МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Уторак 6. седмице Великог поста
18.04.1967
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1967.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18  ▶ Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља


На 6. часу
Књига пророка Исаије (49,6-10)
6. И рече ми: „Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.” 7. Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: „Цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао.” 8. Овако вели Господ: „У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство; 9. Да кажеш сужњима: 'Изађите' онима који су у мраку: 'Покажите се.' Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима. 10. Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденех проводиће их.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (31,3-16)
3. И Господ рече Јакову: „Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.” 4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом. 5. И рече им: „Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном. 6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао; 7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; 8. Кад он рече: „Што буде шарено нека ти је плата, онда се јагњило све шарено; а кад рече: с белегом што буде нека ти је плата, онда се јагњило све с белегом. 9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени; 10. јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегом прутастим и коластим. 11. А анђео Господњи рече ми у сну: „Јакове!” А ја одговорих: „Ево ме.” 12. А он рече: „Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегом прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван. 13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.” 14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: „Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца својега? 15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. 16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.”

Приче Соломонове (21,3-21)
3. Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 4. Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. 5. Мисли вредна човека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво. 6. Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 7. Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. 8. Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. 9. Боље је седјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 10. Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 11. Кад подсмевач бива каран, неискусан бива мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 12. Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 13. Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен. 14. Дар у тајности утишава гнев, и поклон у недрима жестоку срдњу. 15. Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 16. Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. 17. Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 18. Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 19. Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом. 20. Драгоцено је благо и уље у стану мудрог, а човек безуман прождире га. 21. Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Агатопод и Теодул. Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином, а други младићском целомудреношћу. У време Диоклецијанове хајке на хришћане, ова двојица буду позвати на суд. С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „Ми смо хришћани!“ Сви савети судије да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни. После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море. Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „Ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!“ – Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина, 303. године.

2. Преп. Марко Трачески. Назива се још и Атинским јер му Атина беше родно место. Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи. Он помисли у себи да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света. Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа. На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу, и жеђу, и мразом, и жегом. Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „Дигни се одавде и баци се у море,“ – да се тако и збуде? У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора. А Марко махну руком и заустави је. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати. Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400. год.

Молитва Светога Марка
Ево час последњи на земљи ми куца,
Одлазим где Господ сија место сунца,
Из прашљиве ризе телесне излазим,
И пред лице Твоје, о Христе, полазим.
Једну жељу јоште по земљи простирем
Пред престолом Твојим с молитвом понирем;
Спасења ја желим свему људском роду,
Свима и свакоме од греха слободу.
Желим да се спасу врли испосници,
И на Твојој њиви вредни работници.
Желим да се спасу узници због Тебе,
Рад љубави Твоје што жртвују себе,
И грешници љути што чине насиља
И они што трпе због Тебе насиља,
Спасење лаврама с монасима многим,
Спасење вернима, плачним и убогим,
Спасење црквама по целој вселени,
Пастирима цркве, свима к’о и мени,
Свим слугама Божјим и свим слушкињама,
Које ил’ свет знаде, ил’ крије осама;
Спасење крштеним и усиновљеним,
Животворним Духом Божјим оживљеним:
Спасење смернима и милостивима,
Верним царевима, верним кнежевима;
Сваком срцу људском, и здраву и бoну,
Спасење и брату мом Серапиону.
О Господе силни, то је жеља моја
И молитва крајња. Буди воља Твоја!

РАСУЂИВАЊЕ
„Живи тако као да те нема у овоме свету, и имаћеш мир“. Тако је говорио св. Антоније своме ученику. Чудна поука, но истинита. Највише беде и немира навлачимо ми на себе тиме што желимо да се што више осетимо и припознамо у овоме животу. Што год се пак један човек више повлачи од света, што год чешће созерцава овај свет као постојећи и без њега, и што год се јаче удубљује у мисао о својој непотребности овоме свету, то ће он стајати ближе Богу и имаће дубљи мир душевни. Сваки дан умирем, куне се апостол Павле (I Кор. 15, 31), т. ј. сваки дан се осећам као да ме нема у овоме свету. Али зато се он осећао духом сваки дан као грађанин небески. Када мучитељ Фаустин упита св. Теодула: „Зар није бољи живот од љуте смрти?“ одговори Теодул: „Ваистину и ја тако појмих, да је бољи живот од смрти, због чега се и реших да презрем ово смртно и маловремено животарење на земљи, да бих био учасник бесмртног живота.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:
1. како се земља потресе при Његовом повратку у тело као и при Његовом растанку са телом;
2. како се ангели спустише на гроб да послуже Њему као што су Му служили увек кад је Он то одобравао.

БЕСЕДА
о испуњењу пророчанства

Нећеш оставити душе моје у аду, нити
ћеш дати да светац твој види трулења. (Пс. 16, 10)

То су речи надахнутог тајновидца, речи светле, пророчке. То Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело Његово, то јест за оно што је човечанско у Њему. Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога, то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога. (Дела Ап. 2, 27). Јер вели: "Давид умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана." Не могу се, дакле, оне речи односити на Давида, иако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је пак његов потомак по телу, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења.

Предвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста, сјајно пророчанство! Заиста, чудесна видовитост! Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа! Кад се печат скиде са гробне плоче, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава. Христос васкрсе, и тајне посташе јава. Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких. Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине.

Христос васкрсе, и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе.

О васкрсли Господе, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024