МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Недеља 1. седмице Великог поста
07.03.1971
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1971.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7  ▶ Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 329 (11,24-26; 11,32-40; 12,1-2)
24. Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; 25. и више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу греха, 26. сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; 40. зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. 1. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере, који уместо предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране Престола Божијега.
Јеванђеље Јован, 5 (1,43-51)
43. Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за мном!” 44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.” 46. И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” 47. А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.” 48. Рече му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Пре него те позва Филип, видех те кад беше под смоквом.” 49. Одговори Натанаило и рече му: „Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.” 50. Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога.” 51. И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: 'Од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.'”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Маврикије и седамдесет војника. У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!“ Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: „Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!“ Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: „Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!“ Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: „Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова“. Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радују с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.

2. Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда. У време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније (Рм 16, 7). Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу. „Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима“. Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник I, диван храм у XII веку.

3. Преподобни Таласије и Лимније. Пустињаци сиријски. Један од њихових нарочитих подвига било је ћутање. По смрти светог Таласија 440. Лимније пређе ка светом Марону (14. фебр.) и тамо се подвизавао на врху планине под отвореним небом.

4. Свети Папије Јерапољски. Ученик светих апостола и патролошки писац. Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господње.

Од корена благородна – лоза благородна
Фотин млади – жртва Богу красна и угодна!
Отац виде где му сину главу одсекоше,
И млазеве рујне крви како потекоше.
Маврикије, отац бодар, срцу свом одоли,
Нити викну, нит зажали, нити сузу проли.
Ти си ми га, драги Боже, рече, даровао,
За сву љубав Твоју, Блаже, шта бих боље дао?
Удостој и мене смрти као и Фотина,
Ти што за нас пожртвова Свог Јединог Сина!
Маврикије, војник славан небескога цара,
Од земаљских поглавара он не прима дара,
Но он бодри своју чету, поносну легију,
Пред бездушним идолима да се не повију,
У смрт води своју чету, и кроз смрт животу –
Слаб је језик да искаже ту ретку красоту…
Нек се нашим месом хране осе и стршљени,
Ипак нисмо, o војници, нисмо побеђени.
Нек комарци крв нам сишу, нека се нахране,
Скоро ћемо, браћо моја, бити c оне стране,
Где царују сви који су за Крст војевали,
Рећи ћемо Христу Богу: нисмо Те издали!

РАСУЂИВАЊЕ
О непрестаном пребивању с Богом св. Антоније учи: „Душа твоја нека буде с Господом у свако доба, а тело нека ти је на земљи, као нека статуа. Стој увек пред лицем Господњим право. Страх од Бога нека ти је непрестано пред очима; исто тако и сећање смрти и одвратност од свега светскога. – Умири сваки дан, да би живео; јер ко се боји Бога, тај ће живети ва веки. Буди бодар непрестано, да не би пао у леност и беспослицу. – Омрзни све, светско и удаљи од себе, иначе ће оно тебе удаљити од Бога. Омрзни све, што ти доноси штету души. – Не одступај од Бога ради пролазних ствари. Нека ти послуже обрасцем и примером они, који су љубили Господа свим срцем својим и творили добра дела. – Пре свега непрестано изливај молитву и одаји Богу благодарност за све што би се случило с тобом. – Будеш ли испуњавао све што је заповеђено, то ћеш примити наследство, које око није видело, ни ухо чуло, нити срце човечје помислило“ (Кор. 2, 9).

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Мартом и Маријом и то:
1. како обе сестре срдачно примају Господа и желе чути Његову реч,
2. како се Марија више брине о духовном а Марта о телесном угошћењу божанскога Госта,
3. како се Господ више радује да Он некога угости духовном храном него ли неко Њега телесном.

БЕСЕДА
о будалама мудријим од света

Ми смо будале Христа ради. (I Кор. 4, 10)

Тако говори велики апостол Павле, који се најпре руководио светском мудрошћу, која је против Христа, док није познао лаж и гнилост мудрости светске и светлост и постојаност мудрости Христове. Тада се свети апостол није срдио на свет, што га назива будалом Христа ради, нити је се пак, пркосећи свету, сам либио да се назове тим именом.
Није ни од какве вредности за нас како ће нас свет сматрати и називати. Важно је пак и преважно, како ће нас ангели свети на небесима сматрати и назвати, кад се после смрти сретнемо с њима. То је од судбоносне важности, а остало је све ништа.
Или смо ми будале за свет због Христа, или смо будале за Христа због света. Но, о како је малотрајан звук речи светске! Ако нам свет каже: будала! свет ће умрети, и реч његова ће умрети. Шта онда вреди реч његова? Но ако нам бесмртници небески кажу: будала!, то нити мре, нити се скида с нас као вечна осуда.
Ко не верује у Живога Бога, ни у бесмртан живот, ни у ваплоћење Господа Христа, ни у Христово васкрсење, ни у истину јеванђелску, ни у вечну Божју милост и правду – је ли чудо ако он сматра будалом онога ко у све то верује?
О нека би свак од нас, који се крстом крстимо, не само лако подносио него са задовољством примао назив будале Христа ради! Радујмо се и веселимо се, ако нас неверници тако назову, јер то значи да смо близу Христа а далеко од неверника. Радујмо се и веселимо се, и поновимо силним ехом свету у уши: да, да, заиста ми смо будале Христа ради!
Господе премудри, крепи нас силом Твојом, да се не страшимо невернога света ни кад нас шиба бичевима нити погрдним речима Тебе ради. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024