МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Среда сиропусне седмице
18.02.1841
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1841.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18  ▶ Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља


На 6. часу
Књига пророка Јоила (2,12-26)
12. Зато још говори Господ: обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. 13. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. 14. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и наљев за Господа Бога вашега. 15. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. 16. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиде из своје клети и невеста из ложнице своје. 17. Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу свом, и не дај наследства свог под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: „Где им је Бог?” 18. И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. 19. И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: „Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима. 20. Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суху и пусту, предњу чету његову у источно море а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов, и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.” 21. Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари. 22. Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју. 23. И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. 26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.


На вечерњи
Књига пророка Јоила (3,12-21)
12. Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо. 13. Замахните српом, јер је жетва узрела; ходите, сиђите, јер је тисак пун, каце се преливају; јер је злоћа њихова велика. 14. Гомиле, гомиле у долини судској; јер је дан Господњи близу у долини судској. 15. Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост. 16. И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште своме народу и крепост синовима Израиљевијем. 17. И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој гори својој; и Јерусалим ће бити свет, и туђинци неће више ићи по њему. 18. И тада ће горе капати слатким вином, и хумови ће се топити од млека, и свијем потоцима Јудинијем тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњега и натопиће долину Ситим. 19. Мисир ће опустети, и Едомска ће бити пуста пустиња за насиље учињено синовима Јудинијем, јер пролише крв праву у земљи њиховој. 20. А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена. 21. И очистићу крв њихову, које не очистих; и Господ ће наставати у Сиону.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Агатија. Ова славна девица и мученица Христова роди се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних. Када цар Декије подиже гоњење на хришћане, би и Агатија света ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена. Виде судија Агатију, прекрасну у лицу, и пожели је имати за жену. Када он то предложи Агатији, одговори му Агатија да је она невеста Христова, и да не може бити неверна своме обручнику. Судија је стави на тешке муке: Агатија буде шибана, ругана, уз дрво везивана и бијена до крви. По том јој судија поново посаветује, да се одрекне Христа, и да тако избегне даље муке, на што невеста Христова одговори: „Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама“. Тада мучитељ нареди те јој се одсеку женске груди, па је онда баце у тамницу. У тамници јој се јави свети апостол Петар и поврати јој целост телесну и здравље. Поново би изведена на мучење, и поново бачена у тамницу где и предаде душу своју Богу, 251. године у граду Катани, а у време цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пође да заграби имање њено. Но успут се разбесне коњи под њим и под војницима, те га свега изгризу по лицу, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо постиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом.

2. Света мученица Теодула. Пострадала за Христа у време Диоклецијана, нечастивог цара римског. При мучењу, Теодула уразуми једног од мучитеља, Еладија, и приведе га вери Христовој. Када Еладије јавно исповеди своју веру у Христа, би мачем посечен. Теодула се држаше врло храбро на суду, због чега је судија назва безумном. Рече му на то Теодула: „Безумни сте ви који заборависте јединог истинитог Бога, па се клањате мртвом камењу“. Судија је врже на муке љуте које Теодула јуначки издржа, и својим јунаштвом на мукама многе задиви и ка Христу обрати. Међу онима беху и два угледна грађанина, Макарије и Евагрије. Са овом двојицом и многим другим Теодула би бачена у усијану пећ где чесно сви скончаше и Христовог се царства удостојише.

3. Свети Полиевкт, патријарх цариградски (+ 970. године). Због свог високог ума, ревности верске и часноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крсти 957. године. Патријарх ју је крстио, а цар јој био кум. Пророчки јој рекне свети Полиевкт: „Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела светлост и одбацила таму, благосиљаће те синови руски до последњег колена“. Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на престолу патријаршијском до своје смрти 970. године.

Тамна је тамница, светла мученица,
У тами се сија света Агатија,
Над тамницом двори, светлошћу облити,
Ту мучитељ живи, срамотом покрити,
Агатији деви нове муке смишља,
Мрачан сред светлости, мучи се, премишља..
Ko сe c Христом венч’о, тамница му сјајна,
A душману правде – палата очајна!
Тамна је тамница, светла мученица,
Чим је Христа чула света Теодула,
За Христом је пошла, чиста голубица.
Због Христа је руља у тму низринула,
Ал’ весела стоји света Теодула,
Ал’ весела стоји, никог се не боји.
Док душмани њени злобом испуњени,
Сред дворова бајних бедници очајни,
Само o злу мисле, само злоби служе,
И све им je празно, и на све се туже,
Јер немају Бога, јер Христа не знају,
Све тајне живота погрешно читају!

РАСУЂИВАЊЕ
Питали монаси великога авву Исхириона:
– Шта смо ми урадили?
– Ми смо испуњавали заповести Божје, – одговори Исхирион.
– А шта ће радити они што после нас дођу?
– Они ће радити ово што ми радимо, но упола мање.
– А они после њих?
– Они при свршетку времена неће никако држати монашко вежбање, но њих ће постићи такве напасти и таква искушења, да ће они кроз трпљење тих напасти и искушења показати се у царству Божјем већим од нас и од отаца наших.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као јединог истинитог просветитеља и то:
1. као просветитеља сваког појединог човека,
2. као просветитеља, следствено, и друштва и васцелог човечанства,
3. као просветитеља који осветљава непролазном светлошћу и ум
и срце и вољу човекову.

БЕСЕДА
о смрти као спавању

Лазар, наш пријатељ, заспа;
него идем да га пробудим. (Јов. 11, 11)

Господар живота назива смрт спавањем. О каква неисказана утеха за нас! О каква слатка новост за свет! Смрт телесна, дакле, не значи уништење човека него само заспалост од које може пробудити Онај који је и прву прашину пробудио у живот речју Својом.
И кад Господ викну: Лазаре! човек се пробуди и оживе. Господ зна име свакоме од нас. Кад је Адам знао име свакоме створењу Божјем, како не би Господ знао свакога од нас по имену! Не само да зна, него Он нас и виче по имену. О слатког и животворног гласа Јединог Човекољупца! Тај глас може од камења створити синове Божје! Како да нас не пробуди од сна греховнога!
Неки човек беше дигао камен да убије брата свога. Но у том тренутку учини му се да чу глас мајке где га зове по имену. Само чу глас мајчин – и рука му задрхта. Он испусти камен и застиде се од греха намераваног. Глас мајчин пробуди га од смрти греховне. Па кад глас мајчин спасава и буди од смрти, како ли тек глас Створитеља и Животодавца!
Кад год је Господ викнуо некога ко је био мртав само телом, сваки се пробудио и устао. Но није се сваки пробудио и устао од оних који су били умрли душом, кад их је Господ викнуо. Јер за ово пробуђење, за ово васкрсење, треба и сагласност воље умрлога. Јуда! зар целивом издајеш? Тако викну животворни глас, но мртвац оста мртвац, и грешник се не пробуди. Савле, Савле, што ме гониш? викну исти животворни глас, и успаван грехом пробуди се, и мртви оживе. Ваистину, дубљи је сан греховни од смрти, и спавач се не буди лако.
Слатки Господе, пробуди нас од сна греховног, пробуди Господе! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024