МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Васкрсење Господа Исуса Христа - В А С К Р С
26.04.1970
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1970.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26  ▶ Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак

Дела светих апостола, зачало 1 (1,1-8)
1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити 2. до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра, 3. којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем. 4. С њима боравећи заповеди им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; 5. јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. 6. Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?\" 7. А он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, 8. него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.
Јеванђеље Јован, зачало 1 (1,1-17)
1. У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог. 2. Он беше у почетку у Бога. 3. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало. 4. У њему беше живот, и живот беше светлост људима. 5. И светлост светли у тами, и тама је не обузе. 6. Би човек послан од Бога, по имену Јован. 7. Овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега. 8. Он не беше светлост, него да сведочи о светлости. 9. Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет. 10. У свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна. 11. Својима дође, и своји га не примише. 12. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који верују у име његово; 13. који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога. 14. И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине. 15. Јован сведочи о њему и виче говорећи: „Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер пре мене беше.” 16. И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат. 17. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.

На вечерњи
Јеванђеље Јован, зачало 65 (20,19-25)
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бeјаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су." 24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима када дође Исус. 25. А други му ученици говораху: „Видели смо Господа." А он им рече: „Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свешт. муч. Артемон. Би свештеник у Лаодикији за време цара Диоклецијана. Пред судијом мучитељем овако је за себе рекао: „именујем се Артемон, роб Христа Бога мојега; 16 година бех чтец и читах књиге у цркви Бога мојега; 28 година бех ђакон и читах свештено Јеванђеље; 33 године напуних као презвитер учећи људе и настављајући их на пут спасења с помоћу Христовом“. Судија га уведе у храм Ескулапов где жречеви нарочито неговаху велике змије, посвећене томе „богу“. Сви држаху да ће змије угристи Артемона. Но он се прекрсти и силом крста прикова све змије за земљу тако да се не могаху маћи. По том их изведе све у двориште, духну на њих и све их на мах умртви. Сви беху у великом ужасу. А главни жрец тога храма, Виталије, видећи ово чудо, паде на колена пред Артемоном и повика: „велики је Бог хришћански!“ И крсти га мученик са још неким пријатељима његовим. Но злобни судија оста упоран у злоби и мучаше старца Артемона разним мукама. Једном га хтеде бацити у врелу смолу, но сам се с коња врже у њу и изгоре. Беху виђена два орла који падоше на њ’ дигоше га с коња и вргоше у смолу. Свети Артемон оста слободан за извесно време и хођаше, праћен увек са два своја омиљена јелена, и учаше народ. Но поново би ухваћен и посечен 303. год. И пресели му се душа у Царство Христа Бога нашега, коме је Артемон свети верно служио.

2. Св. муч. Крискент. Из града Мира Ликијског. Грађанин чесан и славан. Јавно исповедио своју веру у Христа и наругао се мртвим идолима. Због тога би од незнабожаца огњем уморен.

3. Св. муч. Томаида. Рођена у Александрији од чесних родитеља; научена благочешћу од малена и у петнаестој години својој венчана с мужем чесним. Но свекар њен би скверан старац, и у одсуству свога сина нападе на снаху своју и хтеде је обешчастити. Устраши се Томаида и у страху опомињаше свекра на закон Божји, и измицаше из руку његових. После дуге борбе свекар извади нож и закла снаху, па је расече на две половине. У том часу постигне га казна Божја: намах ослепи и не могадне наћи врата да изађе, него ту у одаји буде затечен и предат суду, који га осуди на смрт. Тако Томаида пострада за заповест Божју о супружанској верности и о чистоти. Дешавало се потом да су многи будући мучени блудном страшћу, уздизали молитве св. Томаиди и добијали од ње крепку помоћ. Велики подвижник Данило пренео је њене мошти у Скит, и тамо их положио у гробље свештеномонаха. Пострада св. Томаида 476. год.

Ко пострада због злочеста дела
С ангелима не има удела:
Ко л’ пострада због Божије воље,
И рад Христа понесе невоље,
Од вернога ил’ од невернога,
Тај ће лице сагледати Бога.
Томаида, Божија слушкиња,
Би по срцу права богомољка,
Но пострада рад Божјег закона
Од својега свекра осиона.
– Прођ’ се, свекре, бедног тела мога!
Зар се вишњег ти не бојиш Бога?
Тело људско – ма да просто блато
Рад душе је од Бога нам дато.
Ако тело грехом упрљамо,
Души својој крила саламамо,
Од Бога је одвајамо живог,
И дајемо у плен нечестивог. –
Слеп од страсти свекар је расече:
– Бог да прости! праведница рече.
Ал’ убицу слепило постиже –
Двострук слепац по Паклу гамиже.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад су мученика Крискента, племића Мирликијског, извели на суд, судија га дуго саветоваше да се поклони идолима. Па кад у том ништа не успе, он најзад рече Крискенту: „поклони се само телом, а душом клањај се твоме Богу!“ На то му честити Крискент одговори: „не може тело чинити ништа независно од душе, које му је покретач и вођ“. И за то би Крискент убијен.-Јасна поука, да хришћанин не може бити дволичан. И још једна више: да хришћанин има дужност и телом служити своме Творцу, а не само душом. Овим се опровргава и лажни став неких хришћана, који телесно живе као незнабошци, а међутим хвале се да они душом верују у Бога и љубе Бога. Они деле себе у двоје, и стављају се у службу два господара, иако су најсветија уста то огласила за немогућност.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се због Томе, тренутно јединог неверног међу ученицима, поново јавља у Свом прослављеном телу;
2. како Тома својим прстима опипа ожиљке рана на пречистом телу Господњем, и поверова.

БЕСЕДА
о Томином опиту

Господ мој и Бог мој! (Јов. 20, 28)

Кад је апостол Тома опипао ране Господа Исуса он је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! Кад је Марија Магдалена чула глас Васкрслог она је у души узвикнула: Господ мој и Бог мој! Кад је Савле видео светлост и чуо речи Васкрслог, он је признао: Господ мој и Бог мој! Кад су незнабошци с дивљењем гледали како безбројни мученици радосно подносе муке и питали их ко је тај Христос, свак је одговарао: Господ мој и Бог мој! Кад су се ругачи ругали војскама испосника и питали их, ко је тај рад кога они налажу на себе тежак подвиг, сви су имали један одговор: Господ мој и Бог мој! Кад су се подсмевачи подсмевали девојкама, које се заветоваху девствовати, и питали их, ко је тај рад кога се оне одричу брака, све су имале један одговор: Господ мој и Бог мој! Кад су среброљубци с чуђењем питали многе богаташе, ко је тај рад кога раздају своје богатство и постају сиромаси, сви су они одговарали једно и исто: Господ мој и Бог мој! Неки Га видеше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га само чуше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га опипаше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га опазише у ткиву догађаја и у судбама народа и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки осетише присуство Његово у животу своме и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! Неки Га распознаше по неком знамењу, на себи или на другима, и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! А неки пак само чуше о Њему од других, и повероваше, и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! Ваистину, ови последњи су најблаженији! Узвикнимо и ми сви од свега срца, ма како да смо дошли до познања Њега или до сазнања о Њему: Господ мој и Бог мој! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024