МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Недеља 4. седмице Великог поста
03.04.1938
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1938.
1   Петак
2   Субота
3  ▶ Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 314 (6,13-20)
13. Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. говорећи: „Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.” 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да наследницима обећања што поузданије покаже неизменивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. да бисмо у двема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утеху ми који смо прибегли да се држимо наде која је пред нама; 19. њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завесе, 20. где као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавек по чину Мелхиседекову.
Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 229 (5,9-19)
9. јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива светлошћу се обелодањује; јер све што је обелодањено излази на светлост. 14. Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.” 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, 16. користећи време, јер су дани зли. 17. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним, певајући и појући Господу у срцу своме;
Јеванђеље Марко, зачало 40 (9,17-31)
17. И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох теби сина свог у коме је дух неми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.” 19. А он одговарајући рече: „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.” 20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. 21. И упита оца његова: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Из детињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.\\\" 23. А Исус му рече: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.” 24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: „Верујем, Господе, помози мом неверју!\" 25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистом говорећи му: „Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!\\\" 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: „Умре.\\\" 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истерати?\\\" 29. И рече им: „Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.\\\" 30. И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна, 31. јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
Јеванђеље Матеј, зачало 10 (4,25; 5,1-12)
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. блажени који плачу, јер ће се утешити; 5. блажени кротки, јер ће наследити земљу; 6. блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; 9. блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Јаков, епископ и исповедник. Не зна се ни место његовог рођења нити место његовог епископствовања. Зна се само да је испунио закон Христов, подвизавајући се много у посту и молитви, и да је, у време Копронимово, велике беде и муке претрпео од иконобораца: и глад, и тамницу, и поругу сваке врсте. Најзад је предао душу своју Богу, коме је верно послужио у овом животу. Живео и страдао у VII веку.

2. Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији. Родом из Антиохије и ученик апостола Петра. Добро управљао стадом Христовим. Имао је и дар чудотворства помоћу молитве. Тако је неку горку воду, која се није могла пити – а у том месту друге воде у лето није било – молитвом претворио у слатку, пијаћу воду. Упокојио се мирно.

3. Свети Тома патријарх цариградски. Живео је у време царева Маврикија и Фоке, и у време патријараха светих Јована Постника и Кириака. Запажен од светог Јована због великог благочешћа и ревности, он буде од тога светитеља узведен у чин сакеларија (намесника) Патријаршије, а по смрти Кириака, буде изабран за патријарха. У његово време деси се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови се почну колебати сами од себе и ударати један о други. Зачуди се томе сав народ; и кад патријарх за то сазна као за истинит догађај, позове Теодора Сикеота, чувенога испосника и прозорљивца молећи га да објасни шта се тим предсказује. Теодор се помоли Богу и открије патријарху да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Хришћани ће сами тући и истребљивати једни друге. Све се то ускоро и испуни. Тома мољаше Теодора да се овај помоли Богу за њега, да га Бог узме пре него те беде наступе. „Заповедаш ли, да дођем до тебе, или да се видимо онамо пред Богом?“ тако отписа Теодор патријарху, наговештавајући тиме да ће и патријарх и он скоро умрети. И тог истог дана разболе се и сконча патријарх, а ускоро за њим и свети Теодор. Сконча свети Тома и пресели се ка Господу 610. године.

4. Преподобни Серапион. Друг светог Антонија Великог. Био је у нитријској пустињи настојатељ тзв. Арсинојских манастира, у којима је било око једанаест хиљада монаха. Паладије и Созомен називају га Великим. Упокојио се око 366. године. Свети Серапион писао је: „Не мисли да је болест тешка; тежак је само грех… Болест нас прати само до гроба, а грех следује за грешником и после гроба“.

Серапион хтеде грешницу да спасе,
Па образ грешника и он узе на се,
И грешници уђе као грех да створи,
Но пре греха он joj овако прозбори:
– Ти очекуј мало, ноћ имамо целу,
Док молитву свршим, па ћемо к неделу!
Серапион поче молитве да чита
Ум дижући к Богу, никуд да не скита.
Па молитву једну за молитвом ниже,
Уздах за уздахом Свевишњем уздише.
Сав прочита Псалтир и молитве друге.
Па молитве поче за грешницу дуге:
Плачем и уздахом молитве пресеца,
Док и грешна жена отпоче да јеца.
Да јеца и плаче ко никад за века.
Позна да не дође светитељ због греха
Heгo да њу спасе од њена разврата
И уздигне к’ Богу, и спере од блата.
Па узвикну жена: шта треба да радим?
Ево сама себе стидим се и гадим! –
Серапион тада упуте joj даде,
И сестрама мудрим на бригу предаде,
Па он за пустињу пут узе преда се,
Весео што једну грешну душу спасе.

РАСУЂИВАЊЕ
Од многих који јуре за богаћењем, чућеш овакво оправдање: кад се обогатим, моћи ћу чинити добра дела! Не веруј им, јер обмањују и тебе и себе. Св. Јован Лествичник дубоко је познао и најскривеније побуде људске душе кад је рекао: „Среброљубље се почиње с претпоставком да се чини милостиња, а свршава се мржњом према бедним.“ Ово се потврђује на свима среброљупцима, много богатим и мало богатим. Обично људи говоре: да ми је да имам новаца, ја бих учинио то и то добро дело! Не веруј му. Нека ни он сам себи не верује. Нека се огледа као у огледалу у онима који имају новаца и неће да учине то и то добро дело. Такав би и он био кад би стекао новаца. Опет вели мудри Јован: „Не говори, да ти је потребно сабирати (новац) за бедне – да би кроз ту помоћ њима добио Царство. Јер Царство се може купити и за две лепте.“ Ваистину, јеванђелска удовица купила га је за две лепте, а богаташ, пред чијим је вратима лежао Лазар – није га могао купити за безбројно благо своје. Ако ништа немаш да даш убогоме, помоли се Богу да му Он да, и тиме си већ учинио милостињу и купио Царство небесно. Када св. Василије Нови прорече царици, жени цара Константина Порфиродног, да ће родити најпре ћерку, па сина, царица му понуди много злата. Светитељ одби, но царица га закле Светом Тројицом, да узме. Тада св. Василије узе само три златице и даде их бедној Теодори, која га служаше, говорећи: „Не треба нам много од овог трња, јер веома боде.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. главу Његову израњављену трновим венцем,
2. очи Његове затворене од бола,
3. уста Његова осушена од жеђи.

БЕСЕДА
о Првом и Последњем, Живом

Не бој се, ја сам Први и пошљедњи, и живи.
И бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин. (Откр. 1. 18)

Тако рече Господ Исус Своме љубљеноме ученику Јовану у визији на острву Патмосу. Чега не бој се? Не бој се гоњења цркве од стране незнабожаца. Не бој се мучитеља, који муче Моје верне на све стране. Не бој се царева, који дижу гоњење на хришћане. Не бој се насилних велможа овога света, који заслепљују људе страстима те не виде истину коју Ја донесох у свет. Не бој се ничега!
Како да се не бојим, Господе! Кад је сав свет до зуба наоружан и окупљен против нас, малобројних и ненаоружаних, како да се не бојим?
Не бој се, јер Ја сам први и последњи, алфа и омега.
А све те војске наоружане против вас нису ништа до један пролазан вихор мртваца. Ја сам од пре времена и Ја сам после времена, пре почетка свега и после свршетка свега створенога, Ја сам. А они су сви закључани у један педо времена који сам Ја свакоме створеноме одмерио, и ван тога педла не могу се пружити.
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ни смрти се не бој. Ја сам пре смрти и после смрти. Смрт је слуга Мој, и Ја пустих слугу Свога у свет да Ми послужи. И Ја се предадох Своме слуги за три дана, и наредих му да Ме пусти, и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена као вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, Ја сам – алфа и омега.
Господе вечни и бесмртни, дај да ове Твоје свете речи вазда звуче у души верних Твојих кад год се подигне гоњење на свету Цркву Твоју. Да се не убојимо, држећи се Твоје десне руке. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024