МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Четвртак месопусне седмице
08.02.1934
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1934.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8  ▶ Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 74 (4,20-21; 5,1-21)
20. Ако ко рече: „Љубим Бога", а мрзи брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог кога види, како може љубити Бога, кога није ведио? 21. И ову заповест имамо од њега: „Који љуби Бога, да љуби и брата свог. 1. Сваки који верује да Исус јесте Христос, од Бога је рођен; и сваки који љуби родитеља, љуби и рођеног од њега. 2. По томе знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и заповести његове држимо. 3. Јер ово је љубав Божија - да заповести његове држимо; а заповести његове нису тешке. 4. Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет - вера наша. 5. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији? 6. Он је тај што дође водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, него водом и крвљу; и Дух је онај који сведочи, јер Дух је истина. 7. Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова тројица су једно. 8. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и ово троје су уједно. 9. Ако примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер ово је сведочанство Божије које је посведочио о Сину свом. 10. Који верује у Сина Божијега има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио га је лажом, јер није веровао сведочанству којим је Бог посведочио о Сину свом. 11. И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот је у Сину његовом. 12. Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота. 13. Ово написах вама који верујете у име Сина Божијега, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијега. 14. И ово је смелост коју имамо према њему да нас послуша ако што молимо по вољи његовој. 15. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да имамо тражено што смо искали од њега. 16. Ако неко види брата свом где греши грехом не на смрт, нека се моли, и даће му живот; онима који греше не на смрт. Има грех на смрт, за њега не кажем да се моли. 17. Свака неправда је грех; а има грех не на смрт. 18. Знамо да сваки рођени од Бога не греши, него који је рођен од Бога чува себе, и нечастиви га се не дотиче. 19. Знамо да смо од Бога, и да свет сав у злу лежи. 20. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни. 21. Дечице, сачувајте себе од идола! Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 66 (15,1-15)
1. И одмах ујутру учинише веће првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату. 2. И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: „Ти кажеш." 3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа. 4. А Пилат га поново упита говорећи: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!" 5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше. 6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали. 7. А беше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство. 8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше. 9. А Пилат им одговори, говорећи: „Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?" 10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници. 11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву. 12. А Пилат опет одговарајући рече им: „А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?" 13. А они опет повикаше: „Распни га!" 14. А Пилат им рече: „А какво је зло учинио?" А они још јаче викаху: „Распни га!" 15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије. Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.

2. Преподобни Симеон Ветхи. Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.

3. Свети Давид, цар грузијски (1089-1130). Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Свет je овај туђин, a ми изгнаници,
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца c тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ћe ублажит духове јуначке
Туђини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
To што јутром пише, то вечером брише.
A царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ’ није туђе,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
O пречудни свете, o страшни кавезе!
Ko je c’ Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког и свега,
Taj нит’ c тобом иде, нит’ од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе.

РАСУЂИВАЊЕ
Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики говорио је: „Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин.“ Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:
1. као пророка који је јасно прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,
3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.

БЕСЕДА
о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта? (Лк. 7, 49)

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан одувек и заувек.
Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.
О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом – и он прочује; грбавом – и он се исправи; крвоточном – и он оздрави; лудом – и он се опамети; поседнутом ђаволима – и он се ослободи; блудници – и она се очисти; мртвоме – и он оживи!
Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири – многи греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају – ти грозни синџири греха.
Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.
Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024