МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица митра и фарисеја
Понедељак седмице митара и фарисеја
07.02.1916
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1916.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7  ▶ Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 59 (2,21-25; 3,1-9)
21. Јер сте на то и позвани, 22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим; 23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. 24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте. 25. Јер бесте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших. 1. Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не верују речи, онда понашањем жена и без речи буду придобијени, 2. када виде чедно понашање ваше са страхом. 3. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; 4. него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено. 5. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. 6. Као што Сара беше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха. 7. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунаследницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше. 8. А најпосле будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни; 9. не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.
Јеванђеље Марко, зачало 54. (12,13-17)
13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у речи. 14. А они дошавши рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?” 15. А он знајући њихово лицемерје рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.” 16. А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они му рекоше: „Ћесарев.” 17. И одговарајући Исус рече им: „Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу.” И задивише му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски. Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светило цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).

2. Преподобни Публије. Најпре био сенатор па познавши светлост Христову, остави почасти, раздаде имање сиромасима и предаде се подвижничком животу у близини свога града Зевгмата на Еуфрату. Основао две обитељи и упокојио се у Господу 380. године.

3. Преподобни Мар. Одликовао се спољашњом лепотом и слаткопојним гласом. Повуче се од света и проживи у једној колиби тридесет седам година у посту, молитви и очишћењу срца од помисли. Као деведесетогодишњи старац упокојио се у Господу 430. године.

4. Свети мученици Фелицита и седам јој синова. Као хришћанка буде у време цара Антонина, 164. године заједно са својих седам синова осуђена на смрт. Молила се Богу, само да њу не погубе пре њених синова, да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну Христа. Тако и буде по Божјем устројењу. С радошћу је ова ненадмашна мајка испраћала једног по једног сина, док их није свих седам испратила и видела погубљење. Тад је и она с благодарношћу Богу примила мученичку смрт. Сви пострадали у Риму где им се и мошти налазе.

Фелицита Богу се молила:
„Имам венац од седам бисера,
Желим да га завијем порфиром,
У порфири да га Теби дадем,
Боже мили, даре ове прими!“
Седам сина седам су бисера,
A порфира крв је мученичка.
Молитва се материнска дигла
И ко тамјан пред Господа стигла.
Ћесар римски синове осуди
На смрт љуту у мукама љутим.
Мајка рада, свако joj сe диви!
Фелицита синове храбрила:
Зато сам вас, децо, и родила,
Зато сам вас, децо, неговала,
Да вас дадем Богу за уздарје,
Јер Бог вас је мени даровао.“
To изрече, џелат пoc’o поче:
Један паде, мајка се поклони,
Други паде, мајка двапут клања,
Трећи паде, мајка трипут клања.
Са четвртим – четир’ пут се клања,
Пети паде, пет пута се клања,
Шести паде, шест пута се клања,
Седми паде, седам пут’ се клања,
Клања мајка, Богу благодари,
Осам пут’ се за се поклонила,
Па на пању главу одморила.
Maч заблиста, главу joj одруби –
Мајка децу у Рају пољуби.

РАСУЂИВАЊЕ
Обмањују сами себе они који самоуверено говоре да они добро познају људе и да се не даду ни од кога обманути. Ко може познати какав је дух у ком човеку, осим Бога јединога, који зна тајне срца? Чак и велики светитељи варали су се у људима. Тако нпр. Св. Василије дуго је сматрао за свога човека некога лицемерног јеретика, и бранио је овога од многих нападача, док се најзад није сам уверио о лажности његовој и горко разочарао. Св. Григорије Богослов покрстио беше неког философа, по имену Максима, и толико заволи овога да га је држао у дому своме и за трпезом својом. А тај Максим беше опак и лукав као змија, и после извесног времена издејствује сплеткама и поткупљивањима, да буде од неких Цариграђана признат за патријарха на место св. Григорија. Када је ово искушење, после великих смутњи, отклоњено, неки су укоравали Григорија како је могао држати код себе свога највећег противника? „Нисмо ми криви“, одговори светитељ, „ако не прозиремо нечију злобу. Једини Бог зна унутрашње тајне човека. А нама је заповеђено законом, да с очинском љубављу отварамо срце своје сваком ко нам долази.“ Незлобан човек не може лако да појми злобу злобнога.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као цара и то:
1. као господара над природом, коју Он укроћава и ставља Себи у службу,
2. као господара над демонима, и болестима, и над смрћу,
3. као господара над бесмртним царством ангела и светитеља.

БЕСЕДА
о томе ко је Христос

Ко говоре људи да сам ја? (Мк. 8, 27)

Ево, браћо, скоро ће 2000 година од онога дана када је Господ Исус ставио ово питање ученицима Својим. Од онда до данас ово је питање стављено сваком људском поколењу, свакоме белом дану и тамној ноћи; и свако поколење људско, и сваки бели дан и свака тамна ноћ морала је дати неки одговор на ово питање. Питање ово питање је живота или смрти, и одговор на њега живоносан или смртоносан. Ти си Христос Син Бога живога, одговорио је апостол Петар. И тај одговор био је одобрен и похваљен од Господа Исуса.
Ко говоре људи данас да је Христос? Једни говоре, с Јеврејима, да је Он нарушилац закона и самозвани Месија. Други говоре, с Пилатом, да они не могу уопште да дођу до истине о овом човеку. Трећи говоре, с апостолима, да је Он Христос Син Бога живога, Спаситељ и Искупитељ рода људског од греха и смрти, Васкрсли и Васкрситељ, Живи и Животодавац. И ми сви, крштени у име Свете Тројице, слажемо се с апостолима и светом црквом апостолском, која саборним гласом својим тако исповеда Христа Господа.
О Господе Сине Божји јединородни, помози нам, да Те сваког дана живота нашег срцем верујемо и устима исповедамо као Бога и спаса нашег, као Божју силу и Божју премудрост. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024