МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Уторак 1. седмице Великог поста
19.02.1896
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1896.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19  ▶ Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (1,19-31; 2,1-3)
19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. 21. Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. 22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. 23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 26. И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. 27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 28. А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 29. Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидети се од вртова које изабрасте. 30. Јер ћете бити као храст којем опада лишће и као врт у коме нема воде. 31. И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

1. Реч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим. 2. Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стецаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,14-23)
14. Потом рече Бог: „Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу.” И би тако. 16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 19. И би вече и би јутро, дан четврти. 20. Потом рече Бог: „Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески." 21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховем. И виде Бог да је добро; 22. И благослови их Бог говорећи: „Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи." 23. И би вече и би јутро, дан пети.

Приче Соломонове (1,20-33)
20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 21. у највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 22. луди, докле ћете љубити лудост? И потсмевачима докле ће бити мио потсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 25. него одбацисте сваки савет мој, и карања мога не хтесте примити; 26. зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 27. кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 29. Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше; 30. не присташе на мој свет, и презираше сва карања моја. 31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.


Среда (понедељак, уторак, четвртак)

Песма прва
Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прослављати, Бог оца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Од младости преступих твоје заповести, Христе, и потпуно немаран лељошћу упропастих свој живот; зато Ти вапијем, Спаситељу, бар на крају ме спаси. Бачена пред твојим вратима, немој ме у страсти одгурнути у ад, Спаситељу, него пре краја као човекољубац дај ми опроштај грехова.

Моје богатство, Спаситељу, потроших распусним животом; бедник сам без добрих дела и зато гладан вапијем: милостиви Оче, похитај и смилуј се на мене. Павши мислима у руке разбојника ја се сав од њих израњавах и бејах испуњен ранама; но јави ми се ти сам, Христе, исцели ме спаситељу.

Свештеник, не гледајући ме мимоиће ме, и Левит видевши ме нага у љутим ранама презре ме, но Ти, Исусе, који си из Марије засијао, приђи и смилуј се на мене.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас
Дај ми Марија благодат провиђења, добијену одозго Божанским промислом, да бих избегао мрачне страсти и усрдно певао о дивним подвизима твога живота.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе смирења.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: чуј ме небо ја вапијем и певам Христу који је примио тело од Дјеве.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Погреших блудно као Давид и упрљах се; но и мене умиј сузама, Спаситељу. Немам ни сузе, ни покајање, ни смерност, него као Бог даруј ми ово Ти сам.

Изгубих моју првобитну доброту и моју красоту и сада лежим наг и стидим се. Двери твоје немој ми сада затворити Господе, Господе, него их отвори мени који се кајем пред тобом.

Чуј уздах моје душе и прими, Спаситељу, сузе из мојих очију и спаси ме.

Човекољупче који хоћеш да се сви спасу, као добар позови и прими мене који се кајем.

Богородичан
Слава Оцу и сину и Светоме Духу, и сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богородице Дјево, једна свеслављена, срдачно моли да се спасемо.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: Видите, видите да сам ја Бог, који сам дао са неба ману и некада са неба наточио из камена воду људима, само десницом и снагом мојом.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Видите и познајте да сам ја Бог. Чуј душо моја Господа и завапи и остави се ранијег греха и бој се Бога као неумитног судије. Коме си се уподобила многогрешна душо, ако се првом Кајину и оном Лемеху, каменујући тело злим делима и убијајући ум неразумним стремљењима.

О душо, повредивши све раније законе, ниси се угледала на Сита нити си подражавала Еноса, нити си се узнела као oни, нити си се угледала на Ноја, него си се показала као сиротица праведног живота.

Сама си, душо моја, отворила грану водопада гњева Божијег и потопила као земљу све тело твоје, дала си живот, и нашла си се ван Спаситељевог ковчега.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.
Одбацивши први пут
пут греха, свом усрдношћу и љубављу пришла си Христу, и у непроходној пустињи живела си и у чистоти извршила божанске заповести.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Вечна нестворена Тројице, нераздељива јединице, прими мене који се кајем и спаси ме грешнога. Твоје сам створење, зато ме немој презрети, него ме поштеди и избави паклене осуде.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Владичице, Богомати, надо оних који Tи притичу и пристаниште оних који су у бури, твојим молитвама и сада умоли милостивог Творца и Сина твога за мене.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Када чу пророк за Твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас Твој и препадох се; слава Твојој сили Господе.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Тело се оскрнави, дух се укаља, сав се израњавих; но Ти Христе, као лекар оба излечи мојим покајањем, умиј ме и очисти, и учини ме, Спаситељу мој, чистијим од снега. Твоје Тело и Крв распињањем дао си за све, Христе: Тело да ме обновиш, Крв да ме умијеш а Дух си предао да ме приведеш Твоме родитељу.

Извршио си спасење на земљи, Милостиви, како би смо се сви спасли; добровољно си се распео на крст, затворени Едем
рај отворио си; све небеско и земаљско и сви спасени народи клањају се теби.

Крв из Твојих ребара нека ми буде бања, такође и пиће које точи вода очишћења греха: да се обома очистим и помажем, и твоје живоносне речи, Христе, прими као помазање и пиће.

Црква стече чашу
ребра твоја живоносна, из којих нам потече двоструки извор, опроштаја и разума, у слици заједно старог и новог Завета.

Неодевен сам за двор, неодевен сам за свадбу, увече се гаси жижак јер нема уља; двор се закључава кад задремах, вечера се поједе, а ја свезаних руку и ногу бих избачен напоље.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Тебе, једног тројичног Бога, неразде
љеног природом, несливеног лицима, славим као једног Цара на престолу и узносим Ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
и рађаш и девујеш и у оба случаја природом остајеш девојка. Онај који се родио (од Тебе) обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила; Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче , мене који раним после ноћи и молим те, просвети и упути на заповести Твоје и научи ме, Спаситељу, да извршим Вољу Твоју.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Бејах, Владико, као Јаније и Јамврије, жесток по нарави према злом фараону и бејах и телом и умом поклекнуо; али Ти ми помози.

Својим бедним умом укаљах се блатом; молим те, Владико, умиј ме бањом мојих суза и одећу тела мог убели као снег.

Када испитујеш моја дела Спаситељу, видим да гресима превазилазим сваког човека, и размишљајући разумом видим да сам свесно грешио.

Поштеди, поштеди Господе, твоје створење;згреших, опрости ми, јер си природом и једини чист, и нико осим Тебе није без греха. Мене ради, Ти си као Бог примио мој лик и исцели губавца, подигавши раслабљеног и заутавивши течење крви болесне жене која се дотиче твоје хаљине, показао си се Спаситељу, чудотворцем.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас. Прешавши реку Јордан, одстранила си страсти тела и нашла си сигуран мир; тако и нас уми Твојим молитвама, преподобна.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Славим тебе Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, Сине и Душе, јединице по суштини, којој се свагда клањамо.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
У Теби, вечна Мати Дјево, обуче се и у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: Свим срцем свијим завапих из подземног пакла милостивом Богу, и из погибли изведе Живот мој.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Устани и бори се против телесних страсти и лажних помисли и увек их побеђуј, као што се Исус Навин бори против Амалика и Гаваонита.

Пређи, душо, преко закона текућег природног поретка као раније ковчег, и буди овој земљи очување обећања, јер тако Бог заповеда.

Као што си спасао Петра који је запомагао: похитај, спаси ме, Спаситељу, и од звери избави, пруживши руку Твоју изведи ме из дубине греха.

Знам Тебе Владико, Владико Христе као тихо пристаниште; зато похитај и избави ме од вечних дубина греха и очајања.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Истинита сам нераздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говори Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Твоја утроба роди нам Бога слична нама; Њега као Творца свих моји Богородице да се твојим молитвама оправдамо.

Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо, чинисмо безакоње и неправду пред тобом, јер нити држасмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Учинила си самовољно сагрешења Манасијева, јер си примила, душо, мрзост страсти и умножила негодовање; но ради тога топло ревнуј у покајању и стекни скрушеност.

Следила си, душо моја, гресима Аваховим. О тешко мени! Била си пребивалиште телесних грехова и сасуд срамних страсти; но из дубине своје уздахни и исповеди Богу своје грехе.

Закључа се теби, душо, небо и постиже те Божија глад, као када се Ахав не покори негда речима Илије Тесвићанина; него се уподоби Саратфији (серпској удовици) и храни душу пророчку.

Када Илија погуби лажне пророке Језавељине, спали потом два пута по педесет војника за изобличење Ахавово. Зато бежи душо од двогубог подражавања и снажи се.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светом Духу.
истинита нераздељна Тројица, једносушна и једно биће, светлости, и свети три у једном светом опева се Бог Тројица; но, душо, опевај, прослави Бога који је Живот свих.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Певамо ти, славимо те, клањамо ти се, Богомати, јер си родила једнога од нераздељиве Тројице
Христа Бога и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Ономе Кога славе небеске војске и (пред Њим) дрхте Херувими и Серафими, нека певају и нека Га славе сва створења, све што дише, и узноси га у све векове.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Праведни Спаситељу помилуј ме и избави ме од огња и противљења Богу, због чега ћу на праведном суду одговарати; олакшај ми пре краја, дај ми врлину и покајање.

Као разбојник вапијем ти; сети се мене, и као Петру који је горко плакао, опрости ми, Спаситељу; зовем као митар и плачем као грешница; прими моје ридање као негда Хананејкино.

Гнојне ране моје душе исцели, Спаситељу и једини лекару пастира одреди ми јелеј, и вино, дела покајања и смиреност са сузама.

И ја подражавам Хананејки: вапијем ти Сине Давидов, помилуј ме као жену крвоточиву, плачем као Марта и Марија над Лазаром.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Богоречиви Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, Родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, живи и творачки Душе, јединице Тројице, помилуј ме.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Као од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: Недосежно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађање нема закона; зато је као Богоневесту Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Лечећи болести, Христос сиромасима проповеда реч Божију, губаве исцељиваше, са митарима обедоваше, душу умрлој Јаировој кћери додиром руке поврати. Митар се спасе и грешница мудроваше, а фарисеј, хвалећи се, осуди сам себе; митар говораше: очисти ме грешника: помилуј ме, а фарисеј гордећи се викаше: Боже, благодарим ти, и друге безумне речи.

И Закхеј беше митар, али се ипак спасе и фарисеј Симон се саблажњаваше, и грешница прими разрешење од грехова под онога који има власт опраштати грехе. Пожури душо, да њу подражаваш.

О јадна душо моја, ниси подражавала грешницу која, доневши суд са мирисним уљем сузама помазаше ноге Спаситељеве и косом својом их брисаше, и тако раније записане своје грехове избриса.

Сазнала си, дошо моја, како градови којима Христос објави Благу вест беху проклети; са страхом прими ову поуку сећајући се Содомљана, да не би била као они осуђена на мучење у аду.

О душо моја, да се у теби не би јавило још веће очајање, погледај на веру Хананејкину, чија се кћи речи Божије исцели, и из дубине срца завапи као она: Христе, Сине Давидов, спаси и мене.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Клањамо се Беспочетноме, и рађању и происхођењу; слава Оцу који рађа, и Сину који се рађа и певамо Оцу и Сину и Духу Светоме, који заједно сијају.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он тобом верно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљене непријатеље држи у послушности.

Преподобни оче Андреја моли Бога за нас.
Часни и најблаженији оче Андреја, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.
Ирмос, глас 6: Недостижно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рођење мења закон природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Вукол, епископ смирнски. Ученик светог Јована Богослова, који га и посвети за епископа града Смирне. У Смирни беше тада мало крштених. У тами незнабоштва свети Вукол светљаше као јасна свећа. Одликовао се свима врлинама, а нарочито благошћу и кротошћу. Пред смрт своју Вукол посвети славног Поликарпа себи за наследника у епископству, а он мирно сконча и оде ка Господу.

2. Света мученица Фауста. Пострадала за Христа у време цара Максимијана (између 305-311. године.). Својим јунаштвом задивила и у хришћанство обратила мучитеље своје: осамдесетогодишњег жреца Евиласија и Максима епарха. Кад је судија претио Фаусти још страшнијим мукама, она му рекне да изради њену икону са изображењем свију оних мука, којима јој он прети. Када икона би готова и њој показана, рекне Фауста света: „Као што ова икона не осећа никакве муке, тако ни моје тело не осећа муке од твојих казни, јер је душа моја утврђена у Господу“. Судија је баци у котао вреле воде где ова света тринаестогодишња девојчица сконча с молитвом на устима, и оде душом у Рај.

3. Света мученица Доротеја. Угледна и красна девица из Кесарије Кападокијске. Управник области Саприкије дадне Доротеју двема незнабожачким сестрама, Христини и Калисти, да би је оне одвратиле од Христа. Но догоди се обратно; Доротеја успе те обрати обе сестре у веру Христову. Наљућен Саприкије нареди те вежу те две сестре леђима једну за другу и баце у кацу са смолом, па запале. Тада и Доротеју осуде на смрт. Она радосно саслуша пресуду, и узвикну: „Благодарим Ти душељупче Христе, што ме призиваш у Твој Рај, и уводиш ме у пресвете дворе Твоје!“ Неки присутни велмож Теофил насмеје се на ове речи па довикну Доротеји: „Чуј, невесто Христова, пошаљи ми јабука и цвећа од шипака из Раја твога женика!“ „Заиста ћу то учинити!“ одговори му мученица. Кад је Доротеја била на губилишту, наједанпут се појави један красан дечко са три дивне јабуке и три црвена цвета од шипка. То беше ангел Божји. А време беше зимско. Рече Доротеја ангелу да то однесе Теофилу и да му каже: „Ево ти што си желео!“ Када Теофил прими поруку и виде, дар, беше сав престрављен. У њему се све преврну, и он, окорели незнабожац, поста хришћанин. И он би мучен и убијен за Христа, те оде душом у Рај Господа Исуса ускоро за светим Доротејом.

4. Свети Фотије, патријарх цариградски. Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године.

5. Преподобни Варсонуфије и Јован. Велики подвижници од Газе, прозорљивци и чудотворци. Оставили знамениту књигу Одговора на многа питања о духовном животу. Живели у VI веку.

6. Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион. Све троје распети на крст за Христа, па онда избодени и умртвљени копљем.

Света Марта и Марија, сестре рођене,
Ликарион брат им мален, снаге малене;
Мајка стара, душа слатка, добру их учи:
„Љуб’те Христа. Он се, децо, за нас намучи.“
Отуд иде војевода, страшан, силовит.
Он убија христоверне – човек плаховит.
Сестре врата отвориле од куће своје,
Војеводе се плаховитог ништа не боје.
„Хришћани смо ми чујеш, царски војводо,
Нисмо ко ви што вас ђаво ђаволу продо.“
Плаховити војевода на крст их диже,
У том мали Ликарион приступи ближе:
„И ја, и ја хришћанин сам, распни и мене..“
На крсту су муке тешке; мајка се згрози,
Па пољупце деци дели, од ноге к нози,
Што крваве низ крст висе, ногама скршеним,
A теше је кћери c крста гласом мученим:
„He ломи се тугом за нас, нано премила.
Љубави си наспрам Христа ти нас учила,
Муке кратке, Сласти слатке биће у Рају,
Чекаћемо тебе, нано, у рајском сјају.
Ликарион син ти славни и кћери обе –
O радуј се плоду таквом твоје утробе!“
Засветли се лицем мајка ко стуб пламени.
„Благо вама децо мила, o благо мени!“

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Варсонуфије, који је педесет година живео затворен у келији, и није се дао видети ни од једног живог човека, достигао је био кроз богомислије и молитву необичну чистоту и прозорљивост. Ево неколико његових мисли из књиге одговори: „Свака помисао, којој не претходи тишина смерности, не происходи од Бога. Све што је од ђавола, бива са смућеношћу и метежом.“ – „Када се молиш и Бог одлаже да те услиши, то Он чини на твоју ползу, да би те научио дуготрпљивости.“ – „Видљиви разбојници су слуге разбојника невидљивих, мисаоних.“ – „Господ Исус Христос претрпео је све, и најзад се успео на свети крст, што означава умртвљење тела и страсти, и свето и савршено упокојење.“ – „Господ хоће да ти поштујеш сваког човека више од себе самог.“
Када су питали старца да ли да узму и плате заступника у једном спору манастира с неким људима, он одговори: „Ако будете купили заступништво људи, то вас Бог неће заступити.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као радника и то:
1. као физичког радника кроз дуг низ година,
2. као радника духовног који је непрестано учио људе, тешио, лечио, дајући нови закон свету,
3. као радника неуморног који је оставио заповест: делујте докле светлост имате.

БЕСЕДА
о узајамном познавању Оца и Сина

Ја Га знам, јер сам од Њега, и Он ме посла. (Јов. 7, 29)

Нико се никад није усудио рећи, да зна Бога. Многи су рекли само, да верују у Бога. Једини је Господ Исус изрекао реч: Ја Га знам. И одмах је образложио, откуда Га Он зна, говорећи: јер сам од Њега и Он ме посла. Први разлог јер сам од Њега сведочи о вечном бићу Сина; а други разлог и Он ме посла сведочи о временој појави Сина у телесном свету као посланика Свете Тројице.
Нама христоверним није дао да знамо Оца као што Га Син Његов јединородни зна, али нам је дано и заповеђено да верујемо. Заслуга је наша у веровању а не у знању. Кад бисмо ми сви знали Бога кроз гледање, нико не би имао заслуге. Јер каква је заслуга угледати и познати? Међутим, не видети а веровати – у томе је заслуга, у томе добродетељ, у томе спасење наше. Ми нисмо достојни да Бога видимо и виђењем познамо, јер смо грехом раслабљени и од Бога удаљени. Но милост Божја дала нам је веру у овом животу, која нас може приближити Богу и увести у царство вечног гледања и знања у оном животу. – О браћо моја, верујмо Христу Господу, јер Он зна. Он не говори по вери него по знању.
Господе милостиви, утврди веру у нама. Пружи нам скут Твој, да га се држимо до краја живота. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024