МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Четвртак сиропусне седмице
26.02.1892
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1892.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26  ▶ Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 78 (1,11-25)
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана; 13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега." 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме, 21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар." 3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш." 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку." 5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде." 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?" 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ, 14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим." 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!" 19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!" 22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим." 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.' 30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'" 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. приступивши Пилату заиска тело Исусово. 53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен. 54. И дан беше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово, 56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Симеон Мироточиви – Стефан Немања. Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

2. Преподобни Мартинијан. Дивно је и предивно житије овога светитеља, и вреди га прочитати у целини. Шта он све није претрпео само да испуни заповести Господње! У осамнаестој години удаљио се у планину, звану Ковчежна, у Кападокији, и ту провео двадесет пет година у посту, бдењу, молитви, и борби са многим искушењима. Кад је једна жена дошла да га куша, и он види да ће пасти у грех с њом, скочи бос у огањ и постоји у огњу док му бол не нагна сузе на очи и не убије у њему сваку пожуду. Кад су настала друга искушења, он побегне на неку усамљену стену у мору, и ту је живео. Но кад, при неком бродолому, и на ту стену исплива нека жена, он скочи у море да се удави, али делфин га дочека на леђа и изнесе на обалу, по Божјем Промислу. Тада се реши да се више нигде не настањује стално, него непрестано да путује. И тако за две године прође 164 града, исправљајући и саветујући људе. Најзад стигне у Атину где и сконча 422. године.

3. Света Зоа и Фотонија. Зоа беше најпре развратница и кушатељка светога Мартинијана, па када виде овога испосника да скочи у огањ, да би убио у себи сваку пожуду, она се горко покаја, оде у један манастир у Витлејему где се као испосница и затворница јуначки подвизавала. Искајавши све грехе своје, она доби од Бога дар чудотворства. Свету Фотинију бура морска избаци на острво, на коме се свети Мартинијан беше усамио. Мартинијан се одмах удаљи с острва, а Фотинија сконча ту у посту и молитви.

Сa ужасом Зоа виде у огњу монаха
Како гори без жаљења, страха и уздаха!
Са ужасом и са стидом Зоа покаја се:
– O шта овај човек чини тек душу да спасе!
Заплака се, поклони се, опроштај замоли,
И упита шта да ради те злу да одоли,
Да одоли злу и телу, и да душу спасе.
Од радости човек Божји – и он заплака се.
Па je шаље у Витлејем блаженој Павлини:
– Иди жено, спасавај се, иди не погини,
Све остало казаће ти блажена Павлина.
Сва скрушена оде Зоа преко мора сиња.
Павлина је као сестру прими и упути.
Зоа плаче, Зоа слуша, и трпи и ћути.
Дванаест лета тако прошло, дванаест годиница,
Прочула се сестра Зоа као испосница.
A пред смрт Бога пита, сузама се мије,
Да ли joj је Бог простио? је ли или није?
У том жену слепу воде. па пред врата Зои:
– Да прогледа помоли се! Помоли, помоли!
Помоли се плачем Зоа, и прогледа жена;
Позна Зоа, тако позна, да je опроштена.
Кроз грешнике Бог се слави, када се покају,
Тад на земљи чудесима ко звезде сијају.

РАСУЂИВАЊЕ
Велики Стефан Немања, чију владарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кротости, смерности, доброте и молитвености. И смрт његова била је смрт једног истинског Божјег човека и духовника. Пао је у постељу 7. фебруара. Он призва Саву, положи руке своје на њ и благослови га говорећи: „Чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време нашег растанка; ево Господ ме отпушта с миром. Но ти се не жалости, чедо, због растанка. То је општа чаша свију и свакога; овде се ми растајемо, али састаћемо се тамо где више нема растанка.“ 12. фебруара св. Симеон нареди Сави да га обуче у самртничку мантију, да му простре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га. Тада призове све монахе и с њима се опрости. На освитку 13. фебруара, када су монаси појали јутарње правило у цркви, и гласови њихови допираху до ћелије самртникове, св. Симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју Богу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као јагње Божје и то:
1. као јагње рођено у стану јагањаца,
2. као јагње гоњено од људи вучје ћуди, као, Ирода и др.
3. као жртвено јагње које је трпељиво поднело муке и смрт,
4. као победоносно јагње Божје на престолу небеском.

БЕСЕДА
о љубави изнад сваке љубави

Који љуби оца или матер више него мене,
није мене достојан. (Мат. 10, 37)

Цело Јеванђеље учи да треба оставити мање ради већег, пролазно ради непролазног, горе ради бољег, јевтиније ради драгоценијег. Кад не би Јеванђеље обећавало веће вредности, ко би онда оставио мање? Кад не би откривало сјај драгоценијих блага, ко би напустио блага јевтинија? Ко би оставио мед и млеко, ако није нашао нешто слађе? Ко би оставио оца и мајку, ако није нашао неког сроднијег? Ко би напустио децу и пријатеље, ако није познао неког милијег? Ко би драговољно предао овај живот мучењу и смрти, ако није назрео живот бесмртни? Господ Христос је слађи од меда и млека; ближи нам сродник од нашег оца и мајке; милији од деце и пријатеља; драгоценији од свих блага видљивих, скупљи од овог живота, јер дарује живот бесмртни. Све је у свету горе од Њега, и мање и горче, и слабије, и јевтиније и пролазније од Њега. Ко Њега прими, томе је лако све оставити, све, зато што је примио најбоље и најбољег.
О Господе Исусе, ризницо свих блага непролазних, помози нам одрешити се од свега и приљубити се Теби, животе наш и добро наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024