МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Четвртак месопусне седмице
28.02.1924
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1924.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28  ▶ Четвртак
29   Петак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 74 (4,20-21; 5,1-21)
20. Ако ко рече: „Љубим Бога", а мрзи брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог кога види, како може љубити Бога, кога није ведио? 21. И ову заповест имамо од њега: „Који љуби Бога, да љуби и брата свог. 1. Сваки који верује да Исус јесте Христос, од Бога је рођен; и сваки који љуби родитеља, љуби и рођеног од њега. 2. По томе знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и заповести његове држимо. 3. Јер ово је љубав Божија - да заповести његове држимо; а заповести његове нису тешке. 4. Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет - вера наша. 5. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији? 6. Он је тај што дође водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, него водом и крвљу; и Дух је онај који сведочи, јер Дух је истина. 7. Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова тројица су једно. 8. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и ово троје су уједно. 9. Ако примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер ово је сведочанство Божије које је посведочио о Сину свом. 10. Који верује у Сина Божијега има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио га је лажом, јер није веровао сведочанству којим је Бог посведочио о Сину свом. 11. И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот је у Сину његовом. 12. Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота. 13. Ово написах вама који верујете у име Сина Божијега, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијега. 14. И ово је смелост коју имамо према њему да нас послуша ако што молимо по вољи његовој. 15. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да имамо тражено што смо искали од њега. 16. Ако неко види брата свом где греши грехом не на смрт, нека се моли, и даће му живот; онима који греше не на смрт. Има грех на смрт, за њега не кажем да се моли. 17. Свака неправда је грех; а има грех не на смрт. 18. Знамо да сваки рођени од Бога не греши, него који је рођен од Бога чува себе, и нечастиви га се не дотиче. 19. Знамо да смо од Бога, и да свет сав у злу лежи. 20. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни. 21. Дечице, сачувајте себе од идола! Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 66 (15,1-15)
1. И одмах ујутру учинише веће првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату. 2. И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: „Ти кажеш." 3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа. 4. А Пилат га поново упита говорећи: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!" 5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше. 6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали. 7. А беше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство. 8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше. 9. А Пилат им одговори, говорећи: „Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?" 10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници. 11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву. 12. А Пилат опет одговарајући рече им: „А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?" 13. А они опет повикаше: „Распни га!" 14. А Пилат им рече: „А какво је зло учинио?" А они још јаче викаху: „Распни га!" 15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Онисим. Један од Седамдесет. Би роб Филимона, човека богата и угледна у граду Колосају у Фригији, но погрешио нешто своме господару и побеже у Рим где чу Јеванђеље од апостола Павла и крсти се. Па како је апостол Павле и Филимона раније био привео правој вери, то он измири ову двојицу, Филимона и Онисима, господара и роба, написавши нарочиту посланицу Филимону, један од најдирљивијих писаних састава који уопште постоје у Светом Писму. „Молимо те“, пише апостол Филимону, „за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим… Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност, не више као роба, него више од роба, брата љубљенога…“ (Фил 1, 10 и 15-16). Тронут овим писмом Филимон заиста прими Онисима као брата ослободивши га робовања. Доцније Онисим буде постављен за епископа од самих апостола и прими Ефеску столицу по смрти апостола Тимотеја. То се види из посланице Игњатија Богоносца. У време Трајановог гоњења Онисим већ као старац би ухапшен и у Рим доведен. Ту је одговарао пред судијом Тертулом, тамновао и најзад посечен био. Тело његово узе нека богата жена, стави у сребрни ковчег и чесно сахрани 109. године.

2. Преподобни Евсевије. Пустињак сиријски. Најпре се подвизавао под руководством светих мужева, а доцније удаљио и осамио у пустињи. Хранио се искључиво биљном храном. Чак ни воћа није окушао. Све време проводио у отвореном простору на молитви, трпећи сваку непогоду времена. Доживео старост од 95 година и мирно се упокојио у Господу 440. години.

Онисим преславни ко роб живот поче,
Ко апостол Христов и мученик доче.
Безакони Тертул пита га за име.
– Хришћанин ми име, Онисим презиме.
– Да ли си слободњак, или роб некога ?
– Роб бих Филимонов, сад роб Христа Бога.
– За какву те цену Филимон продаде?
– Крв своју за мене Господ Христос даде.
– Реци, поштујеш ли државне богове?
– He видим богове но само кипове
– Животиња разних, све кипове мртве:
Вола волу, видим, приносите жртве,
Овна овну тако, тице ћуковима –
Животиње живе мртвим скотовима.
Живље мртвијима, јаче слабијима.
He, ja сe не клањам таквим боговима!
Но Господу Живом, Господару моме
И Творцу, Тертуле, и моме и твоме.
– Тертул сe наруга Божијем човеку,
Нареди да мачем главу му посеку!
Власници над телом посекоше главу,
Ал’ не посекоше ни душу ни славу.
Оста славно име – свети Онисиме –
И небо и земља да се диче њиме.

РАСУЂИВАЊЕ
За свакога човека драгоцен је мир душевни. Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу, остаје увек у непоколебљивом миру. Св. Серафим Саровски учи: „Треба се старати свим начинима, да се одржи мир душевни. Не узмућивати се увредама од људи. Зато је нужно по сваку цену уздржавати се од гнева, и помоћу стражења (над самим собом) чувати ум и срце од непристојних покрета… За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачувати. Када се човек налази у таквоме стању, он добија божанска откровења. Да би се човек пак сачувао од осуђивања других, мора стражити над самим собом; не сме ни од кога примати недуховних мисли, и треба да је према свему (светскоме) мртав. Ми морамо неуморно чувати срце своје од непристојних помисли и утисака (Приче 4, 23). Од сталног стражења над срцем, у срцу се рађа чистота, у којој се види Господ, по речима вечне истине: блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мат. 5, 8).“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као путника и то:
1. како се путујући замара, зноји, гладни и жедни ради спасења мога, твога и свих људи,
2. како се и ноћу труди за спасење моје, твоје и свих људи,
3. како на свима путовима мисли, брине и жели спасење мени, теби и свима људима.

БЕСЕДА
о верном народу и неверним старешинама

Кад дође Христос,
еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини? (Јов. 7, 31)

Господ Христос чињаше чудесна дела пред свима, и сви видеше, али сви не вероваше. Народ виде чудеса Његова и поверова у Њега. Слуге чуше речи Његове и повероваше у Њега. А вође народа и старешине слугу такође видеше чудеса Његова, али не повероваше у Њега. И тако се још у оне дане обистинише речи Спаситеља: многи ће први бити последњи и последњи први. Они који беху први у части и власти, беху последњи у вери у Њега; а они који беху последњи у части и власти, беху први у вери у Њега.
Зашто народ и слуге повероваше а кнежеви и књижевници не повероваше? Зато што народ и слуге сматраху себе маленим и незнатним, те немаху ни гордости личне, нити пак зависти према Христу. Народ и слуге без злобе и предрасуде гледаху божанска чудеса, и слушаху божанске речи, и дивљаху се и радоваху се. А кнежеви и књижевници сматраху себе за прве у народу и у свету те беху испуњени городшћу и завишћу, па не могаху ни часа гледати чудесна дела нити слушати божанске речи без злобе и зависти.
Видите ли, браћо, како човек без смерности и скромности не може ни познати истину, ни радовати се истини? Видите ли како гордељивац и завидљивац не даду ни Богу испред себе? Исто као негда сатана!
Господе Исусе, истино вечна, очисти срца наша од гордости и зависти. Да бисмо Те могли видети и Теби се радовати. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024