МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Петак месопусне седмице
20.02.1808
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1808.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20  ▶ Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 75 (1,1-13)
1. Старешина изабраној госпођи и деци њезиној, коју ја волим у истини, и не само ја, него и сви који су познали истину, 2. ради истине која остаје у нама и с нама ће бити вавек: 3. „Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави. 4. Обрадовах се веома што сам нашао неке од деце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца. 5. А сад, молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имадосмо од почетка, да љубимо једни друге. 6. А ово је љубав: да ходимо по заповестима његовим. Ово је заповест, како чусте од почетка, да по њој ходите. 7. Јер многе варалице изиђоше у свет, који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; такав је варалица и антихрист. 8. Чувајте се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну плату. 9. Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема; а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. 10. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се. 11. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима. 12. Имао бих много да вам пишем, али не хтедох на хартији и мастилом, него се надам да ћу вам доћи и усмено вам говорити, да радост наша буде потпуна. 13. Поздрављају те деца сестре твоје изабране. Амин."
Јеванђеље Марко, зачало 68 (15,22-25; 33-41)
22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Партеније, епископ лампсакијски. Син некога ђакона из града Мелитопоља. Још као дете добро памтио речи Јеванђеља, и трудио се да их испуни. Насели се украј једног језера где је ловио рибу, продавао и делио сиромасима. По Божјем промислу би изабран за епископа лампсакијског. Очисти град од незнабоштва, храмове идолопоклоничке затвори, многе цркве сагради и благочешће утврди. Молитвом лечаше сваку болест, а нарочито силан беше над злим дусима. Једном када хтеде изагнати злог духа из неког лудог човека, мољаше га зли дух да га не изгони. „Даћу ти ја другог човека, у кога можеш ући и у њему обитавати“, рече му Партеније. Упита зли дух: „Ко је тај човек?“ „Ја сам тај човек“, одговори му светитељ, „уђи и обитавај у мени!“ Чувши то, зли дух побеже као огњем опаљен, вичући: „Како бих ја могао ући у дом Божји?!“ Дуго поживе свети Партеније и показа на делу своју обилну љубав према Богу и људима. Преселио се у вечни покој Христов у IV веку.

2. Преподобни Лука Јеладски. Родом из Касторије. Још као дете никад није хтео окусити меса, и увек провођаше живот у чистоти и молитви. Једном пође на њиву са семеном жита да сеје. Но успут раздаде сиромасима већи део семена, а мањи део, што му преостаде, посеја. Даде Бог те се од то мало семена сабра већи род неголи раније од свега семена. По том Лука одбегне од своје мајке удове у манастир. Ожалошћена мајка усрдно се молила Богу да јој пројави тајну где се њен син налази. И Бог услиша молитву мајке. Игуман онога манастира сања три ноћи узастопце, да га нека жена оштро напада што јој је узео сина јединца. Тада игуман нареди Луки да одмах иде својој мајци. Лука оде, виде се с мајком, но опет се од ње удаљи, сада бесповратно. Испаштао се на тзв. Јовановој Гори. Ноћу се молио Богу, а дању је радио у башти и на њиви, не себе ради, него ради сиромаха и посетилаца. Он пак хранио се само јечменим хлебом. Бог га обдарио даром чудотворства. Упокојио се мирно 946. године. Из моштију његових с времена на време истицало миро.

3. Преподобна Мастридија. Живела у Јерусалиму и строго се подвизавала. Неки млад човек загледа се у њу и почне јој досађивати. Да би спасла и себе и тога младог човека од греха, Мастридија узме у једну котарицу мало наквашена боба и удаљи се у пустињу. У пустињи проведе седамнаест година, и за све време, по сили Божјој, нити јој је нестало боба, нити јој је хаљина овештала. Упокојила се мирно око 580. године.

4. Хиљаду и три мученика у Никомидији. Пострадали у време Диоклецијана.

Град Никомидија кано звезда сија,
Ка’ звезда Даница, источна столица.
Ал’ једног дана. вољом Дуклијана,
Посечена беху четири дворјана,
Евсевије, Baca, Евтихије смели
И Василид чудни, славом неувели.
Посечени беху за Христово име
И Никомидија замрачи се тиме.
Те четири главе не беху крај страве
Ни тек прво цвеће покошене траве:
Хиљаду робова, слугу, послушника,
Што служаху верно четири мученика,
Хиљаду ко Један, и тројица више,
Ко да вина пише, грају направише,
He, не пише вина, опи их истина,
И крв, и победа Божјега Сина. –
Хришћани смо и ми, царе нечастиви,
Хришћани смо и ми, што ти воља чини!
И ми сви желимо тамо да ходимо
Куд одоше наши дични господари.
О’ чудне смелости! O дивне верности!
Ал’ то не умањи царске свирепости.
И хиљада душа земљу оставише,
Рајска им се врата широм отворише.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Исидор Пелусиот овако тумачи неке речи Св. Писма: Од двојице који мељу, један ће се узети а други оставити (Мат. 24, 41) значи: многи се посвећују духовном животу но с различитим умишљајем: једни искрено и истрајно, а други лабаво и сујетно. Први ће се узети у царство Божје, а други ће се оставити.
Шта значи молитва о Чаши? И зашто се Господ молио да га мимоиђе чаша страдања (Мат. 26, 42)? Значи, да нико не треба да тражи опасност, али кад опасност дође, хришћанин треба да је прими и издржи храбро.
О пет лудих девојака (Мат. 25) св. Исидор вели: све су оне заиста чувале девство, али нису имале остале врлине, нарочито милосрђе. А само девство није довољно за улазак у царство Божје. Не помаже девство, ако је девственица горда и себична.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као сејача и то:
1. као сејача, чије семе лагано но сигурно расте,
2. као сејача нове науке, нове силе и новога поретка,
3. као сејача нове духовне хране, којом ће се род људски хранити до краја времена.

БЕСЕДА
о тесногрудим, којима је злочин ближи од љубави Божје

Гледате да ме убијете,
јер ријеч моја не може у вас да стане. (Јов. 8, 37)

Зашто реч Христа није могла да стане у старешине јеврејске? Зато што су они били потпуно испуњени злобом те у њима није било места за божанско семе, за божанску благовест. Све што је расло у души њиховој, то је био усев сатански, антихристовски. Зато су они и гледали да убију Христа. Кроз благодатног Псалмиста Господ говори: испразните се и разумите да сам ја Бог (Пс. 46, 10). Треба се, дакле, прво испразнити од свега богопротивнога, тј. од свега онога што смета да се у нама настани светлост богопознања. Када се човек од тога испразни, онда, и тек онда, може он разумети, да је Бог – Бог. А докле год човечју душу испуњавају богопротивне мисли, богопротивни осећаји и богопротивна хотења, дотле човек уопште не може да слуша ни да прима реч о Богу. Ко год пак нема Бога у себи, тај се труди, по неком пакленом нагону, да искорени Бога из душе онога, ко га има. Гледате да ме убијете. Зашто? Зато што ниједна божанска реч Христова није могла наћи склоништа ни пријема у безбожним срцима њиховим. Немајући ничега сличног са Христом Господом, јеврејске старешине нису могли имати од самог почетка никакве пријатељске везе с Њим.
О Господе Исусе, благи Спаситељу наш, помози нам испразнити се од свега греховног семена у нама, да би реч Твоја света могла уселити се у нас, и обасјати, и оснажити, и васкрснути нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024