МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Четвртак 6. седмице Великог поста
20.04.1905
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1905.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20  ▶ Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља


На 6. часу
Књига пророка Исаије (65,8-16)
8. Овако вели Господ: „Као кад ко нађе вина у грозду, па рече: \'Не квари га, јер је благослов у њему\', тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свих, 9. јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их избраници моји, и слуге моје населиће се онде.” 10. А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи. 11. А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и левате налев Менију, 12. вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи. 13. Зато овако вели Господ Господ: „Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети. 14. Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.” 15. И оставићете име своје избранима мојим за у клин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. 16. Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (46,1-7)
1. Тада пође Израиљ са свим што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака. 2. И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: „Јакове! Јакове!” А он одговори: „Ево ме.” 3. И Бог му рече: „Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик. 4. Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.” 5. И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. 6. И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. 7. Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

Приче Соломонове (23,15-35; 24,1-5)
15. Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени; 16. и играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право. 17. Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем вазда. 18. Јер има плата, и надање твоје неће се затрти. 19. Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје. 20. Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. 21. Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. 22. Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари. 23. Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. 24. Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега. 25. Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја. 26. Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. 27. Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена. 28. Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима. 29. Коме: јаох? Коме: куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране ни за што? Коме црвен у очима? 30. Који седе код вина, који иду те траже растворена вина. 31. Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче. 32. На последак ће као змија ујести и као аспида упећи. 33. Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. 34. И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава наврх једра. 35. Рећи ћеш: „Избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.”

1. Не завиди злим људима нити жели да си с њима. 2. Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 4. И знањем се пуне клети свакога блага и драгоцена и мила. 5. Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Георгије исповедник. Због велике добродетељи, коју задоби дугим подвигом, би овај Георгије изабран и постављен за митрополита Митиленског. И управљаше светитељ стадом словесним ревносно и мудро до старости своје. Но када наста гоњење под Лавом Јерменином, који попираше иконе свете, би и овај свети старац позват од цара у Цариград на сабор епископа, који требаше, по жељи царевој, да уништи иконопоштовање. Но Георгије не само не учини по жељи злобнога цара него са још неким храбрим епископима устаде у заштиту светих икона. За то би поруган и од цара прогнан у пределе Херсона, где у телесној беди и свакој невољи проведе остатак земног живота свога. Сконча и пресели се у бесмртни живот око 816. год. Би чудотоворац и за живота и по смрти због велике праведности своје и љубави према Господу Исусу.

2. Преп. Нил Сорски. Један из великих отаца руске цркве. Оснивач скитског живота монашког у Русији. Скончао мирно 1508. год. Мошти му почивају у Сорском манастиру. Његов Устав скитског живота представља духовно и практично дело првога реда.

3. Св. муч. Калиопије. Јединац син, од Бога исплакан, некога сенатора из Перге Памфилијске. Благочестива му мајка Теоклија научила га беше у раној младости богопоштовању и чистом животу. Беше Калиопије још младић када наста страшно гоњење хришћана под царем Максимијаном. Да би га спасла смрти, мајка га метну у лађу, даде му довољну суму новаца, и отпрати га у град Помпеопољ. Но другчије беше устројено Промислом Божјим. Искрцав се у Помпеопољу, Калиопије попаде усред неке бурне многобожачке светковине. Па када он, на наваљивање залуделе светине, не хте узети учешћа у томе глупом пиру, би догуран војводи Максиму, коме исповеди да је хришћанин. Војвода нареди те га бише оловним штаповима, и на огњу пекоше, па најзад свега рањава у тамницу вргоше. Чувши за мучење свога сина, мајка Теоклија раздаде све своје имање бедним и невољним, а она с нешто мало новца пожури у тамницу своме сину. Ушав у тамницу, она се поклони пред својим сином и зави му ране. Најзад војвода изрече коначну пресуду, да се Калиопије распне на крст. У срцу мајчином мешаше се радост с болом. Када јој поведоше сина на губилиште, она дотури џелатима пет златица, да би распели сина њеног не као Господа него наопако. То учини из смерности пред Господом. На Велики Четвртак Калиопије би распет наопако, и мајка му стајаше под крстом благодарећи Бога. А када га други дан мртва спустише с крста, она паде на њега и сама издахну. Тако обоје изађоше пред престо Цара славе. Чесно пострадаше 304. год.

4. Преп. Данило Перејаславски. Имао је као нарочити подвиг старање о мртвима. Кадгод би чуо да се нашао неко замрзнут или другим начином умртвљен, он би журио, да га пристојно сахрани и за њега се Богу помоли. Мирно скончао 1540. год. Мошти његове целе почивају.

5. Преп. Григорије Синаит. Велики светитељ и подвижник Синајски и Атонски. (Види 8. август).

Отпутуј тамо где смрти није! –
Мајка му збори и с њим се прашта,
О срећи свога јединца мaшта.
*
Калиопије младић прекрасни
Војводи веру своју објасни:
– Христос ми живот, пут и истина,
Христос ми жеља, жеља једина!
*
Калиопија распећу воде,
За њим гомиле народа ходе.
Он блед и миран, увезан круто,
Корача тихо, измучен љуто.
Мајка му шапће: Калиопије!
– Путујем, мајко, где смрти није!
*
Мученик Христов, мученик славни,
Крст прими тежак и стрмоглавни.
Над телом мртвим мајка се свија:
Сузама мије Калиопија,
И шапће тихо: Калиопије!
– Ево ме, мајко, где смрти није!

РАСУЂИВАЊЕ
„Духовни началници треба да се одликују од подначалних колико и пастири од оваца“. Тако говори св. Исидор Пелусиот (тумачећи I Посл. Тимотеју). Живот свештеника увек служи примером, било добрим било злим. Добрим животом свештеник потврђује Јеванђеље, а злим одриче га. Нико у свету није у стању ни тако потврдити истину Јеванђеља ни тако одрећи је као свештеник животом својим. Добар свештеник разликује се по дејству своме од злог свештеника не мање него пастир од вука. Зато ће удео добрих свештеника бити са синовима Божјим, а удео злих са зверовима таме. Добри пастири Цркве и при самом издисају своме бринули су о стаду свом, које остављају после себе. На самртној постељи св. Јосиф Песмопевац молио се Богу: „Сачувај стадо Твоје, о Сине Божји, све саздано десницом Твојом заштити до краја времена. Буди помоћник возљубљеним синовима Цркве Твоје. Дај невести Твојој (Цркви Светој) мир вечан и тишину безбурну“. А св. Антипа, горећи у усијаном бакарном волу, мољаше се Богу: „не само мене, но и оне који буду после мене учини учасницима милости Твоје!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:
1. како жене мироносице с мирисима приступају гробу, да намиришу Онога који је благоухани мирис неба и земље;
2. како им ангел објављује васкрсење Господа речима: што тражите живога међу мртвима?

БЕСЕДА
о тражењу Живога међу мртвима

Што тражите живога међу мртвима? (Лк. 24, 5)

Ангел Божји пита мироносице жене као с чуђењем: што тражите живога међу мртвима? Тајновидац Бога и силе Божје као да хоће да каже: како сте могли и за тренутак помислити да је Он плен смрти? Не знате ли да је Он началник живота? Не знате ли да је сав живот кроз Њега, и да ниједан живи створ не може ни с које друге стране позајмити ни једну кап живота? Зар вам Он није довољно показао на земљи Своју власт над животом и над смрћу? Ко даде живот мртвоме Лазару? Ко узе живот неплодној смоковници? О браћо моја, престанимо и ми тражити Живога међу мртвима. Ако неко од нас још увек тражи Христа међу умрлим, нека престане с тим душегубним трудом. То је узалудни труд Јевреја, и безбожника, и нехришћана. Ми знамо да Господ Животодавац није у гробу него на престолу славе на небесима. Дух непомрачен грехом гледа у небо и не види гроб; и дух помрачен грехом гледа у гроб и не види небо. Грех и добродетељ управљају духовним видом човечјим и откривају му свако свој свет противположан један другом. Грех обара вид духа к земљи и открива му свет трулежи; добродетељ уздиже вид духа к небу и открива му свет бесмртни и – Христа васкрслога као Цара у томе свету.
О браћо моја, не тражимо живот од створења него од Створитеља. И не чинимо још тежи грех, наиме: не тражимо Створитеља на гробљу створења, ни светлосног Бесмртника у тами смртној. Господе Исусе, Победниче смрти, к Теби вапијемо: васкрсни и нас у живот вечни из трулежи и таме смртне. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024