МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Субота 6. седмице Великог поста – Лазарева субота
12.04.1919
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1919.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12  ▶ Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 333 (12,28-29; 13,1-8)
28. Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом. 29. Јер Бог наш је огањ који спаљује. 1. Братољубље нека остане. 2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле. 3. Сећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу. 4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог. 5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: „Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити.” 6. Тако да можемо смело говорити: „Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човек?” 7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. 8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.
Јеванђеље Јован, зачало 39 (11,1-45)
1. Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. 2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, беше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом, 3. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” 4. А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Бож и прослави кроз њу.” 5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. 6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на месту где беше. 7. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.” 8. Рекоше му ученици: „Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?” 9. Исус одговори: „Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света; 10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у њему. 11. Ово каза, и потом им рече: „Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.” 12. Онда рекоше ученици његови: „Господе, ако је заспао, устаће.” 13. А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. 14. Тада им Исус рече отворено: „Лазар умре. 15. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него хајдемо њему.” 16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.” 17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. 18. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. 19. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. 20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. 21. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. 22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” 23. Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” 24. Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” 25. Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. 26. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” 27. Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” 28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” 29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. 30. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. 31. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. 32. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. 33. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, 34. и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” 35. Исусу ударише сузе. 36. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” 37. А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” 38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. 39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” 40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? 41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! 42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” 43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” 44. И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” 45. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Јован Лествичник. Писац знамените Лествице. Дошао однекуд на Синајску гору као шеснаестогодишњи дечко и ту остао, најпре као послушник, потом као отшелник и најзад као синајски игуман до своје осамдесете године, када је и скончао око 563. године. Његов животописац, монах Данил, каже за њега: „Узнесе се телом на Гору Синајску а духом на Гору Небесну“. Код свога духовног оца, Мартирија, проведе у послушности деветнаест година. Анастасије Синајски, видевши једном младог Јована, прорече о њему да ће бити игуман синајски. По смрти свога духовника Јован се повуче у једну пештеру где у тешким подвизима проживе двадесет година. Његов ученик Мојсеј заспа једног дана у хладу једног великог камена. Јован на молитви у својој ћелији виде да је његов ученик у опасности, и поче се за њ Богу молити. Када доцније дође Мојсеј, паде на колена и заблагодари своме духовном оцу што га спасе од сигурне смрти. И исприча како у сну чу где га Јован виче, па скочи, и у том часу онај камен паде. Да није скочио, камен би га убио. На наваљивање братије Јован се прими за игумана, и управљаше спасењем душа људских са ревношћу и љубављу. Чу једном прекор од неких, као да је он многоглагољив. Не расрдивши се нимало, Јован заћута и целу годину не проговори ни речи, док га браћа не умолише да проговори и настави учити их својом богоданом мудрошћу. Једном дође шесто поклоника у манастир Синајски. При трпези сви видеше једног окретног младића у јеврејском оделу, који служаше и другим слугама заповедаше и распоређиваше. Наједанпут тога младића неста. И кад се сви обзираху и распитиваху, рече Јован: не тражите га, то пророк Мојсеј послужи на своме месту. За време свога молчања у пештери Јован написа многе корисне књиге, од којих је најславнија, и дан-данас много читана Лествица, у којој се описује метод узношења душе к Богу као уз неку лествицу. Пред смрт одреди Јован за игумана брата свог по телу, Георгија. Но овај туговаше много због растанка са Јованом. Тада му Јован рече, да ако се он удостоји близине Божје у оном свету, молиће, да и он, Георгије, те исте године буде узет на небо. Тако се и зби. После десет месеци и Георгије усну, и усели се међу грађане небеске као и велики му брат Јован.

2. Спомен на монаха. Спомен на монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди. Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди. И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори: „Видех сад ангеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим. Ја рекох њима: Господ је рекао: ‘не судите да не будете осуђени’. Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити“. И ангели исцепаше ону хартију. Чувши ово монаси, удивише се и поучише се.

Ko буктиња ниска на гори Синају
Јован се сијаше у небесном cjajy
Покоривши тело, покорив помисли.
Он ступње к победи до тридес исчисли.
Стратегију чудну и дивну тактику
У аманет даде духовном ратнику.
Кој’ духовну борбу жели изучити
И у овој борби славно победити.
„Лествица“ пречудна Духом написана,
Када страшна борба беше окончана,
Кад Јован Победник свет са себе стресе,
Kao дар драгоцен њу браћи донесе.
Епопеја то је душе човечије,
Кад из праха жели к небу да с’ извије,
Епопеја страшна борбе и страдања,
Епопеја светла вере и надања.
To нам Јован даде, Богом просвећени,
Оружје пресветло и теби и мени.
A сада се Јован пред Господом моли,
Да нам Господ помоћ послати изволи
Када се ми к Њему лествицом дижемо.
Да нам руку пружи, да My и стигнемо.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако је унижење пред људима нужно ради узвишења пред Богом, и привремени труд ради бесмртног живота, шта те се тиче, што ће неко махнути главом и насмејати се твоме унижењу? Јован безмолвник био је 10 година епископ у Аскалону, потом видећи да му сметају почасти људске преруши се у проста монаха и дође у манастир Св. Саве Освештаног, где му се даде да скупља и доноси дрва и вари сочиво за раднике. Кад и ту би познан, он се затвори у келију где проживе 47 година хранећи се само земљом.
Тако су стари избегавали почасти људске, за које се многи у наше дане вратоломно боре расипајући душу своју у прах и пепео.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у смрти и то:
1. како тело његово скиде с крста Јосиф из Ариматеје,
2. како Јосиф и Никодим обвише тело Господње у чисто платно,
помазаше Га мирисима и положише у гроб нов,
3. како верни и небојажљиви бише ова два угледна човека усред множине непријатеља Христових и усред општега страха и одрицања.

БЕСЕДА
о познавању Сина Божјег усред општег мрака

Заиста овај бијаше син Божији. (Мат. 27, 54)

Те речи изговорио је капетан који је вршио своју дужност савесно као војник. По наредби својих претпостављених он је имао да чува тело Христово на Голготи. Споља као једна машина, унутра човек са будном душом. Он, римски војник, незнабожац, идолопоклоник, виде све шта се зби при смрти Христа Господа, и узвикну: заиста овај бијаше син Божији! Не знајући за Бога Јединога, нити знајући закон и пророке, он наједанпут схвати оно што свештеници Бога Јединога и познаваоци закона и пророка не могоше никако схватити. И тако се обистини и овом приликом реч Господња: ја дођох на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи (Јов. 9, 39). Ваистину, прогледа онај који би духом слеп, а сасвим ослепеше они који мишљаху да виде!
Није могуће да старешине јеврејске не видеше помрачење сунца, не осетише земљотрес, не смотрише камење како се распада, не сагледаше завесу у храму како се цепа, не познаше многе од светих који из отворених гробова изађоше и јавише се у Јерусалиму. Све су то они видели и о свему се тачно осведочили, па ипак је дух њихов остао слеп и срце камено. Све те појаве, страшне и необичне, они су вероватно тумачили – како би и данас неверни чинили – случајем и привиђењима. Безбожници свих времена све тумаче случајем и самообманом кад год се прст Божји јавља да људе покара, упути или обавести.
А римски капетан, Лонгин – тако му беше име – погледа без предрасуде у све што се деси, и исповеди под Крстом веру своју у Сина Божјег. Његов узвик није се отео случајно из његовог устрашеног срца, него је то било његово вероисповедање, за које је он доцније и живот свој положио, да прими бољи у Царству Христовом.
О браћо, како је велики овај римски капетан, који видећи мртва Господа, усред разбојника, распета на ђубришту на Голготи, познаде Га као Бога и исповеди Га као Бога. А како су малени, о браћо, сви они из хришћана, који познаше Господа као васкрсла, као прослављена, као победиоца, и победоносиоца кроз хиљаде светитеља Својих, па ипак држе сумњу у срцу своме као отровну змију, која им све дане трује и живот њихов у вечни мрак сахрањује.
Господе Распети и Васкрсли, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024