МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Петак месопусне седмице
23.02.1968
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1968.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23  ▶ Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 75 (1,1-13)
1. Старешина изабраној госпођи и деци њезиној, коју ја волим у истини, и не само ја, него и сви који су познали истину, 2. ради истине која остаје у нама и с нама ће бити вавек: 3. „Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави. 4. Обрадовах се веома што сам нашао неке од деце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца. 5. А сад, молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имадосмо од почетка, да љубимо једни друге. 6. А ово је љубав: да ходимо по заповестима његовим. Ово је заповест, како чусте од почетка, да по њој ходите. 7. Јер многе варалице изиђоше у свет, који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; такав је варалица и антихрист. 8. Чувајте се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну плату. 9. Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема; а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. 10. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се. 11. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима. 12. Имао бих много да вам пишем, али не хтедох на хартији и мастилом, него се надам да ћу вам доћи и усмено вам говорити, да радост наша буде потпуна. 13. Поздрављају те деца сестре твоје изабране. Амин."
Јеванђеље Марко, зачало 68 (15,22-25; 33-41)
22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Харалампије. Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији и пострада за Христа у својој стотринаестој години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јавно проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: „Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот“. Многобројна чудеса учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. „Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!“ После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

2. Преподобни Прохор Лободник. Чудотворац печерски. Назват је Лободником зато што за све време живљења у манастиру Печерском није окусио хлеба, него се хранио лободом, месећи је на свој начин и правећи некакав хлеб од ње. Кад би он дао некоме од тог свог лободног хлеба с благословом, хлеб је бивао сладак као од меда; а кад би му га неко украо, бивао је горак као пелен. Једно време када неста соли у Русији, Прохор је раздавао народу пепео као со. Пепео, који је он раздавао с благословом, бивао је со; пепео, пак, који би неко сам узео, бивао је обичан пепео. Кнез Свјатополк нареди те се у његов дворац пренесе сав пепео из Прохорове ћелије, без питања и благослова монахова. Но када се пепео пренесе, они који окусише уверише се да је пепео а не со. Тада рече Прохор народу што долажаше њему за со, да иду сви у кнежев дворац, па кад кнез избаци онај пепео из своје куће, нека они узму и носе као со. Народ тако учини, и опет пепео беше со. Уверивши се у ово и сам кнез испуни се поштовањем и љубављу према Прохору светом, те кад овај умре 1107. године, он га својим рукама положи у гроб покрај великих руских светитеља Антонија и Теодосија.

Maч зелен замахнут над Харалампијем,
само да се спусти!
A светитељ клече, Богу молбу диже:
Господе отпусти!
Грехове отпусти свим људима грешним.
Смилуј се понова:
Труд им благослови, и подај на њиви
обиље плодова!
Нек имају свега, та крв су и месо!
Нека ти певају.
O подај им здравља, здравља и весеља,
нек те се ceћajy!
Свако зло одагнај, спаси их од беде,
Свима им се смилуј.
A пo смрти у Рај душе им уведи –
Господе помилуј!
Ко год се узмоли твом Харалампију,
име ми помене,
Помози му, Боже, ради мука мојих,
помози због мене!
Тад глас c неба дође: молитву ти примам
Дај ми душу саде!
Светац душу пусти, и у Рај узлете
Пре него мач паде!

РАСУЂИВАЊЕ
Многи тешки недузи који једног човека сналазе, имају свог узрока, знаног или незнаног, у прошлости његовој. Узроци пак тих тешких недуга, као рецимо лудила, нису друго него повреда моралног закона Божјег. Када св. Харалампије беше мучен, дозна цар мучитељ за његову чудотворну моћ па нареди те доведоше преда њ једног бесомучног човека, да се увери да ли га Харалампије може излечити. Тог човека мучаше ђаво 35 година, гонећи га по пустињама и брдима и бацајући га у блата или у провале. Када се тај лудак приближи Харалампију, осети демон благоухани мирис од светог човека па повика: „Молим ти се, слуго Божји, не мучи ме пре времена, но нареди ми и ја ћу изаћи; а ако желиш, ја ћу ти казати како сам ушао у овог човека.“ И нареди му светитељ да каже. Рече демон: „Овај човек захтедне да покраде свога суседа па помисли у себи: ако прво човека не убијем, нећу моћи заграбити његово благо. И оде и уби суседа свога. Затекавши га у таквом делу, ја уђох у њега, и ево већ 35 година станујем у њему“. Чувши ово, светитељ Божји нареди демону да одмах изађе из човека и остави овога на миру. Демон изађе, а бесомучник поста здрав и миран.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као красоту свега створенога света и то:
1. као красоту свих ствари, красоту ублеђену од страха и меланхолије греха,
2. као красоту људи, најразумнијих бића у свету материјалном, красоту ублеђену од страха и меланхолије греха,
3. као красоту чисто умног, бестелесног света ангела,
4. као красоту Свете Тројице, пројављену Њиме и кроз Њега.

БЕСЕДА
о греху оних који тврде да виде

Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха. (Јов. 9, 41)

Речи ове рекао је Јеврејима Онај који им је дао закон преко пророка, да им служи као вид души. Јевреји примише тај вид, али зажмурише намерно и злобно. Зато им праведни Господ и рече ове праведне речи.
Ове су речи сушта правда, и онда, и данас, и заувек, јер слепац нема греха, ако загази у туђи усев, или узме туђу хаљину место своје. Ако ли то учини онај ко има очи, учиниће грех и примиће осуду. Ако ли то учини онај ко има очи, но намерно их затвори, и он ће учинити грех и примити осуду.
Шта да се каже пак за оне који су примили крштење и миропомазање, као два ока душе, па ипак греше као некрштени? На последњем Суду с њима се неће поступати као са слепорођенима, него као са преступницима, који сами себе онаказише, сами себе ослепише.
А шта тек да се каже за оне који примише и остале тајне благодатне, у пуноћи православној, и који имају пред собом примере светитеља, и који непрестано слушају опомену и укор цркве Божје, па ипак иду те иду странпутицом? На последњем Суду такви се неће моћи изговорити никаквим слепилом, него ће бити суђени као преступници који сами себе, и друге око себе, слепилом онаказише.
Господе страшни, спаси нас греха. Господе милостиви, отвори нам очи за пут спасења. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024