МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Четвртак 1. седмице Великог поста
17.03.1921
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1921.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17  ▶ Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,11-21)
11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени, 13. и на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске, 14. и на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. и на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. улазећи у расеклине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (2,4-19)
4. то је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. и сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, кога створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода тецаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље Евилске, а онде има злата, 12. и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље Хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16. И запријети Господ Бог човеку говорећи: „Једи слободно са свакога дрвета у врту; 17. али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш." 18. И рече Господ Бог: „Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему." 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

Приче Соломонове (3,1-18)
1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека храни срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово. 12. Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.


Четвртак (понедељк, уторак, среда)

Песма прва
Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прославити, Бог Отаца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Јагње Божије, које узимаш грехе свих, узми од мене тешко греховно бреме и као милостив дај ми сузе смирења.

Теби Исусе притичем; сагреших ти, очисти ме, узми моје тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе покајања. Немој изићи самном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи и откривајући моје намере; него по милосрђу твоме, презри моје грехове и спаси ме, Свемоћни.

Време је покајања; прилазим Теби, Творцу моме, скини са мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе покајања. Духовно богатство грехом упропастих, бедник сам без добрих дела; зато гладан вапијем: Господе, даваоче милости, спаси ме.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Приклањајући се Христовим Божанским законима и покоравајући се њима, оставила си сладосласна, необуздана стрем
љења и побожно си испунила сваку врлину.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостива дај ми сузе смирења.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Богородице, надо и заштитнице оних који Ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као Чиста Владичице, прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: Видите, видите да сам ја Бог, који сам дао са неба ману и некада у пустињи наточио из камена воду људима, само десницом и снагом мојом.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ламах рече: човека убих за рану своју и младића за масницу своју, и плачећи вапијаше; а ти, душо моја, укаљавши тело и унаказивши разум не задрхта. О душо моја, мудровала си да створиш темељ и утврђење твојим похотама, да није Животодавац уздржао своју савест и избацијо на земљу твоју злу намеру.
О како угледавши се на Ламеха, првог убиуцу својим сладострастим пожудама убих душу као човек, ум као младића и као убица Кајин убих тело моје као брата.

Изли Господ некада огањ, гњевећи се заслужно, и спали Содомљање, а ти си о душо, упалила огањ пакла у коме ћеш изгорети.

Израњавих се и претворих се у ране од ђаволских стрела које израњаваше моју душу и тело; ево вапију гнојне ране и мрачне болести мојих самовољних страсти. Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Утонула у бездан зала, пружила си твоје руке милостивом Богу, Марија и Он ти као Петру човекољубно пружи Божанску руку, тражећи твоје потпуно обраћање.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Вечна, нестворена Тројице, нераздељива јединице, прими мене који се кајем и спаси ме грешнога; Твоје сам створење, зато ме немој презрети, него ме поштеди и избави паклене осуде.

Богородичан
и сада и свагда и у све векове. Амин.
пречиста Владичице, Богомати, надо оних који Ти притичу и пристаништу оних који су у бури, Твојим молитвама и сада и умоли милостивог Творца и Сина твога за мене.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: На камену Твојих заповести, учврсти Господе, колебљиво моје срце, јер си Ти једини свет и Господ.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Уподобила си се душо, Агари Египћански, која се добровољно подјармила и родила новог презреног Исмаила.

Јаковљеву лествицу, која се протезала од земље до неба, разумела си, душо моја, али ниси имала чврсту побожност за успон. Божијег свештеника и Цара Небеског, слику Христову, подражавај у мирском животу међу људима.

О, јадна душо, обрати се и заплачи пре него што дође свечани крај живота и пре него што Господ закључа врата двора свога.

Немој, бити, душо, слани стуб, окрећући се натраг, него се бој примера содомског и спасавај се на гори Сигор.

Не одбаци Владико молбе оних који ти певају, но умилостиви се, Човекољупче и дај опроштај онима који са вером траже.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
истинита и нестворена Тројице, вечно биће у Тројици опевана лицима, спаси нас који се са вером клањамо сили Твојој.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
О Богомати, као Дјева у одређено време родила си вечног Божијег Сина. О дивнога чуда, како си дојећи остала девојка.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Кад чу пророк за Твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас Твој и препородих се;слава Твојој сили, Господе.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Време мога живота је кратко и испуњено је болестима и лукавствима. Но кроз покајање ме прими и док сам у разуму позови ме, Спаситељу, да не бих био плен и храна ђаволу, и смилуј се на мене.

Царским достојанством, венцем и пурпурном хаљином беше оденут човек праведан и богат имањем и стоком и богатством великим изненада би лишен и богатства и царске славе и осиромашени.

Иако беше праведан и без порока изнад свих људи, ипак не побеже од лова замке нечастивога; а ти; грехочежњива јадна душо, шта ћеш ућинити ако се деси да што изненада наиће на тебе.

Многоговорљив сам и жесток срцем безразложно и узалудно. Праведни судијо, немој ме осудити са фарисејем него ми, једини милостиви, дај Митрову смиреност и прими ме као њега. Знам, милосрдни Господе, да згреших и досадих бићу тела мога, но кроз покајање ме прими и у разуму позови, Спаситељу, и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу.

Страстима бејах сав израњављен и души мојој нашкодих, Милосрдни Спаситељу. Но кроз покајање ме прими и док сам у разуму позови и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу.

Не послушах Твој глас него преступих твој писани закон; но кроз покајање ме прими и док сам у разуму помози и смилуј се на мене, да не бих био плен и храна ђаволу. делима и у амбис се стропоштала, него си притекла бољим мислима ка узвишеним делима јавне врлине и сјајно задивила, Марија, својом анђеоском природом.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тебе, једног Тројчаног Бога, нераздељеног природом, несливеног лицима, славимо као једног Цара на престолу и узносимо ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и у све векове. Амин.
И рађаш и девујеш и у оба случаја остајеш девојка. Онај који се родио (од Тебе), обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила. Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче, мене који раним после ноћи и молим Те, просвети и упути у заповести Твоје и научи ме, Спаситељу, да извршавам Твоју вољу.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Душо моја, подражавај погрбљену до земље, дођи и падни пред ноге Исусове, да би те подигао, како би ходала правом стазом Господњом.

Владико, пошто си дубоки кладенац, источи ми воду из Твојих пречистих жила, да као Самарјанка пијући њу не жедним, јер точиш реку живота.

Нека ми, Владико Господе, моје сузе буду Силаунска бања, да и ја умијем зенице срца и да духовно видим Тебе, превечна светлости.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Испуњена несравњеном жељом да се поклониш животном дрвету, ти си се тога удостојила; удостој и мене да примим небеску славу.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Славим Тебе Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, Сине, и Душе, јединице по суштини којој се свагда клањамо.

Богородичан
И сада и увек и свим вековима. Амин.
у теби вечна Мати Дјево обуче се у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: свим срцем својим завапех из подземног пакла милостивом Богу, и из погибли изведе живот мој.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ја сам, Спаситељу, она негда изгубљена драхма, зато запаливши светиљку
Претечу твога Христе, потражи и нађи твоје створење. Устани и бори се против телесних страсти и лажних помисли и увек их побеђуј, као што се Исус Навин борио против Амалика и Гаваонита.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Небеско бестрасно стање стекла си на крају земаљског живота, Мати, зато се за нас који Ти певамо моли да Твојим молитвама будемо избављени од смрти.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Истинита сам неразделна Тројица, раздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говори Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
Твоја утроба роди нам Бога слична нама; Њега као Творца свих моли Богородице да се твојим молитвама оправдамо.

Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо чинисмо безакоње и неправду пред Тобом, јер нити држасмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Прођоше ми дани као сан кад се човек пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, примакоше се године мога живота; но који ће ти Исаија помоћи душо, ако не Бог свих.

Припадам Ти и приносим ти речи моје као сузењ: сагреших више него што згреши грешница и чиних безакоње као нико на земљи; но помилуј Владико твоје створење и дозови ме.

Сахраних Твој лик и преступих твоју заповест, помрачи се сва моја лепота и страстима угаси се, Спаситељу, свећа; но умилостиви се, даруј ми радовање, као што Давид пева.

Обрати се, покај се, откри своје тајне и реци свезнајућем Богу: ти знаш моје тајне, једини Спаситељу, но помилуј ме по милости Твојој, као и што Давид пева.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.


Завапивши пред пречистом Богоматером, прво си одбацила безумне страсти које су те силно прогониле, и тако си посрамила демона кушача; дај сада помоћ у невољи и мени слузи твоме.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.
Њега ( Христа ) си заволела, Њега си пожелела, ради Њега си, Преподобна, изнурила тело; а сада моли Христа за слуге његове, да буде милостив према свима нама и дарује миран живот свима који га поштују.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
истинита нераздељна Тројице, једносушна и једно биће, светлости и светлост и свети три у једном светом опева се Бог Тројица; но душо, опевај прослави Бога који је живот свих.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Певамо Ти, славимо Те, клањамо Ти се Богомати, јер си родила једног од нераздељиве Тројице, Христа Бога, и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Ономе кога славе небеске војске и (пред Њим) дрхте Херувими и Серафими, нека певају и нека га славе сва створења, све што дише, и узносе га у све векове.

Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Изливајући обилно сузе као миро, кличем Ти као грешница која тражи милост, приносим Ти молбу и молим да примим опроштај.

Иако сам као нико сагрешио Теби, ипак милостиви Спаситељу прими и мене који се са страхом кајем и кличем: сагреших Теби јединоме, помилуј ме милостиви.

Поштеди Спаситељу твоје створење и као пастир потражи залуталог, изађи у сусрет заблуделом, уграби ме од вука и учини ме овцом и присаједини стаду твојих оваца.

Када као милостиви судија седнеш и покажеш неописану славу Твоју Спаситељу, о какав ће страх тада бити од усијане пећи свима који се боје страшнога суда твога.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.


Просветивши се вечном светлошћу и разрешивши се од мрачних страсти, ушла си, Мати у духовну благодат; зато просвети, Марија, оне који те прослављају.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.


Видевши у Теби ново чудо, заиста се ужасну божанствени Зосим и гледајући те као анђела у телу, испуни се страхом, певајући Христу у векове.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Беспочетни Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, живи и творачки Душе, јединице Тројице помилуј ме.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Као од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: Недостижно је зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађање мења закон природе; зато је као богоневесту Мајку сви славимо. Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Смилуј се, спаси ме и помилуј, сине Давидов, који си ђавоиманог речју исцелио и реци и мени као и разбојнику, милостиви: заиста ти кажем, самном ћеш бити у рају, када дођем у слави Мојој.

Када разбојници висише на крсту, један те оптужи а други прослави. О милостиви Господе, као верном твом разбојнику, који је у Теби познао Бога, и мени отвори двери славног царства Твога.

Сва створења дрхтаху, гледајући Те распетог, горе и камења од страха се распадаху и земља се потресе, и ад се отвори, и светлост дана се помрачи, гледајући Тебе, Христе распетог на крсту.

Плодове достојне покајања не тражи од мене, јер снага моја у мени ослаби; даруј ми свагда скрушено срце и духовну смиреност да бих Ти њих принео као пријатну жртву, једини Спаситељу.

Судијо мој и познаваоче мој, Христе, када одлучиш да опет са анђелима дођеш да судиш целом свету, погледај ме тада твојим милостивим оком, поштеди ме и сажали се на мене, јер сам згрешио више од сваког људског бића.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.
Дивним твојим животом, Марија, задивела си све: ангелске чете и људе, јер си живећи духовним животом, превазишла своје тело и као на бестелесним ногама идући прешла си Јордан.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас.

Преподобна Мати умилостиви Творца према нама који те хвалимо, да би се избавили злостављања и мучења оних који нас около нападају и ослободи се искушења; непрестано величамо Господа који Те је прославио.

Преподобни оче Андреја, моли Бога за нас.

Часни и најблаженији Оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Оца прослављамо, Сина узносимо, Божанском Духу истински се поклањамо.
Тројици нераздељној јединици по природи, као светлости и светлостима и животу и животима, животворцу и просветитељу свих крајева света.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он тобом верно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљене непријатеље држи у послушности. И

Ирмос, глас 6: Недосежно и безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије виђење мења законе природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Герасим. Овај знаменити светитељ најпре се учио подвижништву у мисирској Тиваиди, па је онда прешао на Јордан и тамо основао обитељ, у којој је имао око 70 монаха, и која и дан-данас постоји. Он постави нарочити устав за свој манастир, по коме: монаси су 5 дана проводили у својим келијама плетући кошнице и рогозине; нису смели никад ложити огањ по келијама; 5 дана јели су само по мало суха хлеба и урме; монаси су морали држати своје келије отворене и кад би изашли тако да би свак могао, ако би и што би хтео, узети из њихових келија; суботом и недељом сабирали су се у манастирску цркву, имали заједничку трпезу, са варивом и с мало вина у славу Божју. Тада би сваки монах доносио и стављао пред ноге игуманове оно што је израдио за прошлих пет дана. Сваки је монах имао само по једну хаљину. Свети Герасим био је пример свима. Уз часни пост није јео ништа осим што се причешћивао. Једном виде лава где риче од бола, јер беше му трн у нози. Герасим приђе, прекрсти се, и извади зверу трн из ноге. Лав се тако укроти, да је дошао за старцем у манастир и ту остао до смрти старчеве; а кад старац умре, и лав свисне од бола за њим. Био је на IV васељенском сабору у Халкидону, у време Маркијана и Пулхерије, па иако је и он најпре мало нагињао монофизитској јереси Евтихија и Диоскора, буде на Сабору велики поборник Православља. Свети Јевтимије одвратио га је од јереси. Од ученика Герасимових најславнији је био свети Кириак Отшелник. Упокојио се свети Герасим 475. године и пређе у вечну радост Господа свога.

2. Свети мученици Павле и Јулијана. Брат и сестра из Птолемаиде Финикијске. Беху страшно мучени за Христа од цара Аврелијана, и најзад посечени. При њиховим мучењима многа су се чудеса показала, која видевши многи незнабошци обрате се у веру, те неки и од њих бише посечени, 273. године и примише венце.

3. Свети Јаков Посник. Живео у VI веку. Толико се усавршио био у богоугодном животу, да је лечио молитвом најтеже болеснике. Но непријатељ рода људског наводио је на њега силна искушења. Тако једном од неких подсмешљиваца буде послата к њему жена развратна. Претварала се пред њим и плакала но навлачила га на грех. Видећи да ће пасти у грех, Јаков стави своју леву руку у огањ и држаше дотле докле се сва не опрљи. Видећи то, жена се испуни страхом и ужасом, покаја се и поправи свој живот. Али, другом приликом он не одоле искушењу, него паде са једном девојком, коју беху родитељи довели к њему као сумашедшу, да је исцели од лудила. Он је заиста исцели, но потом згреши с њоме, и онда, да би сакрио грех, уби је и баци у реку. Као и обично: од блуда до убиства није далеко. Десет година потом проведе Јаков као покајник живећи у једноме гробу. Познаде да му је Бог опростио по томе, што једном по молитви његовој паде киша у време велике суше од које страдаху и људи и стока. Ево примера, сличнога Давидовом, како је опак зли демон; како, по попуштењу Божјем, може да обори највеће духовне дивове, и како опет искреним покајницима Бог по милосрђу опрашта и најтеже грехове, и не кажњава их онда када они сами себе казне.

Ko c висине веће падне, више се угрува,
Ha висину ко сe диг’о, нек се бодро чува.
И апостол свети пише: „Ко мисли да стоји
Нек се чува да не падне,“ нек се Бога боји.
Јаков Посник див бејаше по високој души,
Но c висине омаче се, и ђаво га сруши:
A грех један другом хита, 6луд убиству спеши,
Јаков Посник себе казни, a Бoг гa утеши.
Грех једини сву врлину може да расточи,
Једна рупа на амбару све жито источи.
Дом испуњен мирисима једна шака гада
Испразни га од мириса и напуни смрада.
He помаже сто победа ни стотину слава
Кад у битци најпоследњој изгуби се глава.
Духовни је живот борба против вражјих хорди,
У тој борби од почетка побеђен je горди.
Ко призива име Божје c дубоком смерношћу
Taj у борби штићен бива Божијом милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад би философија људска могла задовољити човека, зашто философи Јустин и Ориген посташе хришћани? Зашто Василије и Златоуст и Григорије, који у Атини проучише сву философију јелинску, примише крштење? И блажени Августин, који знаде и јелинску и римску мудрост, зашто одбаци све, и потражи спасења и светлости у вери Христовој? И свети Климент римски, који беше врло богат и врло учен? И света Катарина, која би из куће царске и знађаше сву светску мудрост мисирску? И царевић Јоасаф у Индији, коме беше позната сва философија индијска? И толики, толики други, који најпре тражаху објашњење загонетке светске и светлост својој души у философији, а потом приступише цркви и поклонише се Христу Господу?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као присуство Господа Исуса у цркви на земљи и то:
1. као испуњење Његовог обећања: ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека,
2. као Његово непрекидно подржавање верних којима је рекао: без мене не можете чинити ништа.

БЕСЕДА
о колебљивости Пилата

Од тада гледаше Пилат да га пусти…
Тада им га предаде (Пилат)
да се разапне.
(Јов. 19, 12, 16)
Одткуд ова противречност у Пилату? Одткуд ово двојство воље у једном истом човеку? Док је стајао под светлошћу лица Христова, Пилат је од свег срца хтео да пусти Праведника. Но кад га је обузела тама јеврејска, он се сагласио са делима таме. То је семе, пало у трње. Док је Христово лице светлело над семеном, семе је никло; али чим је семе остало без те светлости, тама од трња угушила га. Док је Господ Исус господарски говорио Пилату о Цару небесном, рекавши му: ти не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго. Пилат се осећао као побеђен страхом од Бога. Но кад је гомила јеврејска викнула Пилату: ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару, Пилат је био потпуно побеђен страхом од цара земаљског. И страх за тело надвладао је страх за душу, као што се и дан-данас понекад дешава.
Пилат је био ученик светске мудрости. А светска мудрост не даје снаге него улева страх. Светска мудрост не подржава душу него тело. Светска мудрост не улева страх за душу него страх за тело и за све оно што је телесно. Ево у Пилату једног јасног и жалосног примера, какве људе васпитава светска мудрост мимо Бога и насупрот Христа. Но Пилатова слабокарактерна и колебљива душа није слика само незнабожаца него и неутврђених хришћана. Понеки хришћани посведневно, и неосетно а често и несвесно, хтели би час да ослободе Христа од мрачног и злочиначког инстинкта јеврејског у себи, а час опет да Га пусте томе инстинкту на распеће. То бива увек онда када један хришћанин погази неку заповест Христову ради испуњења неке своје телесне жеље. Час светлост те заповести осветли срце колебљивог хришћанина, час опет тама телесна толико навали на њега, да се он потпуно предаје њој.
Господе дуготрпељиви, не уклони светлост лица Твога од нас ни за један трен ока, да нас тама не савлада. Да останемо деца светлости до краја, Господе помози нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024