МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 36. по Духовима
(Поново се чита 31. седмица)
Субота
10.02.1850
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1850.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10  ▶ Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 273 (5,14-23)
14. Молимо вас пак, браћо, саветујте неуредне, тешите малодушне, подржавајте слабе, будите великодушни према свима. 15. Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и међу собом и према свима. 16. Радујте се свагда, 17. молите се без престанка, 18. на свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу. 19. Духа не гасите, 20. пророштва не презирите, 21. све испитујте, добра се држите, 22. од зла у сваком виду уклањајте се. 23. А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 84 (17,3-10)
3. Пазите на себе! А ако ти сагреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му. 4. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: „Кајем се”, опрости му. 5. И рекоше апостоли Господу: „Дометни нам вере!” 6. А Господ рече: „Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: 'Ишчупај се и усади се у море!' - и послушао би вас. 7. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: 'Ходи и одмах седи за трпезу?" 8. Зар му неће рећи: "Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па после ти једи и пиј?' 9. Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам. 10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: 'Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.'”

Охридски пролог
1. Преподобни Јефрем Сирин. Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего. Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.

2. Преподобни Исаак Сирин. Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса, он би изабран за епископа нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око стотину беседа о духовном животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи, као што је био свети Симеон Дивногорац, тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века.

3. Преподобни Паладије, пустињак сиријски. Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у IV веку.

4. Преподобни Јефрем Печерски (+ 1096. године). Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.

У Јефрема срце гори
Од љубави према Христу,
A Јефремов језик збори
Јеванђелску мудрост чисту.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна!
Покајањем Јефрем дише,
Покајање плачем јавља,
„Покајте се!“ Јефрем пише
„Покајнике Бог прославља!“
Дивни вођа и учитељ,
И животом и књигама,
Јефрем – тужним’ утешитељ
A бич страшни безбригама,
Према другим мед милости,
Према себи мач строгости.
Јефремом се Црква дичи,
Ангели га братом зову,
To Јефрему и приличи,
Умилноме богослову.
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Сина.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна,
Молитвеник даноноћни,
Јефрем монах многомоћни!
Према себи мач строгости,
Према другим мед милости!
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Cинa.

РАСУЂИВАЊЕ
Одсуство зависти код светитеља јесте једнако поражавајућа и дивна појава. Не само да светитељи нису дозвољавали да завист заплени њихово срце, него су се свим силама трудили да другове своје узвисе а себе умање. Када је једном св. Иларион Палестински посетио св. Антонија у Мисиру, св. Антоније узвикне: „Добро дошао, Даницо звездо јутарња!“ На што св. Иларион одговори: „Здраво да си и ти, светли стубе, што подржаваш васиону!“ Кад су св. Макарија хвалили као монаха, одговори светитељ: „Опростите, братије, ја нисам монах, али сам видео монахе!“ Кад су неки говорили св. Сисоју да је он достигао св. Антонија у савршенству, одговори Сисоје: „Кад бих ја имао само једну мисао Антонијеву, ја бих био сав као огањ!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као слугу и то:
1. како Он драговољно сиђе међу људе, да буде слуга свима,
2. како Он никоме не отказа добру услугу која се од Њега захтевала,
3. како Он невидљиво и ћутљиво и данас као и одувек служи васцелом свету.

БЕСЕДА
о Човеку кога нико не зна

Ко си ти? И рече им Исус: почетак. (Јов. 8, 25)

Господ Исус је почетак стварања, почетак обнављања, почетак спасавања, почетак васкрсења и славе бесмртне.
Где год се неко зло у свету жели искоренити, Он је почетак. Без Њега се не може. Где год се неко добро у свету жели назидати, Он је почетак. Без Њега се не може. Жели ли се искоренити неслога и злоба у породици, у селу, у граду, у васцелом свету, без Њега се не може. С Њим се мора почети. Жели ли се унети добра воља, мир, љубав и слога у породици, у селу, у граду, у народу, у васцелом свету, без Њега се не може. Он је почетак.
Зашто се без Христа не може зло искоренити, нити добро насадити? Зато што је свако зло од греха, а грехе једини Он може опраштати. Када Он, и само Он, опрости грех, онда је грех ишчупан из корена. А никакво добро не може се без Њега насадити зато што је у Њега сва ризница добра, све семе добра. Једини је Он сејач добра по њиви света.
Апостол Павле, који је све ово појмио боље од нас, вели:
Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филиб. 4, 13) а без Исуса Христа ко може почети лечити себе од зла, лечити друге од зла, и усађивати добро у себе, и усађивати добро у друге? Нико, ваистину нико.
Зато, браћо, ако смо решени зло искорењивати у себи и у другима, и место зла добро усађивати у себе и у друге, почнимо с почетком, то јест почнимо са победитељем зла и сејачем добра – са Господом Исусом Христом.
О Господе Исусе Христе, буди нам Ти почетак у свакој борби против зла, и у сваком добром делу. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024