МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Среда 2. седмице Великог поста
16.03.1938
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1938.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16  ▶ Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (5,16-25)
16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. који говоре: „Нека похити, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.” 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост а од светлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовита пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч свеца Израиљева. 25. Зато се распали гнев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (4,16-26)
16. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од меди и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: „Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: Убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.” 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надене му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, кога уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)
15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, 21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2. везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњем свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск. Беху другови светог Теодора Тирона. Па кад славни Теодор славно сконча, они осташе у тамници иза њега, и не беху задуго осуђени због смене намесника царског у граду Амесији. Када стиже нови намесник, још нечовечнији од свог претходника, нареди те му изведоше ову тројицу. Сва тројица беху младићи, и то Евтропије и Клеоник браћа рођена, а Василиск сродник светом Теодору. Но сва тројица по братској љубави беху као рођена браћа. Тако и пред намесником рекоше: „Као што је Света Тројица недељива, тако смо и ми по вери недељиви и по љубави неразлучни“. Узалудна беху сва ласкања од стране намесника, и узалудни покушаји његови да поткупи Евтропија. Најпре овога позва да с њим вечера, што Евтропије одби говорећи из Псалама: благо мужу који не иде на савет нечестивих, потом му понуди огромно благо – сто и педесет литара сребра – што Евтропије такође одби подсетив намесника, да Јуда због сребра душу своју изгуби. После свих покушаја, истјазања и мука беху прва двојица осуђени на распеће, а Василиск на посечење мачем. И бејаху два брата на два крста распети, за што они одадоше хвалу Христу, што их удостоји оне смрти, којом и Он умре; а трећи Василиск мачем посечен. И сви одоше у царство радости где их чекаше војвода њихов, свети Теодор, пре њих прослављен од Христа, Господа и Победиоца. Пострадаше чесно 308. године.

2. Света Пиамука Мисирка. Ради Христа не хте се удавати, него се преда подвижништву у кући своје матере. Узимала је само мало хране, и то сваки други дан, и проводила време у молитви и созерцању. Имала дар прозорљивости. Упокојила се мирно обручивши душу своју Господу, око 377. године.

3. Непозната девојка из богате куће у Александрији. Имађаше доброг оца, који претрпи много и зло сврши, и мајку злу, која добро поживе и умре у миру и би сахрањена с почашћу. У недоумици да ли да живи по примеру оца или по примеру мајке, ова девица имаде визију која јој откри стање оца и мајке у другом свету. Оца виде она у царству Божјем а мајку у тами и муци. То њу определи, да сав свој живот посвети Богу, и да попут оца свога држи се закона Божјег без обзира на све противности и недаће које би имала да претрпи. И одржа закон Божји до краја, с Божјом помоћи, и удостоји се царства небескога, у коме се састаде с оцем својим богољубивим.

Ум сабран и дигнут к Богу Свевишњему,
Срце запаљено љубављу ка Њему,
He хаје за муке, нит за тело мари.
Над таквим једино Господ господари.
Ум прилепљен Христу – то је најважније.
To на муци позна свети Евтропије
И Клеоник брат му, и Василиск мили.
Сва три су у ватри ко у роси били.
Ум прилепљен Христу за муке не хаје.
Ако мука траје и молитва траје,
O муци не мисли но молитву кроји:
Ko сe Бога боји муке сe на боји.
Два рођена брата на крст уздигнути:
Тело им се грчи, но дух се не мути,
Оба славе Бога који њих прослави,
И смрт њима такву почасну достави.
Телесна им риза цепа се и свлачи
A дух стреми к небу, дух од тела јачи:
Прими Боже, вичу, дух наш у висине.
Теби вечна слава, o Божији Сине!

РАСУЂИВАЊЕ
Говорећи по човечански, Христос је послушношћу уздигао се до старешинства у цркви, у свету и у историји људској. Нико не бива добар старешина, ако није прошао школу послушања. Адам је изгубио власт и старешинство над животињама и стихијама природним у ономе часу кад се показао непослушан према Богу. „Послушност бива за послушност; ако ко слуша Бога, и Бог њега слуша“, рекао је авва Мојсеј. Ипак очигледно је, да Бог више слуша људе него људи Бога, кад се узме колико се и колико пута људи посведневно греше о заповести Божје. Факт да Бог бесмртни слуша нас трулежне више него ми Њега, мора да испуни стидом свакога ко још савести има.
Када св. Евтропије беше мучен са своја два друга, он се помоли Богу: „Дођи нам у помоћ као што си дошао слуги Твоме Теодору (Тирону)!“ У том се земља затресе и послушни Господ јави се с ангелима и са св. Теодором. И рече Господ страдалцима: „3а време вашег мучења ја сам стајао пред лицем вашим посматрајући трпљење ваше. Имена ваша уписаће се у Књигу Живота.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на Тајној вечери и то:
1. како Он изабра хлеб и вино, два обична елемента исхране, и кроз њих установи Своју видљиво – невидљиву везу с црквом до краја.
2. како се Тајна Вечера одржала до данас и како ће се одржати до краја времена као Тајна Причешћа,
3. како се сваки дан и готово сваки час негде у свету од неког свештеника освештава хлеб и вино, и прима као тело и крв Христова. Дивна визија тога!

БЕСЕДА
о љубави к ближњим

Али остати у Тијелу потребније је вас ради. (Филиб. 1, 24)

Озарен љубављу Христовом апостол Павле признаје у посланици Филибљанима, да је за њега смрт добитак, пошто је његов живот Христос. Љубав његова према Христу вуче га у смрт, да би што пре стао уз Христа, а љубав према верним људима опет гони га да још остане у телу. Па ипак то нису две љубави, које растржу апостола и вуку га на две стране, него једна иста, која отвара пред њим две ризнице блага: једна ризница блажени свет на небу, а друга душе верујућих на земљи. Оно небесно благо увеличава се овим благом са земље; ова ризница прелива се у ону. Да иде на небо – на то вуче апостола љубав и награда; да остане на земљи – на то га вуче љубав и дужност.
Па кад један смртан човек, браћо моја, налази да је потребније бити у телу из љубави према браћи својој, какво је онда чудо да је бесмртни Бог увидео пре апостола да је потребније бити у царству духовном. Ова исповест Павлова пред Филибљанима – не објашњава ли нам она сасвим јасно побуде ваплоћења Сина Божјега? Тамо, на небесима је право Христово царство и прави Христов живот, без примесе греха и смрти. Али љубав Сина Божјега према људима нашла је да је потребније бити у телу, на земљи, међу људима. Ваистину, морамо бити благодарни апостолу Павлу, што нам је објашњавајући себе, објаснио тајну Христова доласка и пребивања у телу.
Господе, диван си у светим Својим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024