МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Уторак сиропусне седмице
06.03.1962
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1962.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6  ▶ Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 77 (1,1-10)
1. Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за веру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапред записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вероваше; 6. и анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вечним под мраком, 7. као што Содом и Гомор, и градови око њих који се беху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим телом, стоје као пример, подвргнути осуди огња вечног. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом телу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: „Господ нека ти запрети!” 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)
39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови. 40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.\" 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се 42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!\" 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!\" 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!” 48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?” 49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?\" 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.\" И дохвативши се уха његовог, исцели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.” 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.\" 58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.\" А Петар рече: „Човече, нисам.\" 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.\" 60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.\" И одмах док он још говораше запева петао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.\" 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?\" 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.\" 70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?\" А он им рече: „Ви кажете да сам ја.\" 71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.\" 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
Охридски пролог
1. Свети Захарија, патријарх јерусалимски. У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: „Хришћански Бог дошао је у Персију“. Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).

2. Преподобни Тимотеј. Пустињак на месту званом Символи на Олимпу азијском. Измалена ступи Тимотеј у манастир, замонаши се, и све до дубоке старости проведе земно време у посту, молитви, бдењу и непрестаном труду. Чист и целомудрен остао кроз цео живот. А чистим и целомудреним Бог даје власт над духовима злобе, па је даде и Тимотеју. Својим трудом око душе своје свети Тимотеј успе, да у себи сазида диван дом Духа Светога. Овај свети човек упокојио се 795. године.

3. Свети Евстатије, архиепископ антиохијски. Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштаству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.

4. Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски. Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577. године.

Спасоносно Крсно Древо, крвљу обливено,
Дуго беше ко у гробу тамом покривено!
Јунак c тебе до три дана у тми становаше,
A ти триста годин дана под земљом лежаше.
Господ уста кад праоце ослободи ада,
И ти уста кад за цркву слобода завлада.
Потом Господ још на земљи задржа се мало,
И ти још си неко време вернима сијало,
Докле добро не поможе веру утврдити,
Докле свако не научи крстом се крстити,
Док крштени не познаше силу крста свешћу –
Тим си и ти завршио службу своју c чешћу.
Но тисућа још времена да дође и мине.
Слика твоја, сила твоја, неће да угине.
Пред Часним се Крстом верни Христу Богу моле,
Часним Крстом лече муке, лече сваке боле.

РАСУЂИВАЊЕ
Шта је то гатање? То су три врсте веровања: веровање у слепи случај, веровање у ствари, и веровање у свемоћ духова таме. Гатањем се проричу случајеви, разликују моћи ствари и заклињу духови таме. Ниједна вера није тако одсудно осудила и одбацила гатање као вера хришћанска. Ниједна вера, осим хришћанске, није слободна и чиста од гатања. Остале су вере више или мање гатања, и неке се састоје једино из гатања. Гатање значи потчињавање човека нижим тварима и бићима од човека. Отуда се гатање може назвати вером у мрак. Зато апостол Павле и говори: а поганијех и бапскијех гаталица клони се, а обучавај се у побожности (I Тим. 4, 7). Хришћанство је вера светлости у два смисла: прво – што оно уздиже човека над случајем, над свим тварима и над духовима таме; и друго- што оно потчињава човека само власти живог, мудрог и свемоћног Бога. Постоји свевидећи Бог, зато не постоји слепи случај. У духовном савезу с тим свевидећим и живим Богом човек може бити узвишенији од свих твари и моћнији од свих духова таме.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору с богатим младићем (Лк. 18, 18) и то:
1. како богаташ искаше савета но не беше приправан на жртву,
2. како му Господ указа на жртву, потребну за куповину живота вечног,
3. како богаташ оде разочаран, јер се не могаше растати од богатства свога.

БЕСЕДА
о посту и молитви

Овај се род ничим не може истерати
до молитвом и постом. (Мк. 9, 29)

Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби.
Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан, потпуно немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању светском. Но чим један човек почне да пости и Богу се моли, зли дух бива испуњен страхом неописаним. Мирис молитве и поста он не подноси никако. Благоухани божански мирис гуши га и раслабљава до крајње изнемоглости. У човеку који само мудрује о вери, демону је пространо место. Но у човеку који почне искрено се молити Богу и постити, са стрпљењем и надом, демону постаје тесно, претесно, и он мора да бежи из таквог човека. Против неких телесних болести постоји само један лек. А против највеће болести душевне, демонијаштва, постоје два лека који се морају једновремено употребљавати. Пост и молитва. Апостоли и светитељи постили су и Богу се молили. Зато су били онако моћни против злих духова.
О Исусе благи, Лекару наш и Помоћниче у свима бедама, укрепи нас силом Духа Твога Светога, да се можемо држати спасоносног прописа Твога о посту и молитви, ради спасења нашега и наших ближњих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024