МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Велики четвртак
14.04.1955
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1955.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14  ▶ Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота


Јутрења
Јеванђеље Лука, зачало 108 од пола (22,1-39)
1. Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха. 2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који беше из броја Дванаесторице. 4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. 5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца. 6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа. 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.

На 1. часу
Књига пророка Јеремије (11,11-23; 12,1-5; 9-11; 14-15)
11. Овако говори Господ: „Ево, навешћу на њих беде, од којих побећи не могу, и завапиће ка Мени, и нећу их услишити 12. и поћи ће градови Јудини и становници Јерусалима, и завапиће боговима којима они каде, који их неће спасти у време жалости их 13. Колико је градова твојих, толико беше богова твојих, Јудо, и колико је путева Јерусалимских, толико постависте олтара стидних, олтара за кађење Ваалу. 14. Ти се не моли за људе ове и не умољавај за њих у молби ни молитви; нећу услишити у време вапаја их ка Мени ни у време беде их. 15. Зашто вољени у дому Мојем учинише мрзости (многе)? Зар завети и месо свето скидају с тебе зла твоја, или ћеш помоћу њих избећи? 16. Маслином сеновитом, красном видом, назва тебе Господ, при гласу обрезивања њеног; огањ се разгоре у њој, велика жалост на тебе, бескорисне постадоше гране њене. 17. И Господ Сила, Који те насадио, рече на тебе зло за зла дома Израиљева и дома Јудина, која учинише на гнев Мени кадећи Ваалу. Господе, реци ми, и разумећу: тада видех дела њихова. 19. А ја, као јагње незлобно, вођено на клање, не разумех да против мене помислише мисао злу, гооворећи: „Дођите да убацимо дрво у хлеб његов и да га истребимо са земље живих, и да се име његово не помене више." 20. Господе Саваот, судећи праведно, испитујући срца и утробе, да видим освету Твоју против њих, јер Теби открих оправдање моје. 21. Стога овако говори Господ на људе Анатотске: „Иштиће душу моју, говореиће: 'Не пророкуј о имену Господњем, иначе ћеш умрети у рукама нашим.' 22. Стога овако говори Господ Сила: „Ево, Ја ћу их посетити: момци их ће мачем умрети, и синови и кћери их скончаће од глади, 23. и нико неће остати од њих, јер ћу навести беде на живеће у Анатоту у време посете њима."

1. Праведан јеси, Господе, јер одговарам пред Тобом: „И о судбама ћу проговорити пред Тобом; зашто пут нечастивих напредује, обиљем обасипаш чинеће безакоње? 2. Насадио си их, и укоренише се, изродише децу и наплодише се: близу си уста их, далеко од утробе их. 3. И Ти, Господе, разумећеш ме, видео си ме и искушао си срце моје пред Тобом: сабери их као овце на клање, и очисти их у дан клања их. 4. Докле ће плакати земља, и трава пољска исушити од злобе живећих на њој? Погибоше животиње и птице, јер рекоше: „Неће Бог видети путеве наше." 5. Ноге твоје хитају и слабе те: као ћеш се спремити за (јахање) коња? И у земљи мира твојег поуздан био си, шта ћеш чинити у хуку Јорданском?

9. Зар је јазбина хијенина наслеђе Моје, или пећина око ње? Идите, саберите све звери пољске, да дођу и поједу их. 10. Пастири многи упропастише виноград мој, оскрнавише удео Мој, претворише удео жељени Мој у пустињу непроходну, 11. претворише га у пустош. Мене ради разарањем је разорена сва земља, јер нема ниједног да размишља срцем.

14. Јер овако говори Господ о свим суседим злим, дотичућим се наслеђа Мојег, које разделих народу Мојем Израиљу: ево, Ја ћу их истргнути из земље, и дом Јудин извргнућу од њих. 15. И након што их истргну, обратићу се и помиловаћу их, и населићу сваког од њих у наслеђе своје и земљу своју.


На вечерњи
Друга књига Мојсијевa (19,10-19)
10. Рече Господ Мојсеју: „Сишавши, засведочи људима и очисти их данас и сутра, и да исперу хаљине, 11. и да буду спремни у дан трећи: у трећи ће дан сићи Господ на гору Синајску пред свим људима; 12. и построј људе уоколо, говорећи: 'Пазите се да не узиђете на гору и ничим да је се не дотакнете: сваки дотакавши се горе смрћу ће умрети; 13. да га се не дотакне рука – камењем да се заспе или стрелом застрели, било човек, било животиња – неће остати жив; кад се гласови и трубе и облак удаље са горе, они нека узиђу на гору.'" 14. Сиђе Мојсеј са горе народу, и освешта их, и испраша хаљине своје; 15. и рече људима: „Будите спремни – три дана не улазите женама." 16. Би у трећи дан у свитање, и беху гласови, и муње и облак мрачан на гори Синајској, глас трубе затруби силно; и побоја се сав народ што би у логору; 17. изведе Мојсеј народ у сусрет Богу из логора, и сташе под гором. 18. Гора се Синајска димљаше сва, силаска ради Божија на њу у огњу, и подизаше се дим, као дим из пећи; и ужаснуше се сви људи веома. 19. И беху гласови трубни силни веома; Мојсеј говораше, Бог одговараше њему гласом.

Књига о Јову (38,1-23; 42,1-5)
1. Господ одговори Јову из буре, и рече: 2. „Ко је тај који скрива од Мене савет, држећи речи у срцу - од Мене ли се мисли утајити? 3. Опаши бедра твоја као човек: питаћу те, ти Ми одговарај. 4. Где си био, када основах земљу? Казуј ми, ако имаш разум. 5. Ко јој је положио мере, знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? 6. На чему стубови њени утврђени? Ко положи камен крајњеугаони на њој? 7. Када створене бише звезде, восхвалише ме гласом силним сви Анђели Моји. 8. Заградих море вратима, када се изливаше из утробе матере своје излазећи; 9. положих му облак за одевање, маглом га препових; 10. и положих му пределе, обложивши запорима и вратима 11. рекох му: „До овде ћеш доћи, и нећеш даље, но ће се у тебе скршити вали твоји. 12. Или при теби саставих свелост јутарњу, зора зна чин свој, 13. ухватити се за крајеве земље, отрести нечастиве са ње? 14. Или си ти, блато узевши, од земље саздао живо створење, и говорећег га посадио на земљу? 15. Јеси ли отео од нечастивих светлост, мишицу гордих скршио ли си? 16. Јеси ли дошао на изворе мора, по траговима бездна ходио ли си? 17. Отворише ли ти се са страхом врата смртна, вратари адови видевши те, побојаше ли се? 18. Јеси ли научио ширину поднебесне? Реци ми, колика је? 19. У којој се земљи настањује светлост, тами где је место? 20. Хоћеш ли ме увести у пределе њихове, знаш ли и путеве им? 21. Знам да тад си рођен, и број лета твојих је велик. 22. Да ли си дошао у ризнице снежне, и ризнице града видео ли си? 23. Принадлеже ли теби у час непријатеља, у дан битке и рата?"

1. Одговори Јов, и рече Господу: 2. „Знам, да све можеш, немогуће Теби ништа није. 3. Ко утаји од тебе савет, штеди речи и мисли се од Тебе утајити? Ко ће ми возвестити што не знах, велика и чудесна, која не познавах? 4. Послушај ме, Господе, да и ја проговорим: питаћу Те, Ти ме научи: 5. 'Слухом уха слушах те испрва, сада око моје виде Те.'

Књига пророка Исаије (50,4-11)
4. Господ Бог даје ми језик учен, разумети када треба рећи реч: даде ми јутро, даде ми и ухо за слушање, 5. и наук Господњи отвара уши Моје; Ја се не противим, нити противречим. 6. Плећа Моја предах ранама и образе моје на шамаре, лица Мог не одвратих од срамоте пљувања, 7. и Господ Бог Ми помоћник би; стога се не посрамих, но положих лице своје као тврди камен и схватих да се нећу постидети; 8. јер се приближи оправдавајући Ме. Ко се бори са Мном? Нека Ми се супротстави истовремено. И ко се суди са Мном? Нека Ми се приближи. 9. Ево, Господ Бог Ми помаже: ко ће Ме озлобити? Сви ћете као хаљина оветшати, као мољац ће вас изјести. 10. Ко се од вас боји Господа? Нек' послуша глас Детета Његовог. Који ходите у тами, и немате светлости, надајте се на име Господње, и утврдите се у Богу. 11. Ево, сви ви огањ разгарате, и усиљујете пламен; идете светлошћу огња вашег и пламеном, који разгоресте. Мене ради би вам ово, у жалости ћете заспати.


Литургија
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 149 (11,23-32)
23. Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, 24. и захваливши преломи и рече: „Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен." 25. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови Завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. 26. Јер кад год једете овај хеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. 27. Тако који једе овај хеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив телу и крви Господњој. 28. Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. 29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега. 30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире." 31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. 32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са светом."

Јеванђеље саставно
Јеванђеље Матеј, зачало 107 (26, 1-20)
1. И када сврши Исус све речи ове, рече ученицима својима: 2. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне." 3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа; 4. И саветоваше се како би Исуса на превару ухватили и убили. 5. И говораху: „Али не о празнику, да се не би народ побунио." 6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога, 7. приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом. 8. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета? 9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. 10. А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени. 11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 12. А она изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб. 13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини." 14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима, 15. И рече: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?" А они му положише тридесет сребрника. 16. И од тада тражаше згодно време да га изда. 17. А у први дан бесквасних хлебова, приступише ученици Исусу говорећи му: „Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?" 18. А он рече: „Идите у град томе и томе, и кажите му: 'Учитељ каже: „Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим."'" 19. И ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху. 20. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
Јеванђеље Јован зачало, 44 (13,3-17)
3. знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, 4. устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. 5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. 6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: „Господе, зар ти моје ноге да опереш?" 7. Одговори Исус и рече му: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети." 8. Рече му Петар: „Никада ти нећеш опрати моје ноге." Исус му одговори: „Ако те не оперем, немаш удела са мном." 9. Рече му Симон Петар: „Господе, не само ноге моје, него и руке и главу." 10. Рече му Исус: „Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви." 11. Јер знађаше издајника свог, зато рече: „Нисте сви чисти." 12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: „Знате ли шта сам вам учинио? 13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. 14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. 15. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. 16. Заиста, заиста вам кажем: „Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од онога који га је послао." 17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
Јеванђеље Матеј, зачало 108 од пола (26,21-39)
21. И док јеђаху рече им: „Заиста вам кажем: један од вас издаће ме." 22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: „Да нисам ја, Господе?" 23. А он одговарајући рече: „Који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати. 24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијег; боље би му било да се није родио тај човек." 25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: „Да нисам ја, Учитељу?" Рече му: „Ти каза!" 26. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: „Пијте из ње сви; 28. јер ово је крв моја Новога зајета која се пролива за многе ради отпуштења грехова. 29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мог." 30. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 31. Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: 'Ударићу пастира, и овце стада разбећи ће се.' 32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју. 33. А Петар одговоривши рече му: „Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити." 34. Рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.'" 35. Рече му Петар: „Нећу те се одрећи макар морао и умрети с тобом!" Тако рекоше и сви ученици. 36. Тада Исус дође са њима у место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: „Седите ту док ја одем тамо да се помолим Богу." 37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати. 38. Тада им рече Исус:„Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите са мном." 39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!"
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,43-45)
43. А јави му се анђео с неба крепећи га. 44. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов беше као капље крви које капљу на земљу. 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,40-56; 27,1-2)
40. И дошавши ученицима, нађе их где спавају, и рече Петру: „Зар не могосте један час пробдети са мном? 41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо." 42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја." 43. И дошавши нађе их опет где спавају; јер им бејаху очи отежале. 44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте речи. 45. Тада дође ученицима својим и рече им: „Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грешника. 46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој." 47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старешина народних. 48. А издајник његов даде им знак говорећи: „Кога ја целивам, онај је; држите њега." 49. И одмах приступивши Исусу рече: „Здраво, Учитељу!" И целива га. 50. А Исус му рече: „Пријатељу, на то ли си дошао?" Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га. 51. И гле, један од оних, што бејаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо. 52. Тада му рече Исус: „Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути, 53. или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? 54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?" 55. У тај час рече Исус људима: „Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме." 56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побегоше. 1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику.

На прању ногу
Јеванђеље Јован зачало 44 (13,1-11)
1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога света Оцу, љубивши своје који су у свету, љубио их је до краја. 2. И кад би вечера, пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда, 3. знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, 4. устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. 5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. 6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: „Господе, зар ти моје ноге да опереш?" 7. Одговори Исус и рече му: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети." 8. Рече му Петар: „Никада ти нећеш опрати моје ноге." Исус му одговори: „Ако те не оперем, немаш удела са мном." 9. Рече му Симон Петар: „Господе, не само ноге моје, него и руке и главу." 10. Рече му Исус: „Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви." 11. Јер знађаше издајника свог, зато рече: „Нисте сви чисти."
Јеванђеље Јован зачало 45 (13,12-17)
12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: „Знате ли шта сам вам учинио? 13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. 14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. 15. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. 16. Заиста, заиста вам кажем: „Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од онога који га је послао." 17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Марија Египћанка. Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки Јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог, жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир! – Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога, када стајаше на молитви, виде је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том виде према месечини, да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања, по причешћу Божествених Тајни. Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Св. Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530 год.

2. Св. Мелитон еп. Сардијски, у Малој Азији. Знаменити пастир Цркве из II столећа. Владајући великом ученошћу, он се трудио да сабере све књиге Св. Писма у један кодекс. А по кротости и благочешћу своме трудио се опет да унесе мир у Цркву лаодикијску, узбуркану спором о празновању Пасхе. Осим тога, бранио је хришћанство пред незнабошцима. Тако, око 170. год. путовао је у Рим и поднео цару Марку Аврелију једну писмену одбрану (апологију) вере и Цркве хришћанске. Овај учени, благочестиви и ревносни муж, св. Мелитон, упокоји се мирно у Господу 177. год.

3. Преп. Прокопије Чех. Рођен у Хотишу у Чешкој од знаменитих родитеља. Постао свештеником и удаљио се у планину, да живи по примеру источних пустињака. Херцег Улрих случајно га нађе, и помогне му основати ман. св. Јована Претече при реци Сазави. Упокоји се овај свети муж 1053. год.

Покајница дивна, самомученица,
Марија се сакри од људскога лица –
О да грешне мене,
Страшћу помрачене,
Страсти су зверови што нам срце ију,
У нама ко змије тајно гнездо вију –
О да грешне мене,
Страшћу разједене!
Но да грешне спасеш ти пострада, Христе,
Не гнушај се сада од мене нечисте!
Чуј вaпаj Марије
Од свих најгрешније!
Смилова се Господ, Марију исцели,
Помрачену душу као снег убели
Хвала ти Свеблаги,
Господе предраги!
Суд нечист очисти, златом га позлати,
Напуни га препун Своје благодати –
То је милост права,
Теби, Боже, слава!
Па Марија поста Духом обасјана
И к’о ангел Божји снагом опасана,
Силом Твојом, Христе.
Милошћу Пречисте!
Шта мирише тако у страшној пустињи,
Као тамјан красан у храмовној скрињи?
То Марија дише –
Светињом мирише!

РАСУЂИВАЊЕ
Зашто се увек толико говори и пише о мукама светих људи и светих жена? Зато што се у свете рачунају само победиоци; а зар може бити неко победилац без борбе, муке и страдања? И у обичном земаљском војевању нико се не рачуна победиоцем ни јунаком ко никад није био у борби, и ко се није доста намучио и доста пострадао. Тим пре у духовном војевању, где се зна истина, и где самоистицање не само не помаже ништа него управо одмаже. Ко нема никакве борбе ради Христа, ни са светом, ни са ђаволом, ни са самим собом, како се може рачунати у Христове војнике? Како ли тек у Христове сапобеднике? О својој дивовској борби говорила је св. Марија старцу Зосими: „седамнаест првих година проведох у пустињи овој борећи се са мојим безумним похотама као са љутим зверовима. Желела сам да једем меса и рибе, што имах обилно у Мисиру. Желела сам и вина да пијем, а овде ни воде не имадох. Желела сам да чујем разблудне песме… И плаках, и бијах се у прси. Молих се Пречистој Богородици, да одагна од мене такве помисли. Када довољно плаках и у прси се грувах, тада видех светлост како ме одасвуд облистава, и тишина ме нека чудна испуни“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у смрти, и то:
1. како у гробу лежи мртво тело Онога који је за живота мртве оживљавао;
2. како и против Њега мртвога ври гнев непријатеља Његових;
3. како се ученици Његови закључаше у једној кући страха ради јудејскога.

БЕСЕДА
о испуњеном великом пророчанству

Као јагње на заклање вођен би. (Ис. 53, 7)

Кроз многа столећа времена прозрео је видовити пророк Исаија страшну жртву на Голготи. Он је видео из даљине Господа Исуса, вођена на заклање као што се јагње води. А јагње се да водити на заклање исто као и на пашу: без одбране, без узнемирености, без злобе. Тако је и Господ Исус ишао на заклање: без одбране, без узнемирености, без злобе. Нити рече: не чините то, људи! Нити упита: зашто то чините са Мном? Нити осуди кога. Нити протестова. Нити се наљути. Нити помисли зла судијама Својим. Кад Га крв обли од трновог венца, Он ћуташе. Кад Му лице би упрљано од пљувања, Он ћуташе. Кад Му крст би тежак уз пут, Он трпљаше. Кад Му болови досадише на крсту, Он се не пожали људима него Оцу. Кад издисаше, Он управи Свој поглед и уздах к небу, а не к земљи. Јер извор Његове снаге јесте небо, а не земља. Извор Његове утехе у Богу, а не у људима. Права домовина Његова Царство небеско, а не земаљско. Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета! То беше први узвик Јована Крститеља кад опази Господа. И ево сад на Голготи тога пророчанства испуњена: ево, под теретом грехова целога света лежи Јагње Божије заклано и мртво!
О браћо, то је скупа жртва и за наше грехе. Крв тога незлобног и кротког Јагњета намењена је свима вековима и свима поколењима од првог до последњег човека на земљи. Христос је осетио болове на крсту и због наших грехова у садашњем времену. Он је оплакао у врту Гетсиманском и нашу злобу, и немоћ, и порочност. Крв своју Он је наменио и нама. Не презримо, браћо, ту неисказано скупу цену којом смо плаћени. Због те жртве Христове ми управо и имамо неку цену као људи. Без те жртве – или ако одбацимо ту жртву – вредност нас самих по себи равна се нули, равна се диму без огња, и облаку без светлости.
О Господе несравњиви у милости, помилуј и нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024