МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Уторак месопусне седмице
10.02.1836
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1836.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10  ▶ Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. 12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. 13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи. 14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему. 16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. 17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? 18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. 19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја: 20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Јеванђеље Марко, зачало 64 (14,10-42)
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. 11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда. 12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?” 13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим, 14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: 'Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.” 16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: 'Један од вас, који једе са мном издаће ме.'" 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?" И други: „Да нисам ја?" 20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу. 21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек." 22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе." 25. Заиста вам кажем: 'Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'" 26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: 'Ударићу пастира и овце ће се разбећи.' 28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју." 29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу." 30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'" 31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи." Исто тако и сви говораху. 32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу." 33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. 34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите." 35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. 36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти." 37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети? 38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо." 39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи. 40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника. 42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Јефрем Сирин. Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего. Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.

2. Преподобни Исаак Сирин. Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса, он би изабран за епископа нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око стотину беседа о духовном животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи, као што је био свети Симеон Дивногорац, тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века.

3. Преподобни Паладије, пустињак сиријски. Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у IV веку.

4. Преподобни Јефрем Печерски (+ 1096. године). Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.

У Јефрема срце гори
Од љубави према Христу,
A Јефремов језик збори
Јеванђелску мудрост чисту.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна!
Покајањем Јефрем дише,
Покајање плачем јавља,
„Покајте се!“ Јефрем пише
„Покајнике Бог прославља!“
Дивни вођа и учитељ,
И животом и књигама,
Јефрем – тужним’ утешитељ
A бич страшни безбригама,
Према другим мед милости,
Према себи мач строгости.
Јефремом се Црква дичи,
Ангели га братом зову,
To Јефрему и приличи,
Умилноме богослову.
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Сина.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна,
Молитвеник даноноћни,
Јефрем монах многомоћни!
Према себи мач строгости,
Према другим мед милости!
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Cинa.

РАСУЂИВАЊЕ
Одсуство зависти код светитеља јесте једнако поражавајућа и дивна појава. Не само да светитељи нису дозвољавали да завист заплени њихово срце, него су се свим силама трудили да другове своје узвисе а себе умање. Када је једном св. Иларион Палестински посетио св. Антонија у Мисиру, св. Антоније узвикне: „Добро дошао, Даницо звездо јутарња!“ На што св. Иларион одговори: „Здраво да си и ти, светли стубе, што подржаваш васиону!“ Кад су св. Макарија хвалили као монаха, одговори светитељ: „Опростите, братије, ја нисам монах, али сам видео монахе!“ Кад су неки говорили св. Сисоју да је он достигао св. Антонија у савршенству, одговори Сисоје: „Кад бих ја имао само једну мисао Антонијеву, ја бих био сав као огањ!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као слугу и то:
1. како Он драговољно сиђе међу људе, да буде слуга свима,
2. како Он никоме не отказа добру услугу која се од Њега захтевала,
3. како Он невидљиво и ћутљиво и данас као и одувек служи васцелом свету.

БЕСЕДА
о Човеку кога нико не зна

Ко си ти? И рече им Исус: почетак. (Јов. 8, 25)

Господ Исус је почетак стварања, почетак обнављања, почетак спасавања, почетак васкрсења и славе бесмртне.
Где год се неко зло у свету жели искоренити, Он је почетак. Без Њега се не може. Где год се неко добро у свету жели назидати, Он је почетак. Без Њега се не може. Жели ли се искоренити неслога и злоба у породици, у селу, у граду, у васцелом свету, без Њега се не може. С Њим се мора почети. Жели ли се унети добра воља, мир, љубав и слога у породици, у селу, у граду, у народу, у васцелом свету, без Њега се не може. Он је почетак.
Зашто се без Христа не може зло искоренити, нити добро насадити? Зато што је свако зло од греха, а грехе једини Он може опраштати. Када Он, и само Он, опрости грех, онда је грех ишчупан из корена. А никакво добро не може се без Њега насадити зато што је у Њега сва ризница добра, све семе добра. Једини је Он сејач добра по њиви света.
Апостол Павле, који је све ово појмио боље од нас, вели:
Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филиб. 4, 13) а без Исуса Христа ко може почети лечити себе од зла, лечити друге од зла, и усађивати добро у себе, и усађивати добро у друге? Нико, ваистину нико.
Зато, браћо, ако смо решени зло искорењивати у себи и у другима, и место зла добро усађивати у себе и у друге, почнимо с почетком, то јест почнимо са победитељем зла и сејачем добра – са Господом Исусом Христом.
О Господе Исусе Христе, буди нам Ти почетак у свакој борби против зла, и у сваком добром делу. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024