Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 2.

Псалам Давидов. Пророштво о Христу.

ЗАШТО се узбунише народи
и племена смислише залудне ствари?
Сабраше се цареви земаљски,
и кнезови се окупише заједно
на Господа и на Помазаника Његовог.

(Диапсалма, јевр. селах = станка, пауза)
Раскинимо окове њихове,
и збацимо са себе јарам њихов.
Онај Који живи на небесима подсмејаће им се,
и Господ ће им се подругнути.
Тада ће им говорити у гњеву Своме,
и у јарости Својој потрешће их.
А ја сам од Њега постављен цар на Сиону,
гори светој Његовој,
јављајући заповест Господњу:
Господ рече мени: Син Мој јеси Ти,(2)
Ја Те данас родих.
Тражи од Мене и даћу Ти народе у наследство Твоје,
и у посед Твој крајеве земље.
Напасаћеш их палицом гвозденом,(3)
као сасуде грнчарске разбићеш их.
И сада, цареви, уразумите се;
научите се све судије земаљске.
Служите Господу са страхом,
и радујте се Њему с трепетом.
Примите васпитно карање, да се не разгњеви Господ,
и погинете са пута праведног.
Када се разгори убрзо гњев Његов,
Блажени сви који се уздају у Њега.

Псалам: 1 | Псалам: 3