МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Уторак месопусне седмице
05.03.1929
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1929.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5  ▶ Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. 12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. 13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи. 14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему. 16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. 17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? 18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. 19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја: 20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Јеванђеље Марко, зачало 64 (14,10-42)
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. 11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда. 12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?” 13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим, 14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: 'Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.” 16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: 'Један од вас, који једе са мном издаће ме.'" 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?" И други: „Да нисам ја?" 20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу. 21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек." 22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе." 25. Заиста вам кажем: 'Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'" 26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: 'Ударићу пастира и овце ће се разбећи.' 28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју." 29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу." 30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'" 31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи." Исто тако и сви говораху. 32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу." 33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. 34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите." 35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. 36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти." 37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети? 38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо." 39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи. 40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника. 42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Лав, епископ катански. Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.

2. Свети свештеномученик Садок. Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: „Јуче ја, данас ти!“ Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: „Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити“. Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: „Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!“ И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти, а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године.

Шта је сунце? око што не види.
Шта је огањ? слуга без памети.
Цар Сапоре Садоку говори:
Поклони се сунцу и пламену,
Боговима што владају светом,
По науци мудрог Зороастра. –
Садок цару благо одговара:
– Здравље теби, царе, и весеље,
Но где умни клања се безумном?
Где словесни слави – бесловесног?
Сунце – красно како твар Божија,
Пламен – диван како слуга људи;
Но твар може л’ Творца заменити?
Може л’ мртвац место живог бити?
Je ли слика боља од сликара?
Је ли рало скупље од орача?
Један Бог је, царе, на небеси,
Уман, красан, добар и свемоћан,
Творац света видног и невидног,
Промислитељ свакога створења,
Дародавац свих добрих дарова,
Сведржитељ и човекољубац,
Њега јави Син јединородни.
Он нас спасе персијске заблуде,
Научи нас стати врх природе,
И лицем се Творцу устремити,
Целом душом к небу узвисити,
Тамо где је наша домовина,
Домовина ангела и људи –
Садок рече – Сапор га посече.

РАСУЂИВАЊЕ
Финија је вода од земље; финији огањ од воде; финији ваздух од огња; финија електрика од ваздуха. Па ипак је ваздух дебела стихија према духовном свету; и електрика је дебела стихија према духовном свету.
Врло је фина електрика, но глас је финији од електрике, мисао је финија од гласа, дух је финији од мисли.
Фини је ваздух, и спроводи глас на велику даљину. Фина је електрика, и спроводи светлост на велику даљину. Како ли тек свако дело и свака реч и свака мисао твоја бива спровођена до свих крајева духовнога царства. О како је страшно учинити грешно дело, и рећи грешну реч, и помислити безумну мисао! До како неизмерне даљине набирају се од тога таласи на мору духовном! Но не иди у далеке појединости света непознатога. Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Никодимом (Јов. 3) и то:
1. како Никодим, иако учитељ у Израиљу, савршено не схваташе духовне ствари,
2. како Господ намерно отпочиње разговор питањем духовног рођења – питањем најнеприступнијим уму Никодимову – да би тиме привео Никодима смерности, а потом даље га обделавао као добру земљу,
3. како је Никодим у почетку са снебивањем и стидом прилазио Христу (као и данас што многи из учених чине), а после све одважније.

БЕСЕДА
о суду и осуди

Који Њега (Христа)
вјерује, не суди му се,

а који не вјерује, већ је осуђен. (Јов. 3, 18)
Не суди се ономе ко верује Христа Господа, јер он сам себе суди и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај ко верује Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота.
А онај ко не верује – већ је осуђен. То јест, онај ко нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа, осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и изукрштаним путевима, на порок, на очајање, а можда и на самоубиство. Осуђен је у два света: у овоме свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака!
Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога и ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од таме, греха и смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024