МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Прва књига дневника

Поглавље 21.

1. Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. 2. И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. 3. Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу? 4. Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. 5. И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем. 6. А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева. 7. А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. 8. И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих. 9. А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи: 10. Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, избери једно да ти учиним. 11. И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај: 12. Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао. 13. А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке. 14. И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи. 15. И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, 16. А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет. 17. И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре. 18. Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. 19. И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње. 20. А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу. 21. Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. 22. Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу. 23. А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. 24. А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене. 25. И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата. 26. И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. 27. И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице. 28. У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје. 29. А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону. 30. И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњега.


Поглавље: 20 | Поглавље: 22
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024