МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Петак сиропусне седмице
23.02.1906
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1906.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23  ▶ Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда


На 6. часу
Књига пророка Захарије (8,7-17)
7. Овако вели Господ над војскама: „Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 8. И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.” 9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ.


На вечерњи
Књига пророка Захарије (8,9-23)
9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ. 18. Потом дође ми реч Господа над војскама говорећи: 19. Овако вели Господ над војскама: „Пост четвртога месеца, и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.” 20. Овако вели Господ над војскама: „Још ће долазити народи и становници многих градова; 21. долазиће становници једнога у други говорећи: ‘Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.‘” 22. Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. 23. Овако вели Господ над војскама: „У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једнога Јудејца за скут говорећи: „Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Харалампије. Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији и пострада за Христа у својој стотринаестој години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јавно проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: „Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот“. Многобројна чудеса учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. „Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!“ После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

2. Преподобни Прохор Лободник. Чудотворац печерски. Назват је Лободником зато што за све време живљења у манастиру Печерском није окусио хлеба, него се хранио лободом, месећи је на свој начин и правећи некакав хлеб од ње. Кад би он дао некоме од тог свог лободног хлеба с благословом, хлеб је бивао сладак као од меда; а кад би му га неко украо, бивао је горак као пелен. Једно време када неста соли у Русији, Прохор је раздавао народу пепео као со. Пепео, који је он раздавао с благословом, бивао је со; пепео, пак, који би неко сам узео, бивао је обичан пепео. Кнез Свјатополк нареди те се у његов дворац пренесе сав пепео из Прохорове ћелије, без питања и благослова монахова. Но када се пепео пренесе, они који окусише уверише се да је пепео а не со. Тада рече Прохор народу што долажаше њему за со, да иду сви у кнежев дворац, па кад кнез избаци онај пепео из своје куће, нека они узму и носе као со. Народ тако учини, и опет пепео беше со. Уверивши се у ово и сам кнез испуни се поштовањем и љубављу према Прохору светом, те кад овај умре 1107. године, он га својим рукама положи у гроб покрај великих руских светитеља Антонија и Теодосија.

Maч зелен замахнут над Харалампијем,
само да се спусти!
A светитељ клече, Богу молбу диже:
Господе отпусти!
Грехове отпусти свим људима грешним.
Смилуј се понова:
Труд им благослови, и подај на њиви
обиље плодова!
Нек имају свега, та крв су и месо!
Нека ти певају.
O подај им здравља, здравља и весеља,
нек те се ceћajy!
Свако зло одагнај, спаси их од беде,
Свима им се смилуј.
A пo смрти у Рај душе им уведи –
Господе помилуј!
Ко год се узмоли твом Харалампију,
име ми помене,
Помози му, Боже, ради мука мојих,
помози због мене!
Тад глас c неба дође: молитву ти примам
Дај ми душу саде!
Светац душу пусти, и у Рај узлете
Пре него мач паде!

РАСУЂИВАЊЕ
Многи тешки недузи који једног човека сналазе, имају свог узрока, знаног или незнаног, у прошлости његовој. Узроци пак тих тешких недуга, као рецимо лудила, нису друго него повреда моралног закона Божјег. Када св. Харалампије беше мучен, дозна цар мучитељ за његову чудотворну моћ па нареди те доведоше преда њ једног бесомучног човека, да се увери да ли га Харалампије може излечити. Тог човека мучаше ђаво 35 година, гонећи га по пустињама и брдима и бацајући га у блата или у провале. Када се тај лудак приближи Харалампију, осети демон благоухани мирис од светог човека па повика: „Молим ти се, слуго Божји, не мучи ме пре времена, но нареди ми и ја ћу изаћи; а ако желиш, ја ћу ти казати како сам ушао у овог човека.“ И нареди му светитељ да каже. Рече демон: „Овај човек захтедне да покраде свога суседа па помисли у себи: ако прво човека не убијем, нећу моћи заграбити његово благо. И оде и уби суседа свога. Затекавши га у таквом делу, ја уђох у њега, и ево већ 35 година станујем у њему“. Чувши ово, светитељ Божји нареди демону да одмах изађе из човека и остави овога на миру. Демон изађе, а бесомучник поста здрав и миран.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као красоту свега створенога света и то:
1. као красоту свих ствари, красоту ублеђену од страха и меланхолије греха,
2. као красоту људи, најразумнијих бића у свету материјалном, красоту ублеђену од страха и меланхолије греха,
3. као красоту чисто умног, бестелесног света ангела,
4. као красоту Свете Тројице, пројављену Њиме и кроз Њега.

БЕСЕДА
о греху оних који тврде да виде

Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха. (Јов. 9, 41)

Речи ове рекао је Јеврејима Онај који им је дао закон преко пророка, да им служи као вид души. Јевреји примише тај вид, али зажмурише намерно и злобно. Зато им праведни Господ и рече ове праведне речи.
Ове су речи сушта правда, и онда, и данас, и заувек, јер слепац нема греха, ако загази у туђи усев, или узме туђу хаљину место своје. Ако ли то учини онај ко има очи, учиниће грех и примиће осуду. Ако ли то учини онај ко има очи, но намерно их затвори, и он ће учинити грех и примити осуду.
Шта да се каже пак за оне који су примили крштење и миропомазање, као два ока душе, па ипак греше као некрштени? На последњем Суду с њима се неће поступати као са слепорођенима, него као са преступницима, који сами себе онаказише, сами себе ослепише.
А шта тек да се каже за оне који примише и остале тајне благодатне, у пуноћи православној, и који имају пред собом примере светитеља, и који непрестано слушају опомену и укор цркве Божје, па ипак иду те иду странпутицом? На последњем Суду такви се неће моћи изговорити никаквим слепилом, него ће бити суђени као преступници који сами себе, и друге око себе, слепилом онаказише.
Господе страшни, спаси нас греха. Господе милостиви, отвори нам очи за пут спасења. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024