Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 77.

Поучан, Псалам Асафов. (МТ: Псалам 78)

Пазите, народе мој, на закон мој,
пригните ухо своје речима уста мојих.
Отворићу у причама уста своја,
говорићу загонетке (скривености) од почетка.
Оно што чусмо и дознасмо,
то и оци наши казиваше;
не скри се од деце њихове у другом нараштају,
казујући хвале Господње,
и (све) силе Његове,
и чудеса Његова, која учини.
И подиже сведочанство у Јакову,
и закон постави у Израиљу,
што је заповедио оцима нашим
да то обзнане синовима својим,
да дозна нараштај други,
синови који ће се родити,
и устану и казују то синовима својим,
да на Бога полажу наду своју
и не забораве дела Божија,
и заповести Његове да траже;
да не буду као оци њихови,
нараштај покварен и преогорчујући,
нараштај који није исправљао срце своје,
и није поверио Богу дух свој.
Синови Јефремови затежући и бацајући стреле
окренуше се у дан рата.
Не сачуваше завет Божији,
и у закону Његовом не хтеше ходити.
И заборавише доброчинства Његова
и чудеса Његова, која им је показао
пред оцима њиховим, што учини чудеса
у земљи Египатској, на пољу Танејском.
Раздвоји море и поведе их,
постави воде као мешину,
и вођаше их облаком дању
и посву ноћ светлошћу огња.
Расече стену у пустињи
и напоји их као безданом многим,
и изведе воду из камена
и низведе воде као реке.
И они још продужише да Му греше,
огорчише Вишњега у (пустињи) безводној,
и искушаваху Бога у срцима својим,
да траже јела душама својим;
и клеветаше на Бога, и рекоше:
Не може ли Бог спремити трпезу у пустињи?
Пошто (већ) удари камен и потекоше воде
и потоци набујаше,
зар не може (Он) и хлеба дати
или припремити трпезу народу Своме?
И за то чу Господ, и одбаци (их),
и огањ се запали у Јакову,
и гњев узиђе на Израиља;
јер не вероваше у Бога,
нити се надаше у спасење Његово.
И заповеди облацима одозго
и врата небеска отвори,
и одожди им ману да једу,
и хлеб небески даде им;
хлеб анђелски једе човек,
храну им посла у изобиљу.
Подиже југ са неба
и наведе силом Својом источни ветар,
и даде кишу меса по њима као прашину,
и као песак морски птице крилате;
и падоше усред окола њиховог,
около шатора њихових.
И једоше и наситише се веома,
и жељу њихову даде њима,
не лишише се жеље своје.
(Али), још док храна беше у устима њиховим,
дође гњев Божији на њих,
и већину међу њима поби,
и изабране Израиљеве сатре.
У свему томе још сагрешише,
и не повероваше чудесима Његовим,
и ишчезоше у сујети дани њихови,
и године њихове са хитањем.
Када их погуби, (тад) Га тражаху,
и враћаху се и рано ранише к Богу,
и опоменуше се да је Бог помоћник њихов
и Бог Вишњи Избавитељ је њихов.
И заволеше га устима својим,
а језиком својим слагаше Га,
и срце њихово не беше искрено са Њим,
нити повероваше завету Његовом.
А Он је милосрдан
и очишћује грехе њихове, и не погубљује,
и већма настоји да одврати јарост Своју
и не распаљује сав гњев Свој.
И опомену се да су тело,
дух који одлази и не враћа се.
Колико пута Га огорчише у пустињи,
разгњевише Га у земљи безводној?
И вратише се и искушаваху Бога,
и Светога Израиљевог разљутише.
И не опоменуше се руке Његове,
дана у који их избави из руке мучитеља,
како учини у Египту знаке Своје
и чудеса Своја у пољу Танејском.
И преобрати у крв потоке њихове (у Египту),
и бунаре њихове, да не би пили.
Посла на њих псећу муву, и изједе их;
и жабу, и разједе их;
и даде црву плодове њихове,
и трудове њихове скакавцима;
поби градом винограде њихове,
и смокве њихове мразевима,
и предаде граду стоку њихову,
и имање њихово огњу.
Посла на њих гњев јарости Своје,
јарост и гњев и жалост,
послање по анђелима зла.
Припреми пут гњеву Своме
и не поштеди од смрти душе њихове
и стоку њихову затвори у смрт;
и погуби свако прворођено у земљи Египта,
првину сваког бола њиховог у шаторима Хамовим.
И подиже као овце народ Свој,
и поведе их као стадо у пустињу,
и вођаше их са поуздањем, и не устрашише се;
и непријатеље њихове покри море (Црвено)
И узведе их на гору Светиње Своје,
гору ову (Сион) коју стече десница Његова.
И изагна испред лица њихова народе (незнабожне),
и даде им у наслеђе ужетом деломерења,
и настани у насељима њиховим племена Израиљева.
И (опет) искушаваху и огорчаваху Бога Вишњега,
и сведочанства Његова не сачуваше;
и одвратише се и одвргоше, као и оци њихови,
и преокренуше се у лук искривљен;
и разгњевише Га на хумовима својим,
и идолима својим раздражише Га.
Чу Бог и одврати очи,
и потре веома Израиља,
и одбаци скинију Силомску,
насеље (Своје) где се настани међу људима.
И предаде у ропство снагу њихову,
и лепоту њихову у руке непријатеља,
и сколи мачем народ Свој,
и наслеђе Своје презре.
Младиће њихове прождре огањ,
и девојке њихове не бише ожаљене;
свештеници њихови падоше од мача,
и удовице њихове не бише оплакане.
И устаде као спавајући Господ,
као моћник опијен вином,
и порази непријатеље Своје унатраг,
посрамљење вечно даде њима.
И одбаци насеље Јосифово,
и племе Јефремово не изабра;
а изабра племе Јудино,
гору Сион коју заволе.
И изгради као једнорога Светињу Своју,
на земљи је утемељи до века.
И изабра Давида слугу Свога,
и узе га од стада овчијих,
од јагњилишта узе њега,
да он напаса Јакова слугу Свога,
и Израиља наслеђе Своје.
И напасаше их у безазлености срца свог,
и у разборитости руку својих вођаше их.

Псалам: 76 | Псалам: 78