МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Понедељак месопусне седмице
06.02.1866
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1866.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6  ▶ Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 71 (2,18-29; 3,1-10)
18. Децо, последњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је последњи час. 19. Од нас изађоше, али не беху од нас; јер да беху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас. 20. А ви имате Помазање од Светога и знате све. 21. Не писах вам зато што не знате истину, него што је знате, и да никаква лаж није од истине. 22. Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина. 23. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца. 24. Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане то што од почетка чусте, и ви ћете остати у Сину и у Оцу. 25. А ово је обећање које нам Он обећа, живот вечни. 26. Ово вам написах о онима који вас варају. 27. А ви, Помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто Помазање учи о свему, и истинито је и није лаж, и као што вас научи, останите у њему. 28. И сада, дечице, останите у њему да када се јави имамо светлост, и да се не постидимо пред њим о Доласку његовом. 29. Ако знате да је Он праведан, знајте да је сваки који твори правду од њега рођен. 1. Видите колику нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато нас свет не познаје, јер њега не позна. 2. Љубљени, сада смо деца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видети као што јесте. 3. И сваки који ову наду има у њега, очишћава себе, као Он што је чист. 4. Сваки који чини грех и безакоње чини; а грех јесте безакоње. 5. И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у њему нема. 6. Сваки који у њему пребива не греши; сваки који греши није га видео нити га је познао. 7. Дечице, нико да вас не вара: који твори правду праведан је, као што је Он праведан; 8. Онај који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља. 9. Сваки који је рођен од Бога не чини грех, јер семе Његово остаје у њему, и не може грешити, јер је од Бога рођен. 10. По овоме се познају деца Божија и деца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата свог.
Јеванђеље Марко, зачало 49 (11,1-11)
1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих 2. И рече им: „Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 3. И ако вам ко рече: 'Шта то чините?' кажите: 'Господу је потребно'; и одмах ће га послати амо." 4. А они отиђоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га. 5. А неки од оних што стајаху онде рекоше им: „Шта то чините и дрешите магаре?" 6. А они им рекоше као што им заповеди Исус; и оставише их. 7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и уседе на њега. 8. А многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвећа, и простираху по путу. 9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: „Осана! Благословен који долази у име Господње! 10. Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње. Осана на висини!” 11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобна Ксенија. Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него, да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. Иако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти (+ 450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцељење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.

2. Свети мученик Вавила. Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у III веку.

3. Преподобни Македоније. Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.

4. Преподобни Филон, епископ кипарски. Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позван у Рим да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над песмама. Упокојио се мирно у V веку.

5. Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац. Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп где се и упокојио у XVI веку.

Девица Ксенија, као и Агнија,
Ил’ преславна Текла ил’ Анастасија,
He хте да се веже за мужа тљенога
Но женика нађе Христа бесмртнога.
Свом душом заволи Његову красоту
И милост и нежност и сјајну чистоту,
Па дом сенаторски и богатство ма’ну
Кад joj Сунце Правде у души ограну.
Душа! душа! душа! невеста је права
A тело је худо ко пролазна трава.
Па невесту поче Ксенија красити!
И молитвом многом мити и хранити,
Да невеста буде небеска прилика.
Мила, и достојна небеског Женика.
Труд Ксеније свете Женику пријаше,
дарима је многим чудним дариваше.
Кад joj душа чиста над телом завлада,
Спокојна ко цар освојеног града,
Увенча је Господ венцем бесмртности,
Уведе у чертог вечите радости,
Тамо где анђели Творцу песму поју,
Тамо Господ прими и невесту Своју.

РАСУЂИВАЊЕ
У наше дане често се чује од родитеља реч: хоћемо да осигурамо живот своме детету! Зато се труде трудом премногим, нагомилавају богатство, често и неправедно, школују дете своје за оно звање које доноси највише телесне сигурности и материјалне користи. И то чине назови хришћани! Они то чине зато што је њихов појам и о правом животу и о правом осигурању живота – погрешан. А ево како права хришћанка спрема свога сина за прави живот: на смрти блажена Ефросинија говорише своме сину, Клименту Анкирском: „Учини ми част, о сине мој, и мужествено стани за Христа, и исповеди Га крепко и непоколебљиво! Ја се надам, о срце моје, да ће на теби скоро процветати венац мучеништва, и у част моју и за спасење многих… Не бој се ни претњи, ни мача, ни рана, ни огња. Ништа да те не одвоји од Христа, но гледај к небу, и отуда очекуј велику и вечну и богату награду од Бога. Бој се Божјег величанства, страши се Његовог Суда, трепери од Његовог свевидећег ока, јер они који се Њега одрекну, примиће огањ неугасиви и црва неусипног. Ово нека ми буде награда од тебе, сине мој слатки, за муке моје порођајне и трудове око васпитања твога – да се назовем мати мученикова… Крв, примљену од мене, не штеди но пролиј, да од тога и ја примим почаст. Подај тело на муке, да се од тога и ја зарадујем пред Господом нашим, као да сам и сама за Њега пострадала“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као учитеља и то:
1. као учитеља који учи како човек треба да мисли, да би се спасао,
2. као учитеља који учи како човек треба да говори, да би се спасао,
3. као учитеља који учи како човек треба да делује, да би се спасао.

БЕСЕДА
о највидовитијем Пророку

Зашто зло мислите у срцима својијем? (Мт. 9, 4)

Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024