МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица митра и фарисеја
Среда седмице митара и фарисеја
14.02.1962
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1962.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14  ▶ Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 61 (4,1-11)
1. Када, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада телом, престао је да греши, 2. да остало време живота у телу не живи више по жељама човечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповедано јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у молитвама. 8. А пре свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као речи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у векове векова. Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 56. (12,28-37)
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?” 29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест. 31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.” 32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава." 34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.' 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Трифун. Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

2. Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима. У време цара Септимија Севера беху сви бачени у тамницу као хришћани. Света Перпетуа била је рода племићког, и она је храбрила све остале сужње у тамници, да се не устраше пострадати за Христа. У сну виде Перпетуа лествицу од земље до неба, сву начичкану оштрим ножевима, мачевима, копљима, удицама, ексерима, и другим смртоносним оруђима. А на дну лествице лежаше страшна змија. И виде, како Сатир први устрча уз лествицу до врха неповређен, па са врха довикну Перпетуи: Перпетуа, чекам те, хајде, но чувај се змије! Охрабрена тиме Перпетуа стаде на главу змијину, као на први степен, па редом брзо устрча до врха. Па кад се успе до врха, уђе у небеса и виде прекрасне дворе небеске, и би веома радосна. Кад исприча свој сан, сви сужњи протумачише да им предстоји скора смрт, и то прво Сатиру, што се брзо обистини. Први би убијен Сатир, па Перпетуа, па остали редом. Као јагањци поклани за Христа, Јагње Божје. Они од Христа и примише вечну награду у царству светлости. Пострадаше сви за Христа 202-203. године.

3. Преподобни Петар Галатијски. У седмој својој години напустио дом родитељски Христа ради, и повукао се у пустињу. Ту се постом и молитвом толико усавршио да је многа чудеса чинио силом Духа Божјега. Око 429. године преселио се у вечно царство Христово, у својој деведесет деветој години.

Расло дрво златограно
С три златне гране,
На њему се беле птице,
Беле, снежане.
Па падоше беле птице,
Доле дубоко,
Оста светло златно дрво,
Дрво високо.
У дубини смрт и тама,
Тамно тамнило,
Злоба и глад, жалост и јад,
Глупост, бунило.
У црну се смолу птице
Све заронише;
Не могаху никад више
Летет’ навише.
Сажали се златно дрво
Бедним птицама,
Па разговор наста тајни
Међу гранама.
Тад се сав једна грана
Страшном понору,
Те подиже јато птица
Врху на гору.
Тако Христос, златна грана,
К земљи се сави
И подиже пале људе
К Тројичиној слави.
И сад расте златно дрво
С три златне гране,
На њему су беле птице,
Беле снежане.

РАСУЂИВАЊЕ
Предсмртна молитва светог Трифуна: „Господе Боже богова и Цару царева, Најсветији од свих светих, богодарим Ти што си ме удостојио да завршим подвиг без колебања. И сад Ти се молим, да ме се не додирне рука демона невидљивог, да ме не свуче у дубину погибељи. Него, нека ме свети Твоји ангели уведу у красна насеља Твоја, и учини ме наследником царства Твог жељеног. Прими душу моју, и услиши молитву свих оних који буду Теби приносили жртве за спомен мој; погледај на њих из Твог светог обиталишта; даруј им обилне и нетрулежне дарове. Јер Ти си једини благ и милостив Дародавац во вјеки вјеков, амин.“ Како св. Трифун пострада у Никеји, и како се над његовим мртвим телом догодише многа чудесна исцељења, хтедоше га грађани никејски ту у своме гробљу сахранити. Но светитељ се јави некоме у визији и изрече своју жељу да га пренесу у његово село Кампсаду где је некад гуске чувао, и тамо сахране.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као свеж и здрав ваздух душе и то:
1. као свеж и здрав ваздух, којим душа дише и од трулежи се спасава,
2. као свеж и здрав ваздух, који су пророци, апостоли и светитељи удисали и здрави душом били,
3. као свеж и здрав ваздух душе моје, који изгони задах греха у мени и чини ме свежим и здравим душевно.

БЕСЕДА
о речи Божјој која као огањ чисти

Ви сте већ очишћени ријечју, коју вам говорих. (Јов. 15, 3)

Речју је Господ свет створио, речју свет обновио, речју грехе праштао, болести лечио, зле духове изгонио, буре и ветрове утишавао. Речју Својом светом Он и сада људе чисти, да би очишћени већи плод донели. Као лозе кад се сасеку и очисте, Реч је Господња силна, јер од Свесилнога излази. Речју Господњом небеса се створише (Пс. 33,6). Реч је Господња светла као сунце, но кад треба и ватрена као сунце, те сажиже све оно што иде против Господа. Реч је Господња слатка као мед, но кад треба и горка као лек. Реч је Господња добродошла као пријатељ који куца на врата баш кад је најпотребнији, но кад треба реч је Господња као судија који затиче у греху и суди не допуштајући изговора. Реч је Господња истинита, праведна, мудра, милостива: за то је тако свесилна. Нико и ништа јој не може противстати ни на небу ни на земљи. И реч човечја је моћна кад је истинита, праведна, мудра и милостива. Но као што једнога дива болест може да изнури и ослаби тако да постане немоћнији од детета, тако лаж, неправда, лудост и немилост онемоћава реч човечју те постаје ништа као шкљоцање лисице против месеца. Ко штеди речи, тај их кује од чистога сребра. А ко их немилице расипа, тај мора да меша земљу са сребром. Реч је Твоја, о Господе, живот и истина. Очисти нас речју Твојом свесилном, као што си очистио апостоле. Да многи род родимо, и царства се Твога удостојимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024