МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Уторак месопусне седмице
06.02.1828
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1828.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6  ▶ Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. 12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. 13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи. 14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему. 16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. 17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? 18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. 19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја: 20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Јеванђеље Марко, зачало 64 (14,10-42)
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. 11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда. 12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?” 13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим, 14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: 'Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.” 16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: 'Један од вас, који једе са мном издаће ме.'" 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?" И други: „Да нисам ја?" 20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу. 21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек." 22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе." 25. Заиста вам кажем: 'Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'" 26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: 'Ударићу пастира и овце ће се разбећи.' 28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју." 29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу." 30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'" 31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи." Исто тако и сви говораху. 32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу." 33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. 34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите." 35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. 36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти." 37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети? 38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо." 39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи. 40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника. 42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобна Ксенија. Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него, да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. Иако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти (+ 450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцељење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.

2. Свети мученик Вавила. Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у III веку.

3. Преподобни Македоније. Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.

4. Преподобни Филон, епископ кипарски. Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позван у Рим да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над песмама. Упокојио се мирно у V веку.

5. Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац. Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп где се и упокојио у XVI веку.

Девица Ксенија, као и Агнија,
Ил’ преславна Текла ил’ Анастасија,
He хте да се веже за мужа тљенога
Но женика нађе Христа бесмртнога.
Свом душом заволи Његову красоту
И милост и нежност и сјајну чистоту,
Па дом сенаторски и богатство ма’ну
Кад joj Сунце Правде у души ограну.
Душа! душа! душа! невеста је права
A тело је худо ко пролазна трава.
Па невесту поче Ксенија красити!
И молитвом многом мити и хранити,
Да невеста буде небеска прилика.
Мила, и достојна небеског Женика.
Труд Ксеније свете Женику пријаше,
дарима је многим чудним дариваше.
Кад joj душа чиста над телом завлада,
Спокојна ко цар освојеног града,
Увенча је Господ венцем бесмртности,
Уведе у чертог вечите радости,
Тамо где анђели Творцу песму поју,
Тамо Господ прими и невесту Своју.

РАСУЂИВАЊЕ
У наше дане често се чује од родитеља реч: хоћемо да осигурамо живот своме детету! Зато се труде трудом премногим, нагомилавају богатство, често и неправедно, школују дете своје за оно звање које доноси највише телесне сигурности и материјалне користи. И то чине назови хришћани! Они то чине зато што је њихов појам и о правом животу и о правом осигурању живота – погрешан. А ево како права хришћанка спрема свога сина за прави живот: на смрти блажена Ефросинија говорише своме сину, Клименту Анкирском: „Учини ми част, о сине мој, и мужествено стани за Христа, и исповеди Га крепко и непоколебљиво! Ја се надам, о срце моје, да ће на теби скоро процветати венац мучеништва, и у част моју и за спасење многих… Не бој се ни претњи, ни мача, ни рана, ни огња. Ништа да те не одвоји од Христа, но гледај к небу, и отуда очекуј велику и вечну и богату награду од Бога. Бој се Божјег величанства, страши се Његовог Суда, трепери од Његовог свевидећег ока, јер они који се Њега одрекну, примиће огањ неугасиви и црва неусипног. Ово нека ми буде награда од тебе, сине мој слатки, за муке моје порођајне и трудове око васпитања твога – да се назовем мати мученикова… Крв, примљену од мене, не штеди но пролиј, да од тога и ја примим почаст. Подај тело на муке, да се од тога и ја зарадујем пред Господом нашим, као да сам и сама за Њега пострадала“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као учитеља и то:
1. као учитеља који учи како човек треба да мисли, да би се спасао,
2. као учитеља који учи како човек треба да говори, да би се спасао,
3. као учитеља који учи како човек треба да делује, да би се спасао.

БЕСЕДА
о највидовитијем Пророку

Зашто зло мислите у срцима својијем? (Мт. 9, 4)

Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024