МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Понедељак 1. седмице Великог поста
29.02.1876
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1876.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29  ▶ Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (1,1-20)
1. Утвара Исаије сина Амосова, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! семена зликовачкога, синова покварених! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски! 11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,1-13)
1. У почетку створи Бог небо и земљу. 2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 3. И рече Бог: „Нека буде светлост.” И би светлост. 4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 6. Потом рече Бог: „Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.” 7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 9. Потом рече Бог: „Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво." И би тако. 10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: „Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити семе његово на земљи." И би тако. 12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Приче Соломонове (1,1-20)
1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева, 2. да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3. да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4. да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6. да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11. ако би рекли: „Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме ни за што; 12. прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13. свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14. бацаћеш ждреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свема;" 15. сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18. а они вребају своју крв и заседају својој души. 19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.


Уторак (понедељак, среда, четвртак)

Песма прва
Ирмос, глас 6: помоћник и заштитник у спасаењу беше ми Бог мoј кога ћу прослављати; Бога оца мог кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Кајиново убиство је прошло. А ја сам угађајући телу, својевољно бејах убица савести, и ратовао сам против ње мојим делима.

Не удостојах се, Исусе, Авељове праведности, нити Ти икада принесох пријетан дар нити богоугодна дела, нити чисту жртву, нити безгрешан живот.

О јадна душо, као Кајин и ми заједно приносимо Творцу свих нечиста дела, грешну жртву и некористан живот, због чега се и осудисмо.

Блато си оживео, Саздатељу, и створио ми тело, кости дисање и живот. Но, о Створитељу, избавитељу и судијо мој, прими мене који се кајем.

Исповедам ти, спаситељу, грехе које учиних и ране душе и тела мог, које као унутрашње убиствене помисли разбојнички навалише на мене.

Ако и сагреших, Спаситељу, али знам да си човекољубац, да топло милујеш и милостиво сажаљеваш, оне који плачу и као отац притичеш у помоћи призиваш заблуделог.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостива дај ми сузе смирења.

Богородичан
Сада и свагда и у све векове. Амин
Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: Чуј ме небо, ја вапијем и певам Христу који је примио тело од Дјеве.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Грех ми саши кожне хаљине, лишивши ме прве Богом изаткане одеће.
Огрнут сам одећом стида као смоквиним лишћем, због изобличења мојих самовољних страсти.

Обукох се у срамну и стидну окрвављену хаљину, провођењем страсног и лакомног живота. Упадох у страсну пропаст и телесну трулеж и отада до сада ђаво ми досађује.

Спаситељу, сујетном и лакомном животу придружио сам неуздржаност и натоварио на себе тешко бреме греха.

Украсих телесни лик различитим нечистим помислима и осудих се.
Бринући се постојано само о спољашњем украсу, презрех унутрашњи богодани храм.

Страстима сахраних доброту првосазданог лика, но Ти је потражи и нађи као некада драхму.

Сагреших и као грешница вапијем ти: очисти ме, Спаситељу, очисти, јер Ти нико од Адамових потомака не сагреших као ја.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Једнога у три лица, тебе Бога свих опевам: Оца и Сина и Светога Духа.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин
Пречиста Богородице Дјево, једина свеслављена, срдачно моли да се спасемо.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: На чврстом камену твојих заповести, утврди, Христе мој разум.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Стекох Тебе, извор живота и уништитеља смрти, и из срца мог прије краја живота вапијем Ти: сагреших, очисти ме и спаси.

Сагреших Господе, сагреших Теби. Очисти ме јер нема мећу људима грешника кога не превазиђох у гресима.

Подражавах, Спаситељу, блудни живот као они у доба Ноја, који заслужише осуду потопом.

Подражавала си, душо, Хаму оцеубици и ниси покрила срамоту ближњега, повративши се и гледајући га заспалог.

Бежи, душо моја, од греха као Лот од пожара, избегни содомски и гоморски и сваки пламен неразумне жеље.

Смилуј се, Господе, смилуј на мене који ти вапијем, када дођеш са твојим анђелима да даш свима према заслуженим делима.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Истинита и нестворена Тројице, вечно биће, у Тројици опевана лицима спаси нас који се са вером клањамо сили Твојој.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин
о Богомати, као Дијева у одређено време родила си вечног Божијег Сина. О дивнога чуда, како си дојећи остала девојка.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Када чу пророк за твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас твој и предадох се; слава Твојој сили, Господе.

Помијул ме, Боже, помилуј ме.

Бди, о душо моја, и буди храбра као некад велики међу патријарсима, држи се паметно законитих дела и буди мудра, гледајући Бога. И тада ћеш достићи светлосту непролазном мраку и бићеш велики добитник. Велики међу дванаест патријарха изводи децу. Он тајно учврсти, душо моја, теби лествицу молитвеног успона, поставивши премудро децу као темељ а степенице као успињање.

Подржавала си, душо, омрзнутог Исава и продала твоме кушачу првенство прве красоте и отпала си од отачке молитве, и два пута си погрешила делом и разумом, зато се сада покај. Едом се Исав назва ради крајне похотљиве природе, јер неуздржањем увек је успаљив и насладама нечист. Едом наиме значи: душа распаљива блудним гресима.

О душо моја, чула си Јова на ђубришту како се оправдао, али његову храбру борбу ниси следила; ниси имала чвсто држање у свемушто си знала и чиме си се саблазнила, него си се показала као неподношљива.

Који је био први на висини, сада је у гноју на ђубришту; који је имао много деце, сада је без деце и одједном без дома. Палата му беше ђубриште и сав беше у ранама.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Тебе, једног Тројичног Бога, нераздељеног природом, несливеног лицима, славимо као јединог Цара на престолу и узносимо ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин
И рађаш и дјевујеш и у оба случаја природом остајеш дјевојка. Онај који се родио (од тебе) обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила. Бог где хоће побеђује природни поредак, јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче мене који раним после ноћи и молим Те, просвети и упути на заповести Твоје, и научим ме, Спаситељу да извршавам Твоју вољу.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Чула си, душо, како су речни валови носили Мојсеја у ковчежићу, као у палати, када је бежао од извршења страшне одлуке фараонове. Слушала си негда, јадна душо, како мајка, жртвујући своје неодрасло мушко дете, учини дело мудрости, јер је оно постало велики Мојсеј; па користи, душо, ову поуку.

Изранављена ума, јадна душо, ниси убила као велики Мојсеј Египћанина; зато реци на који начин да се покајањем уселиш у пустињу.

Велики Мојсеј се уселио у пустињу; пожури, дакле, и подражавај његов живот да и ти, душо, видиш јављање Бога у купини.

Мојсијев жезл, који је ударио у море у виду божанственог крста и отворио морску дубину, прихвати и ти, душо, јер њиме можеш велике ствари учинити.

Арон принсе Богу безгрешни и истинити огањ, но Офини и Финес, као и ти душо, приношаху Богу ђавољи оскрнављен живот.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Славим Тебе, Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, сина и Сине и Душе, јединице по суштини, којој се свагда клањамо.

Богородичан
и сада и свагда и у све векове. Амин
У теби, вечна Мати Дево, обуче се у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: свим срцем својим завапих из подземног пакла милостивном Богу, и из погибли изведе живот мој.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Спаситељу, таласи мојих грехова од једном ме покрише, као што се негда у Црвеном мору склопише и покрише Египћане и војводе.

Неразумни прохтев имала си, душо, као раније Израјиљ, јер си Божанску храну користила за лакомо страсно преједање. Више си ценила, душо, изворе хананејсих мудраца него воду из камена, из кога се као чаша премудрости пролива река богословља.

Месо свиње и мачке и египатску храну унапред си осудила, душо моја, више што негда неразумни људи осудише небеску храну у пустињи.

Ударивши Мојсеј, слуга твој, жезлом камен, претсказа твоја живоносна ребра, из којих сви захватамо, Спаситељу, пиће живота.

Испитуј, душо, и пази као Исус Навин каква је обећана земља и усели се у њу испуњавајући закон.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Истина сам неразделна Тројица, раздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говоре Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин
Твоја утроба роди нам бога слична нама; њега као творца свих моли Богородице, да се твојим молитвама оправдамо. Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо, чинисмо безакоње и неправду пред Тобом, јер нити држисмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ковчег је ношен на коленима и кад волови потегуше на средину, онај који иђаше за њим само се дотаче њега и изли се на њ Божији гњев; зато избегавај, душо, такву слободу и часно поштуј што је Божије.

Слушала си за Авасалома како устаде против закона и сазнала си за његова нечиста дела којима обавести оца Давида; но и ти си подражавала његове нечисте страсти и погубна стремљења. Подчинила си, душо, твоје слободно достојанство своме телу и нашла си оног Ахитофела ђавола и примила си његов свет; но ово избриса сам Христос, да се ти на сваки начин спасеш.

Чудесни Соломон, прему
дрошћу благодати испуњен, учини једном пред Богом зло дело
отступи од њега. Душо ти си се њему твојим проклетим животом уподобила.

Вучен својим страстима, упрљах се страстима. О тешко мени! Љубитељ премудрости, љубитељ распусних жена би отстрањен од Бога. О душо, ти си га свесно подражавала нечистим страстима насладе.

Следила си, душо, Повоама, који није послушао завет очев, и злога слугу Јеровоама, ранијег отступника; но бежи од овог подражавања и завапи Богу: сагреших, помилуј ме.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Истинита, нераздељна Тројице, једносушна и једно биће, светлости и светлост и свети три, у једном светом опева се Бог Тројица; но, душо, опевај, прослави Бога, који је живот свих.

Богородичан
Сада и свагда и у све векове. Амин
Певамо Ти, славимо Те, клањамо Ти се, Богомати, јер си родила једнога од нераздељне Тројице, Христа Бога, и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Њега, кога славе небеске војске и пред којим дрхте херувими и серафими, свако биће и сва створења опевајте, славите и узносите у све векове.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Ти си, душо, подражавала Озију, зато си навукла на себе двоструку губу, јер си измишљала и чинила незамислива безакоња; окани се њих и пожури покајању.

О душо, слушала си Ненивићане како су се кајали пред Богом у покајничкој одећи и посути пепелом; а ти не само да их ниси подражавасла него си се показала гором од свих, јер си грешила пре закона и под законом.

Слушала си, душо, како Јеренија у блатњавој јами за градом Сијоном ридајући јецаше и сузе проливаше; подражавај, душо, његов плачевни живот и спасћеш се.

Чувши за проповедање покајања Ниневићанима, Јона побеже у Тарсис. Но сазнавши за Божије милосрђе, ревноваше као пророк, иако се не слагаше са њима.

Чула си, о душо, за Данила у јами како затвори уста зверима и сазнала си како младић за време Азарија вером угасише пламен у усијаној пећи.

Све ти предочих, душо, из Старога завета; по угледу подражавај богољубива дела праведника и избегавај даље ђавоља дела.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Беспочетни Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, Родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, и живи и творачки Душе, јединице Тројце помилуј ме.

Богородичан
И сад и свагда и у све векове. Амин
Како од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе, истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: недостижно је бесемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рођење мења законе природе; зато је као Богоневесну Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Христос би кушан, ђаво га кушаше говорећи му да камење претвори у хлеб, одведе га на гору да за трен ока види сва царства света. Побој се, душо, да небудеш уловљена, отрезни се и стално се моли Богу.

Грлица која воли пустињу, глас онога који виче у пустињи објави Христово јеванђеље проповедајући покајање, а Ирод чињаше безакоње са Иродијадом; зато пази, душо моја, да се не ухватиш у греховну мрежу, него заволи покајање.

У пустињи се усели благодатни Претеча, и сва Јудеја и Самарија чувши то, хитаху и исповедаху своје грехове, крштавајући се свесрдно; а ти, душо, ниси их подражавала.

Частан брак и чисту одају Христос негда Благослови, и једући као човек на свадби у Кани, претвори воду у вино и учини прво чудо, да би се и ти, душо, изменила. Раслабљеног Христос оснажи тако да је понео своју постељу; умрлог младића, удовичиног сина васкрсе и исцели капетановог слугу, и показа се Самарјанки; и у духу службу теби, душо, јасно показа.

Крвоточиву Господ исцели дотицањем краја његове хаљине, губаве излечи слепе и хроме обасјавши оздрави, а глуве и неме и погрбљене речју исцели, да би се и ти, јадна душо, спасла.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Оца прослављамо, Сина узносимо, Божанском Духу истинитом се поклањамо
Тројици нераздељеној, јединици по природи, као светлост и светлостима и животу и животима, животворцу и просветитељу свих крајева света.

Богородичан
и сада и свагда и у све векове. Амин
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он Тобом вечно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљење непријатеље држи у послушности.

Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас.
Часни и најблаженији оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.

Ирмос, глас 6: Недосежно и безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађење мења законе природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо сада.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Светих дванаест мученика. Светих дванаест мученика, што пострадаше у време цара Диоклецијана. Први из њих, Памфил, презвитер цркве у Кесарији Палестинској, човек учен и благочестив, исправи текст Новог Завета од грешака разних преписивача; сам преписиваше ову спасоносну књигу и даваше онима који то жељаху. Други би ђакон Валент, стар годинама и сед мудрошћу. Он би одличан познавалац Светог Писма, и знађаше ово готово наизуст. Трећи би Павле, муж честан и угледан, који једном пре тога би бацан у огањ за Христа. Уз то, још пет браће, по телу и духу, родом из Мисира, враћаху се са осуде из рудника Киликијских у своју отаџбину, но на капији града Кесарије рекоше да су хришћани, због чега дођоше пред суд. На питање како им је име, рекоше: „Незнабожачка имена која нам је мајка дала, одбацили смо и назвали смо се Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило“. На питање, одакле су, рекоше: „Из Горњег Јерусалима“. Сви ови бише посечени, а с њима пострада и младић Порфирије, који потражи тела њихова да сахрани. Овај у огњу изгори. Још и Селевкије, који приђе и пољуби мученике пре него мач паде на главу њихову. Селевкије пре тога би официр. Још и старац Теодул, слуга римског судије, који при спроводу пољуби једнога мученика. Најзад и Јулијан, који мртва тела мученичка целиваше и хваљаше их. И тако дадоше мало за велико, и јевтино за драгоцено, и смртно за бесмртно, и преселише се ка Господу 308. године.

2. Свети Марут. Свети Марут, епископ града Тагрита у Месопотамији. Славан због вере и доброте. Марут ублажи гнев персијског цара Издегерда према хришћанима, испроси од њега мошти четири стотине мученика у Персији, и основа нарочити град, Мартиропољ, где положи те свете мошти. У томе граду и он сконча свој земаљски пут 422. године и пресели се ка Господу.

3. Свети преподобномученик Роман. Прост и неписмен сељак из Карпениса. Сазнавши о јунаштву и слави мученика Христових, млади Роман пожели и сам мучеништва. Оде у Солун где почне на улици хвалити веру Христову, а Мухамеда називати баснословцем. Турци га страшно намуче, па га продаду неком капетану галије. Хришћани га откупе од капетана и пошаљу на Свету Гору где Роман постане монах код чувеног старца Акакија. Но он је и даље желео мучеништва за Христа. С благословом старца оде у Цариград, направи се сулуд и почне водити псето кроз улице турске. На питање шта то ради, Роман одговори да он храни то псето као што хришћани хране Турке. Турци га баце у сув бунар где је без хлеба провео четрдесет дана. Потом га изваде и посеку. Из његовог тела три дана избијала светлост. Неки Енглез узме тело и однесе у Енглеску. А монах неки умочи пешкир у крв мученика. Тај пешкир се и данас чува у манастиру Дохијару. Пострада овај славни Христов војник 1694. године.

Мученици Христови, благородно цвеће,
Што никад и за никад увенути неће.
Мученици Христови, живи зимзелени,
Што се к небу пружасте, крвљу обојени.
Мученици Христови, мириси тамјана,
и кандила јелејна, Богом обасјана.
За красотом Христовом трком потекосте,
У Рају се са Христом навек састадосте.
Свет ћe бити и не бити, a ви ћете бити.
У Рају се c Господом вечно веселити.

РАСУЂИВАЊЕ
У ливади најважнија је трава. У њиви жито. У градини зелен. Нико се не хвали оградом ливаде више него сеном. Нити се ко хвали колибом на њиви више него житом. Нити се ко хвали јендецима у градини више него поврћем. Што се људи хвале државама? И друмовима у држави? И јендецима по ивицама државе? И градовима по држави? И свим осталим што није важније од ограде у ливади, нити од колибе у њиви, нити од јендека у градини, кад се сравни са главним усевом, са људима? Нису људи ради државе, но држава ради људи. Христос није дошао да спасава државе него људе. Од добрих грађана држава добија цену. А шта добијају зли људи од велике државе? Трње у пространој њиви!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како се по тамним ноћима сам у горама моли за спасење моје и твоје и свих људи и то:
1. како уздиже руке к небу, како се савија до земље и како клечи на молитви многе ноћи, на молитви за спасење моје и твоје и свих људи,
2. како се зноји на молитви и плаче за спасење моје и твоје и свих људи,
3. како бди и бодрствује на молитви и мучи Своје тело без сна и одмора за спасење моје и твоје и свих људи.


БЕСЕДА
о страшном камену
Сваки који падне на тај камен разбиће се;
а на кога он падне сатрће га. (Лк. 20, 18)

Камен темељац је Христос Господ. Јуда је пао на тај камен, и разбио се. Ирод је пао на тај камен, и разбио се. Јулијан Одступник пао је на тај камен, и разбио се. Арије је пао на тај камен, и разбио се. Одрицатељи и ругатељи Христа падају на тај камен, и разбијају се као грнчарски судови.
На Содом и Гомор пао је тај камен, и Содом и Гомор сатрли су се. На Мисир пао је тај камен, и Мисир се сатро. На Јерусалим је пао тај камен, и Јерусалим се сатро. На народ јеврејски пао је тај камен, и народ јеврејски се у комаде распрштао. На многа грешна колена и царства пао је тај камен, и та грешна колена и царства распала су се у прах и пепео.
Седамдесет и седам пута, и више, Господ опрашта грешницима, но ако и преко тога грешници остану грешници, хоће ли их Господ насупрот њихове воље спасавати? Неће, јер то није начело спасавања људи. Начело је да људи драговољно пристану на спасавање од стране Бога. Ако људи седамдесет и седам пута, и више, неће да пожеле спасење од Бога, онда и Бог неће. Онда се људи разбијају о камен, мимо кога се не може проћи, и сатиру се каменом, који су издигли да баце далеко од себе. Зар се може рећи да је немилостив Бог, који је покајаног разбојника на крсту спасао? Зар се може рећи да је неправедан кад је предао пропасти разбојника који му се и на самртном часу ругао?
Господе свесилни, спаси нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024