МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Понедељак 2. седмице Великог поста
20.03.1905
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1905.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20  ▶ Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (4,2-5; 5,1-7)
2. У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљеву. 3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 4. кад Господ опере нечистоту кћери Сионских и из Јерусалима очисти крв његову духом који суди и сажиже. 5. Господ ће створити над сваким станом на Гори Сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон.

1. Запеваћу сада драгоме свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родну брдашцу. 2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 4. Што је још требало чинити винограду мом што му не учиних? Kад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази; 6. упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажда на њ. 7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (3,21-24; 4,1-7)
21. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22. И рече Господ Бог: „Ето, човек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.” 23. И Господ Бог изагна га из врта Едемског да ради земљу, од које би узет; 24. и изагнав човека постави пред вртом Едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: „Добих човека од Господа.” 2. И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога; 4. а и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 5. а на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 6. Тада рече Господ Кајину: „Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.”

Приче Соломонове (3,34-35; 4,1-22)
34. Јер потсмевачима он се потсмева, а кроткима даје милост. 35. Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.

1. Слушајте, децо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост. 2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мог. 3. Кад бих син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 4. он ме учаше и говораше ми: „Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од речи уста мојих. 6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 17. Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 18. А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути. 20. Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свога. 22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њихову.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Светих седам свештеномученика Херсонских. Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон. Сви ови беху епископи у Херсону у разна времена, и сви пострадаше (једини Етерије умре мирно) од неверника, било од Јевреја, или Грка, или Скита. Сви су они одлазили у те дивље стране као мисионари, шиљани од патријарха јерусалимског, да проносе светлост јеванђелску. Сви намучени беху и пострадаше ради Господа свога. Василије васкрсе сина некога кнеза у Херсону, што огорчи Јевреје, те га оптужише. Би везан за ноге и вучен улицама градским док душу не испусти. Јефрем би мачем посечен. Евгеније, Елпидије и Агатодор беху бијени штаповима и камењем докле душе своје Богу не предаше. Етерије поживе у време Константина Великог, те у слободи и миру управљаше црквом, сагради велики храм у Херсону, и сконча мирно. Када последњи од њих, Капитон, би послан за епископа, потражише дивљи Скити од њега знак, па да верују. И предложише му сами да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа. Са топлом молитвом и надом на Бога Капитон метну омофор архијерејски на себе и прекрстивши се уђе у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу. И постоја у пламену око једнога часа, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изађе здрав. Тада сви повикаше: један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који сачува служитеља свога у пећи огњеној! И крсти се цео град и сва околина. О овоме чуду причало се много на Никејском сабору. И сви прославише Бога и похвалише чврсту веру светог Капитона. А Капитону се деси да га на путу ухватише на реци Дњепру незнабожачки Скити и у реку утопише. Сви пострадаше почетком IV века.

2. Преподобни Емилијан. Родио се у Риму и починио многе теже грехове у младости својој. Но кад се отрезни од грешења и дође к себи, трепеташе од саме помисли на Суд Божији. Ступи у неки манастир, те постом, бдењем, и послушањем укроти и исуши тело своје. У сваком добром подвигу би узор пример свој братији. Често ноћу исхођаше из манастира и иђаше у једну оближњу пећину на молитву. Не знајући куд он то иде, игуман тог манастира тајом крете за њим једне ноћи. И виде игуман Емилијана како са страхом и плачем стоји на молитви. Наједанпут небеска светлост, силније од сунца, обасја целу ону гору, а нарочито пећину ону и Емилијана. И чу се глас с неба: Емилијане, опраштају ти се греси твоји! Ужасну се игуман и побеже у манастир. Сутрадан он објави о свему виђеноме и слушаном прошле ноћи. И би Емилијан у великом поштовању код братије, и поживе дуго, и упокојио се у Господу.

Емилијан тешко грешан,
A од греха душа боли,
Емилијан неутешан
За опроштај Бога моли:
– O Свевишњи, o пречудни.
Од ког сунце светлост има,
Хор ангелски од ког будни
Живот, радост и сјај прима!
Само за те, Боже, марим,
Покајно се Теби вратих.
Само Теби благодарим
Што сад живот право схватих.
Сузе, сузе, сузе лијем,
Тело и дух сад ми пости.
Вид од света и слух кријем,
Прости, Боже, прости, прости!
За милост сам Твоју њива.
Оплеви ме и поори,
Нек ми душа буде жива,
A плот нек се мучи, мори.
Најгори сам од свих људи
Ево судим самог ceбe.
Тек ме, Боже, ти не суди
Тебе страх ме, само Тебе!

РАСУЂИВАЊЕ
Дебео коноп направљен је од танких влакана конопљаних. Једно танко влакно не може те држати везана нити те може удавити. Јер ти ћеш га лако, ка’ од шале, прекинути и ослободити га се. Али дебео коноп ако те веже, држаће те везана, чак и удавиће те. Нити га можеш прекинути лако нити га се ослободити. Као што дебео коноп постаје од танких и слабих влакана, тако страсти људске постају од малих почетних грехова. Мале почетне грехове човек још и може прекинути и оставити. Али грех по грех, понављано, ткање постаје све јаче и јаче, док се најзад не створи страст, која онда од човека ствара онакву накараду какву само она може. Не можеш је лако ни одсећи, ни удаљити од себе, ни развенчати се с њом. О кад би се људи чували почетних грехова! Тада се не би толико мучили око свог ослобођења од страсти.
„Одсецати укорњене страсти исто је тако тешко као одсецати прсте“, рекао је један монах светогорски. Да се ослободи греховних страсти, помогла је светом Емилијану помисао на смрт и, разуме се, благодат Божја, без које се мучно ослободити од окова страсти. Мислити често на блиску смрт, кајати се, и од Бога просити свесилну благодат. То троје спасава човека од робовања страстима. Питали св. Сисоја за које се време могу страсти искоренити. Одговори светитељ: „Чим једна страст никне у теби, одмах је искорењуј.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на молитви у Гетсиманији и то:
1. како пада на лице Своје и моли се у три маха: оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, али опет – нека буде воља твоја,
2. како се знојаше на молитви, и зној Његов бијаше као капље крви које капаху на земљу,
3. како је све ово било због мене и тебе, због греха мога и твога, и ради спасења мога и твога.

БЕСЕДА
о руци издајниковој

Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези. (Лк. 22, 21)

Најтеже је једном војводи војевати кад има непријатља и унутра, у логору; не само споља, него и унутра, међу својима. Јуда је био рачунат међу своје међутим он је био унутрашњи непријатељ. Наоколо су се збијали и згушњавали редови непријатеља Христових, а унутра он је спремао издају. Рука његова била је на трпези, коју је Христос благословио, а мисли су његове биле тамо међу непријатељима где су најцрња злоба и мржња и пакост кључале против кротког Господа.
Но зар и данас није рука многих издајника Христа на трпези заједно са Њим? Јер која трпеза није Христова? На којој трпези нису Његови дарови? Он је домаћин, и Он корми и поји Своје госте. Ништа гости немају свога, ништа! Свако добро и свако обиље, које им се даје, даје им се руком Христовом. Није ли, дакле, Христос присутан свакој трпези, као домаћин и као слуга? И нису ли, дакле, руке свију оних који и данас издају Христа, на трпези заједно са Њим? Једу Његов хлеб, а говоре против Њега. Греју се Његовим сунцем, а клеветају име Његово. Дишу ваздух Његов, а устају против цркве Његове. Живе од милости Његове, а Њега изгоне из својих домова, из својих школа, из својих судова, из својих књига, из својих срца. Газе Његове заповести вољно и злобно; ругају се Његовом закону. Зар то нису издајници Христови и следбеници Јудини? Но не бој их се! Бог није наредио да их се бојимо но да чекамо и видимо њихов крај. И Господ Христос није се убојао Јуде, нити се Он боји свих издајничких хорди до краја времена. Јер Он зна крај њихов, и Он већ има победу Своју у рукама Својим. Не бој се, дакле, ни ти. Но држи се верно Христа Господа, и кад ти се учини да Његова ствар у свету напредује и кад ти се опет учини да Његова ствар пада и гине. Не бој се. Јер ако се убојиш, може се рука твоја наћи стегнута под руком Јудином на трпези Христовој.
О Господе Свепобедни, подржи нас силом и милошћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024