МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Петак седмице блудног сина
08.02.1868
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1868.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8  ▶ Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 70 (2,7-17)
7. Браћо, не пишем вам заповест нову, него заповест стару коју имасте од почетка. Заповест стара јесте реч коју чусте од почетка. 8. Опет вам пишем заповест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и светлост истинита већ сија. 9. Онај који говори да је у светлости, а мрзи брата свога, у тами је све до сада. 10. Онај који љуби брата свога, у светлости пребива, и саблазни у њему нема; 11. а који мрзи брата свога, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслепи очи. 12. Пишем вам, дечице, да су вам опроштени греси ради имена Његова. 13. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте победили нечастивога. Писах вам, децо, јер сте познали Оца. 14. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и реч Божија у вама пребива и победили сте нечастивога. 15. Не љубите света ни што је у свету. Ако неко љуби свет, љубави Очеве нема у њему; 16. јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од света. 17. И свет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавек.

Јеванђеље Марко, зачало 63. (14,3-9)
3. И кад он беше у Витанији у кући Симона губавога и сеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоценог нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу. 4. А беху неки који негодоваху међу собом говорећи: „Зашто се тај мирис просипа тако? 5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И викаху на њу. 6. А Исус рече: „Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дело на мени. 7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 8. Она је учинила што је могла; помазала је унапред тело моје за погреб. 9. Заиста вам кажем: Где се год буде проповедало јеванђеље ово по свему свету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије. Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.

2. Преподобни Симеон Ветхи. Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.

3. Свети Давид, цар грузијски (1089-1130). Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Свет je овај туђин, a ми изгнаници,
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца c тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ћe ублажит духове јуначке
Туђини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
To што јутром пише, то вечером брише.
A царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ’ није туђе,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
O пречудни свете, o страшни кавезе!
Ko je c’ Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког и свега,
Taj нит’ c тобом иде, нит’ од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе.

РАСУЂИВАЊЕ
Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики говорио је: „Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин.“ Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:
1. као пророка који је јасно прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,
3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.

БЕСЕДА
о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта? (Лк. 7, 49)

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан одувек и заувек.
Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.
О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом – и он прочује; грбавом – и он се исправи; крвоточном – и он оздрави; лудом – и он се опамети; поседнутом ђаволима – и он се ослободи; блудници – и она се очисти; мртвоме – и он оживи!
Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири – многи греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају – ти грозни синџири греха.
Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.
Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024