МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Четвртак 3. седмице Великог поста
19.03.1914
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1914.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19  ▶ Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (11,10-16; 12,1-2)
10. И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно. 11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, што остане од Асирске и од Мисира и од Патроса и од Етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земаљска, 13. и нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 14. Него ће сложно лејети на плећа Филистејима к западу; заједно ће плиенити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 15. И Господ ће пресушити залив мора Мисирскога, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 16. И биће пут остатку народа његова, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље Мисирске.

1. И рећи ћеш у оно време: „Хвалим те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев твој, и утешио си ме.” 2. Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, он ми би спаситељ.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (7,11-24; 8,1-3)
11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима; 14. Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила. 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у којем има жива душа, 16. мушко и женско од свакога тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на суху, помрије. 23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и што с њим беше у ковчегу. 24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.

1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто и педесет дана;

Приче Соломонове (10,1-22)
1. Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 3. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 4. Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 5. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко трухне. 8. Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 9. Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 10. Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 11. Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 12. Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 13. На уснама разумнога налази се мудрост, а за леђа је безумнога батина. 14. Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 15. Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 16. Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 17. Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 18. Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 19. У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 20. Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 21. Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 22. Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света четрдесетдва мученика из Амореје. Ово беху све војводе византијског цара Теофила. Па када цар Теофило изгуби битку против Сарацена око града Амореје, Сарацени узеше град, заробише многе хришћане, међу којима и ове војводе. Остале хришћане или побише или продадоше у ропство, а војводе бацише у тамницу где тамноваху седам година. Више пута долажаху муслимански прваци, да их саветују да приме веру Мухамедову, но војводе не хтеше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама, да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе: ако би се два човека препирали о једну њиву, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много сведока, да је његова њива, а други немао ниједног сведока осим себе самог, шта би ви рекли: чија је њива? Одговорише Сарацени: заиста, онога који има много сведока! – Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе сведоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсеја па до Јована Претече сведоче о Њему, а Мухамед сам за себе сведочи да је пророк, и нема ниједног сведока. – Постидеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју веру овако: да је наша вера боља од хришћанске види се по томе, што Бог нама даде победу над вама, и даде нам најбоље земље у свету, и царство много веће од хришћанског. На то војводе одговорише: ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вере, јер у једно време сваки од ових народа побеђивао је остале и владао њима. Очигледно је да ваша победа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вере. А ми знамо, да Бог некад даје победу хришћанима, а некад попушта муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од грехова. После седам година беху посечени, 845. године. Тела им беху бачена у Еуфрат реку, но испливаше на другу обалу где их хришћани сабраше и чесно сахранише.

2. Блажени Јов. Рођен у Москви 1635. године. Појање и служба црквена привукле га цркви. Постао духовником цара Петра Великог, но због неке клевете удаљио се у Соловецки манастир где се тврдо подвизавао. Упокојио се у Господу 1720. године. у осамдесетпетој години својој. Пред смрт узвикнуо: „Благословен је Бог отаца наших! Па кад је тако, не бојим се, но с радошћу одлазим из света“.

3. Свети мученици Конон отац и Конон син. Отац беше већ старац а син младић од седамнаест година. У време Дометијана беху тестером престругани због вере Христове, и прославише се у цркви на земљи и на небу. Чесно пострадали 275. године.

Цар светује младога Конона:
– Безуман ти отац од старости,
Ти, младићу, не слушај му речи,
Но Христа се одреци и мани,
Жртвуј жртву римским боговима,
Па да будеш код мене у части.
Конон млади бодро одговара:
Писано је, царе мучитељу,
Да син чнни што од оца види,
И дела се очевог не стиди.
Мене отац правој вери учи,
Правој вери и богопознању,
Да познајем Бога јединога,
Створитеља мога милоснога,
Да познајем Христа Спаситеља,
Од смртности мог Избавитеља.
Што учиниш c телом оца мога.
To учини и са мојим телом:
A над душом ти не имаш власти,
Душе наше наша су својина
И својина Божијега Сина.

РАСУЂИВАЊЕ
Док год си на земљи, сматрај себе као госта у Домаћина Христа. Ако си за трпезом, то те Он части. Ако дишеш ваздух, Његов ваздух дишеш. Ако се купаш, у Његовој се води купаш. Ако путујеш, по Његовој земљи путујеш. Ако сабираш имање, Његово сабираш; ако ли расточаваш, Његово расточаваш. Ако си моћан, по Његовом допуштењу си моћан. Ако си у друштву људи, у друштву си осталих Његових гостију. Ако си у природи, у Његовој си градини. Ако си у самоћи, Он је присутан. Ако се ма куда кренеш, Он те види. Ако ма шта урадиш, Он памти. – Он је најпажљивији Домаћин у кога си ти икад гостовао. Буди и ти пажљив према Њему. У доброга домаћина треба и гост да буде добар. Ово су све просте речи, но оне ти казују велику истину. Сви светитељи знали су ову истину, и према њој управљали живот свој. За то их је бесмртни Домаћин и наградио вечним животом на небу и славом на земљи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као животворни лек души и телу, наиме:
1. као лек што лечи и чисти душу од греховне болести и оживљава је,
2. као лек што лечи и чисти тело од похоти и порока, и оживљава га,
3. као лек што оживљавајући човека чини га здравим чланом бесмртнога тела Христова, који пак ако би до краја остао труо, био би одсечен и бачен.

БЕСЕДА
о наследнику и о робу

Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба. (Гал. 4. 1)

Док је царевић у колевци, шта је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев, такав је и син робов, такав и син просјаков. И за неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари.
Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин робује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански период историје рода људског показује како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује како је човек господар и властелин, племић царскога рода и наследник свега.
Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А кад се наврши вријеме, и дође на земљу Син Божји Јединородни, Он учини да примимо посинаштво, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: Авва Оче!
Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе.
Сине Божји Једнородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024