МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Петак месопусне седмице
17.02.1933
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1933.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17  ▶ Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 75 (1,1-13)
1. Старешина изабраној госпођи и деци њезиној, коју ја волим у истини, и не само ја, него и сви који су познали истину, 2. ради истине која остаје у нама и с нама ће бити вавек: 3. „Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави. 4. Обрадовах се веома што сам нашао неке од деце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца. 5. А сад, молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имадосмо од почетка, да љубимо једни друге. 6. А ово је љубав: да ходимо по заповестима његовим. Ово је заповест, како чусте од почетка, да по њој ходите. 7. Јер многе варалице изиђоше у свет, који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; такав је варалица и антихрист. 8. Чувајте се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну плату. 9. Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема; а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. 10. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се. 11. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима. 12. Имао бих много да вам пишем, али не хтедох на хартији и мастилом, него се надам да ћу вам доћи и усмено вам говорити, да радост наша буде потпуна. 13. Поздрављају те деца сестре твоје изабране. Амин."
Јеванђеље Марко, зачало 68 (15,22-25; 33-41)
22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Исидор Пелусиот. Родом Мисирац; син угледних родитеља и сродник александријских патријараха: Теофила и Кирила. Проучивши све науке светске, он се одрече богатства и светске славе и сав се предаде духовном животу ради љубави Христове. Био је велики и усрдни бранитељ и тумач вере православне. По тврђењу историчара Никифора свети Исидор је написао преко десет хиљада писама разним лицима, у којима је једне укоревао, друге саветовао, треће тешио, четврте поучавао: „Важније је поучавати се добродетељном животу него ли красноречивом проповедању“, пише он у једном писму. У другом вели: „Ако ко жели да му се врлине покажу великим, нека их сматра малим, и оне ће се заиста показати великим“. Прво и основно правило за Исидора било је: прво творити, па онда учити, по примеру Господа Исуса. У време гоњења светог Златоуста, када се сав свет подели у два табора, један за, а други против овога великог стуба Православља, свети Исидор стаде на страну Златоустову. Он писаше патријарху Теофилу, какво је велико светило цркве Златоуст, и мољаше га да се окане ненависти према њему. Поживео је дуго, урадио много, прославивши Христа Бога животом и пером и преселио се у Царство Христово око 436. године.

2. Преподобни Николај Исповедник. Овај светитељ беше са острва Крита. Дође у Цариград да обиђе свога сродника Теодора, игумана манастира Студијског, па ту и оста, и замонаши се. Као монах Николај прође све подвиге ради спасења своје душе. У време гоњења цркве од стране Лава Јерменина, Теодор и Николај беху љуто мучени, унижавани бијени говеђим жилама, најзад бачени у тамницу где тамноваху три године. По смрти светог Теодора Николај поста игуманом студијским. Још за живота чинио чудеса силом благодати Божје. Тако: исцели од болести Евдокију, жену цара Василија, и Јелену, жену патрикија Мануила. Теофилу Мелисену, угледном племићу, коме се не држаху деца, благослови новорођену кћерку и прорече да ће живети и многоплодна бити, што се и зби на радост родитељима. На сам дан смрти призва монахе и упита их шта им недостаје. Жита – одговорише монаси. Тада рече самртник: „Онај који је исхранио Израиља у пустињи, послаће и вама изобилно пшенице кроз три дана“. И заиста трећега дана доплови под манастир лађа пуна жита, послата од цара Василија. Преселио се у царство небеско у седамдесет петој години свога живота, 4. фебруара 868. године.

3. Свети новомученик Јосиф. Родом из Алепа. Примораван од Турака да се потурчи, Јосиф не само да одбије то, него почне изобличавати мухамеданске лажи и хвалити веру Христову. Због тога би мучен и обезглављен 1686. године.

Дајте жртву Богу, жртву захвалности,
O ви богаташи по Божијој милости!
Ko je богат чиме, тиме нек тргује,
Свако својим даром нек Царство купује.
Ko је богат новцем, нека новац даје,
Ko је богат житом, жито нек раздаје:
Ком се мудрост даде, нека учи друге,
Коме снага руку, нек чини услуге.
Ко зна занат неки, нек га држи чесно,
Kao Божји дужник нек се сматра свесно.
Ко певати знаде, нека Бога хвали,
Ко за Бога не зна, само тај је мали.
Ко је шта примио, оним нек се служи,
Милошћу спрам људи Богу да с’ одужи.
Сви нису једнаки, нит’ имају исто,
Ал’ сви могу Богу дати срце чисто.
O чистото срца, жртво досточудна.
За спасење ти си врлина пресудна,
И на жртвенику твој се тамјан диже,
И брже од свега пред Господа стиже.

РАСУЂИВАЊЕ
Наложи на себе неку епитимију за грехе других људи. Ако си некога осудио, или казнио, наложи и на себе неку епитимију. То је Богу угодно. Ту тајну су знали светитељи, који су осуђивали себе због греха других људи. Ту тајну назиру чак и нехришћански народи. У Китају постоји овакав обичај: када џелат посече злочинца, на смрт осуђеног, тада прилази судији и саопштава да је пресуду извршио. Судија му даје један сребрн новац за то што је убио злочинца, и наређује да му се удари 40 батина за то што је убио – човека. Светитељи хришћански дубоко су поимали тајну греха и неправде људске. Сваки грех људски имао Је за њих онолико дугу историју, колико је растојење од нас до Адама.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као радост и то:
1. као радост која разведрава дух човеков,
2. као радост која оживљава цео дух човеков,
3. радост од Његовог имена, од Његових речи, од Његових дела, од Његовог даха.

БЕСЕДА
о срећи Закхеја малога

Данас дође спасеније кући овој (Лк. 19, 9)

Тако је рекао Онај, чија је реч живот и радост, и обновљење праведним. Као што се поцрнела гора облачи у зеленило и цвет од пролећног даха, тако се и сваки човек, ма колико сасушен и зацрњен грехом, освежава и подмлађује од близине Христове. Јер Христова је близина као близина неког животворног и мирисног балсама, што повраћа здравље, умножава живот, даје мирис души, и мислима, и речима, Једном речју: удаљеност Христова значи труљење и смрт, а близина Његова значи спасење и живот.
Данас дође спасеније кући овој, рече Господ ушавши у кућу Закхеја грешника, Христос беше спасење што дође, а Закхеј беше кућа, у коју Он дође. Сваки је од нас, браћо, кућа, у којој станује грех, док је Христос далеко, и којој долази спасење, када јој се Христос приближи. Да ли ће се пак Христос приближити кући мојој и твојој, то зависи од нас. Гле, Он НИЈЕ самовласно ушао ни у кућу грешног Закхеја, него као најжељенији гост. Мали Закхеј се пењао на дрво, само да би видео очима Господа Исуса. Он Га је, дакле, тражио, он Га је желео. И ми Га морамо тражити, да бисмо Га нашли, и желети Га, да би нам се приближио, и пењати се високо духом својим, да би сусрели његов поглед. Тада ће Он посетити кућу нашу као што је посетио кућу Закхејеву. А с Њим ће доћи и спасење.
Приближи нам се, о Господе, приближи, и донеси и нама спасење Твоје вечно. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024