МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 36. по Духовима
(Поново се чита 31. седмица)
Петак
06.02.1864
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1864.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6  ▶ Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 58 (1,1-2; 10-12; 2,6-11)
1. Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расијању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији: 2. по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: благодат и мир да вам се умножи.

10. О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати; 11. испитујући у које или какво време јављаше Дух Христов који беше у њима, унапред сведочећи за Христова страдања и за славе после тога. 12. Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповедаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити.

6. Јер стоји у Писму: „Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцени; и ко у њега верује неће се постидети.” 7. Вама је, дакле, који верујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стена саблазни; 8. који се и спотичу о њега противећи се речи, на што су и опредељени. 9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју; 10. који некад не бесте народ, а сада сте народ Божији; који не бесте помиловани, а сада сте помиловани. 11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 53 (12,1-12)
1. И поче им говорити у причама: „Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође време, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другог слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другог, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: 'Постидеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: 'Ово је наследник, ходите да га убијемо, и наше ће бити наследство.' 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда." 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: 'Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла;' 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

Охридски пролог
1. Преподобна Ксенија. Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него, да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. Иако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти (+ 450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцељење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.

2. Свети мученик Вавила. Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у III веку.

3. Преподобни Македоније. Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.

4. Преподобни Филон, епископ кипарски. Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позван у Рим да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над песмама. Упокојио се мирно у V веку.

5. Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац. Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп где се и упокојио у XVI веку.

Девица Ксенија, као и Агнија,
Ил’ преславна Текла ил’ Анастасија,
He хте да се веже за мужа тљенога
Но женика нађе Христа бесмртнога.
Свом душом заволи Његову красоту
И милост и нежност и сјајну чистоту,
Па дом сенаторски и богатство ма’ну
Кад joj Сунце Правде у души ограну.
Душа! душа! душа! невеста је права
A тело је худо ко пролазна трава.
Па невесту поче Ксенија красити!
И молитвом многом мити и хранити,
Да невеста буде небеска прилика.
Мила, и достојна небеског Женика.
Труд Ксеније свете Женику пријаше,
дарима је многим чудним дариваше.
Кад joj душа чиста над телом завлада,
Спокојна ко цар освојеног града,
Увенча је Господ венцем бесмртности,
Уведе у чертог вечите радости,
Тамо где анђели Творцу песму поју,
Тамо Господ прими и невесту Своју.

РАСУЂИВАЊЕ
У наше дане често се чује од родитеља реч: хоћемо да осигурамо живот своме детету! Зато се труде трудом премногим, нагомилавају богатство, често и неправедно, школују дете своје за оно звање које доноси највише телесне сигурности и материјалне користи. И то чине назови хришћани! Они то чине зато што је њихов појам и о правом животу и о правом осигурању живота – погрешан. А ево како права хришћанка спрема свога сина за прави живот: на смрти блажена Ефросинија говорише своме сину, Клименту Анкирском: „Учини ми част, о сине мој, и мужествено стани за Христа, и исповеди Га крепко и непоколебљиво! Ја се надам, о срце моје, да ће на теби скоро процветати венац мучеништва, и у част моју и за спасење многих… Не бој се ни претњи, ни мача, ни рана, ни огња. Ништа да те не одвоји од Христа, но гледај к небу, и отуда очекуј велику и вечну и богату награду од Бога. Бој се Божјег величанства, страши се Његовог Суда, трепери од Његовог свевидећег ока, јер они који се Њега одрекну, примиће огањ неугасиви и црва неусипног. Ово нека ми буде награда од тебе, сине мој слатки, за муке моје порођајне и трудове око васпитања твога – да се назовем мати мученикова… Крв, примљену од мене, не штеди но пролиј, да од тога и ја примим почаст. Подај тело на муке, да се од тога и ја зарадујем пред Господом нашим, као да сам и сама за Њега пострадала“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као учитеља и то:
1. као учитеља који учи како човек треба да мисли, да би се спасао,
2. као учитеља који учи како човек треба да говори, да би се спасао,
3. као учитеља који учи како човек треба да делује, да би се спасао.

БЕСЕДА
о највидовитијем Пророку

Зашто зло мислите у срцима својијем? (Мт. 9, 4)

Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024