МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Петак 2. седмице Великог поста
17.03.1916
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1916.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17  ▶ Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (7,1-14)
1. У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудина дође Ресин цар Сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 2. И дође глас дому Давидову и рекоше: „Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од ветра.” 3. Тада рече Господ Исаији: „Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеарјасув син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бјељарева. 4. И реци му: 'Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главања што се пуше, од распаљеног гнева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.' 5. Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 6. „Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;” 7. Зато овако вели Господ Бог: „Неће се то учинити, неће бити.” 8. Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 9. И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 10. И још рече Господ Ахазу говорећи: 11. „Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.” 12. А Ахаз рече: „Нећу искати, нити ћу кушати Господа.” 13. Тада рече Исаија: „Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 14. Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануило.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (5,32; 6,1-8)
32. А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3. А Господ рече: „Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто и двадесет година.” 4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, 6. покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7. И рече Господ: „Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.” 8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

Приче Соломонове (6,20-35; 7,1)
20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21. Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла. 22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23. јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24. да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25. Не зажели у срцу свом лепоте њене, и немој да те ухвати веђама својим. 26. Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27. Хоће ли ко узети огња у недра а хаљине да му се не упале? 28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже? 29. Тако бива ономе који иде к жени ближњега свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31. него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33. муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35. не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Герасим. Овај знаменити светитељ најпре се учио подвижништву у мисирској Тиваиди, па је онда прешао на Јордан и тамо основао обитељ, у којој је имао око 70 монаха, и која и дан-данас постоји. Он постави нарочити устав за свој манастир, по коме: монаси су 5 дана проводили у својим келијама плетући кошнице и рогозине; нису смели никад ложити огањ по келијама; 5 дана јели су само по мало суха хлеба и урме; монаси су морали држати своје келије отворене и кад би изашли тако да би свак могао, ако би и што би хтео, узети из њихових келија; суботом и недељом сабирали су се у манастирску цркву, имали заједничку трпезу, са варивом и с мало вина у славу Божју. Тада би сваки монах доносио и стављао пред ноге игуманове оно што је израдио за прошлих пет дана. Сваки је монах имао само по једну хаљину. Свети Герасим био је пример свима. Уз часни пост није јео ништа осим што се причешћивао. Једном виде лава где риче од бола, јер беше му трн у нози. Герасим приђе, прекрсти се, и извади зверу трн из ноге. Лав се тако укроти, да је дошао за старцем у манастир и ту остао до смрти старчеве; а кад старац умре, и лав свисне од бола за њим. Био је на IV васељенском сабору у Халкидону, у време Маркијана и Пулхерије, па иако је и он најпре мало нагињао монофизитској јереси Евтихија и Диоскора, буде на Сабору велики поборник Православља. Свети Јевтимије одвратио га је од јереси. Од ученика Герасимових најславнији је био свети Кириак Отшелник. Упокојио се свети Герасим 475. године и пређе у вечну радост Господа свога.

2. Свети мученици Павле и Јулијана. Брат и сестра из Птолемаиде Финикијске. Беху страшно мучени за Христа од цара Аврелијана, и најзад посечени. При њиховим мучењима многа су се чудеса показала, која видевши многи незнабошци обрате се у веру, те неки и од њих бише посечени, 273. године и примише венце.

3. Свети Јаков Посник. Живео у VI веку. Толико се усавршио био у богоугодном животу, да је лечио молитвом најтеже болеснике. Но непријатељ рода људског наводио је на њега силна искушења. Тако једном од неких подсмешљиваца буде послата к њему жена развратна. Претварала се пред њим и плакала но навлачила га на грех. Видећи да ће пасти у грех, Јаков стави своју леву руку у огањ и држаше дотле докле се сва не опрљи. Видећи то, жена се испуни страхом и ужасом, покаја се и поправи свој живот. Али, другом приликом он не одоле искушењу, него паде са једном девојком, коју беху родитељи довели к њему као сумашедшу, да је исцели од лудила. Он је заиста исцели, но потом згреши с њоме, и онда, да би сакрио грех, уби је и баци у реку. Као и обично: од блуда до убиства није далеко. Десет година потом проведе Јаков као покајник живећи у једноме гробу. Познаде да му је Бог опростио по томе, што једном по молитви његовој паде киша у време велике суше од које страдаху и људи и стока. Ево примера, сличнога Давидовом, како је опак зли демон; како, по попуштењу Божјем, може да обори највеће духовне дивове, и како опет искреним покајницима Бог по милосрђу опрашта и најтеже грехове, и не кажњава их онда када они сами себе казне.

Ko c висине веће падне, више се угрува,
Ha висину ко сe диг’о, нек се бодро чува.
И апостол свети пише: „Ко мисли да стоји
Нек се чува да не падне,“ нек се Бога боји.
Јаков Посник див бејаше по високој души,
Но c висине омаче се, и ђаво га сруши:
A грех један другом хита, 6луд убиству спеши,
Јаков Посник себе казни, a Бoг гa утеши.
Грех једини сву врлину може да расточи,
Једна рупа на амбару све жито источи.
Дом испуњен мирисима једна шака гада
Испразни га од мириса и напуни смрада.
He помаже сто победа ни стотину слава
Кад у битци најпоследњој изгуби се глава.
Духовни је живот борба против вражјих хорди,
У тој борби од почетка побеђен je горди.
Ко призива име Божје c дубоком смерношћу
Taj у борби штићен бива Божијом милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад би философија људска могла задовољити човека, зашто философи Јустин и Ориген посташе хришћани? Зашто Василије и Златоуст и Григорије, који у Атини проучише сву философију јелинску, примише крштење? И блажени Августин, који знаде и јелинску и римску мудрост, зашто одбаци све, и потражи спасења и светлости у вери Христовој? И свети Климент римски, који беше врло богат и врло учен? И света Катарина, која би из куће царске и знађаше сву светску мудрост мисирску? И царевић Јоасаф у Индији, коме беше позната сва философија индијска? И толики, толики други, који најпре тражаху објашњење загонетке светске и светлост својој души у философији, а потом приступише цркви и поклонише се Христу Господу?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као присуство Господа Исуса у цркви на земљи и то:
1. као испуњење Његовог обећања: ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека,
2. као Његово непрекидно подржавање верних којима је рекао: без мене не можете чинити ништа.

БЕСЕДА
о колебљивости Пилата

Од тада гледаше Пилат да га пусти…
Тада им га предаде (Пилат)
да се разапне.
(Јов. 19, 12, 16)
Одткуд ова противречност у Пилату? Одткуд ово двојство воље у једном истом човеку? Док је стајао под светлошћу лица Христова, Пилат је од свег срца хтео да пусти Праведника. Но кад га је обузела тама јеврејска, он се сагласио са делима таме. То је семе, пало у трње. Док је Христово лице светлело над семеном, семе је никло; али чим је семе остало без те светлости, тама од трња угушила га. Док је Господ Исус господарски говорио Пилату о Цару небесном, рекавши му: ти не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго. Пилат се осећао као побеђен страхом од Бога. Но кад је гомила јеврејска викнула Пилату: ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару, Пилат је био потпуно побеђен страхом од цара земаљског. И страх за тело надвладао је страх за душу, као што се и дан-данас понекад дешава.
Пилат је био ученик светске мудрости. А светска мудрост не даје снаге него улева страх. Светска мудрост не подржава душу него тело. Светска мудрост не улева страх за душу него страх за тело и за све оно што је телесно. Ево у Пилату једног јасног и жалосног примера, какве људе васпитава светска мудрост мимо Бога и насупрот Христа. Но Пилатова слабокарактерна и колебљива душа није слика само незнабожаца него и неутврђених хришћана. Понеки хришћани посведневно, и неосетно а често и несвесно, хтели би час да ослободе Христа од мрачног и злочиначког инстинкта јеврејског у себи, а час опет да Га пусте томе инстинкту на распеће. То бива увек онда када један хришћанин погази неку заповест Христову ради испуњења неке своје телесне жеље. Час светлост те заповести осветли срце колебљивог хришћанина, час опет тама телесна толико навали на њега, да се он потпуно предаје њој.
Господе дуготрпељиви, не уклони светлост лица Твога од нас ни за један трен ока, да нас тама не савлада. Да останемо деца светлости до краја, Господе помози нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024