоше: „Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или каже нешто зло о теби. 22. Уосталом, желимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да се свуда говори против ње." 23. И одредивши му дан, дођоше многи код њега у стан; њима је излагао сведочећи о Царству Божијем од јутра до мрака и уверавајући их о Исусу из Закона Мојсејева и из Пророка. 24. И једни вероваху ономе што он говораше, а други не вероваху. 25. А будући несагласни међу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече једну реч: „Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим, 26. говорећи: 'Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети. 27. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцелим.' 28. Нека вам је, дакле, на знање да се незнабошцима посла ово спасење Божије; они ће и чути." 29. И кад он ово рече, отидоше Јудејци препирући се много међу собом. 30. А Павле остаде пуне две године у своме изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху, 31. проповедајући Царство Божије, и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смелошћу и неометано.
Јеванђеље Јован, зачало 67 (21,15-25)
15. А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: „Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Напасај јагањце моје.” 16. Рече му опет по други пут: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Чувај овце моје.” 17. Рече му трећи пут: „Симоне Јонин, волиш ли ме?” Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: „Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим.” Рече му Исус: „Напасај овце моје.” 18. Заиста, заиста ти кажем: „Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.” 19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: „Хајде за мном!” 20. А Петар осврнувши се виде где за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: „Господе, ко је тај који ће те издати?” 21. Видевши Петар овога, рече Исусу: „Господе, а шта ће овај?” 22. Исус му рече: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.” 23. Онда изађе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети; али Исус му не рече да неће умрети, него: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?” 24. Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

За упокој: Апостол зачало 163. (1. Кор. 15,47-57)
Јеванђеље Јован, зачало 21 (6,35-39)
35. А Исус им рече: „Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. 36. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. 37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. 38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. 39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024